"Mama klima mi se zub!" - kada mi je D rekao ovo pre mesec dana, bila sam u šoku. Kad pre??? Međutim, vreme leti, deca rastu i došlo je i menjanje zuba na red.
Kao da je juče bilo kad su mu tek izlazili mlečni zubi. Neutešno plakanje, neprespavane noći, mazanje gelova za desni i sve ostalo što neizbežno prati izbijanje zuba kod beba. Prvi zub izašao mu je sa devet meseci. Sa 5,5 godina mu je taj isti prvi i ispao.
N je još uvek u fazi nicanja zuba. Njoj je prvi zub izbio tek sa 11 meseci. Biće daje mnogo tvrdoglava. Kod nje smo naučili da čim ne jede lepo, budi se noću mnogo i obrazi joj se zarumene - eto ga još neki zub. I izlaze vrlo cudnim redom. Tako sad ima jedinice, dvojke, donje trojke i gornje cetvorke.
Da se vratim na D. Kada mi je saopštio da mu se klima zub, prvo sam bila u šoku. Onda su mi krenule suze. Došla sam sebi i sela sa D da popričamo o tome. Jer to jeste nešto normalno. Ali za dete je novo i treba ga uputiti u to što mu se dešava i objasniti mu šta treba da očekuje. Sve je prošlo bez problema i posle nekoliko dana taj zub je ispao sam. A kada ispadne zub, tu je - Zubić Vila. Tako smo objasnili D da zub treba da stavi u neku kutijicu, koju će pred spavanje sakriti ispod jastuka. U toku noći doćiće Zubić Vila i odneti zub, a njemu u zamenu ostaviti poklon. Onda je D započeo sa pitanjima, kako to samo deca znaju.
"A što ona nosi zube?"
"Zato što je Zubić Vili posao da sakuplj dečije prve zubiće."
"A gde ih ona nosi?"
"Nosi ih u grad Zubića."
"I tamo svu svi zubi?"
"Da."
"Znači, tamo su i zubi mojih drugara?"
"Da, svi su tamo."
"A kakav poklon će ona da mi ostavi?"
"Ostaviće ti neki slatkiš."
"A jel ja nju mogu da vidim?"
"Ne možeš. Ona dolazi kada ti čvrsto spavaš."
Kada je konačno njegova znatiželja zadovoljena, došlo je vreme za spavanje.
Ujutru je D ispod jastuka našao svoju omiljenu čokoladu. I naravno, on i N su je odmah pojeli. Nisam se bunila, jer je ipak to čast za prvi ispali zub.
Tokom odrastanja događa se mnogo stvari i najvažnije je biti pripremljen za to i, kada dođe vreme, pripremiti i dete. I naravno, proći kroz sve to zajedno. Nema veće sreće nego kada gledam svoje dete kako raste i razvija se, a znam da sam i ja deo toga.
Kao da je juče bilo kad su mu tek izlazili mlečni zubi. Neutešno plakanje, neprespavane noći, mazanje gelova za desni i sve ostalo što neizbežno prati izbijanje zuba kod beba. Prvi zub izašao mu je sa devet meseci. Sa 5,5 godina mu je taj isti prvi i ispao.
N je još uvek u fazi nicanja zuba. Njoj je prvi zub izbio tek sa 11 meseci. Biće daje mnogo tvrdoglava. Kod nje smo naučili da čim ne jede lepo, budi se noću mnogo i obrazi joj se zarumene - eto ga još neki zub. I izlaze vrlo cudnim redom. Tako sad ima jedinice, dvojke, donje trojke i gornje cetvorke.
Da se vratim na D. Kada mi je saopštio da mu se klima zub, prvo sam bila u šoku. Onda su mi krenule suze. Došla sam sebi i sela sa D da popričamo o tome. Jer to jeste nešto normalno. Ali za dete je novo i treba ga uputiti u to što mu se dešava i objasniti mu šta treba da očekuje. Sve je prošlo bez problema i posle nekoliko dana taj zub je ispao sam. A kada ispadne zub, tu je - Zubić Vila. Tako smo objasnili D da zub treba da stavi u neku kutijicu, koju će pred spavanje sakriti ispod jastuka. U toku noći doćiće Zubić Vila i odneti zub, a njemu u zamenu ostaviti poklon. Onda je D započeo sa pitanjima, kako to samo deca znaju.
"A što ona nosi zube?"
"Zato što je Zubić Vili posao da sakuplj dečije prve zubiće."
"A gde ih ona nosi?"
"Nosi ih u grad Zubića."
"I tamo svu svi zubi?"
"Da."
"Znači, tamo su i zubi mojih drugara?"
"Da, svi su tamo."
"A kakav poklon će ona da mi ostavi?"
"Ostaviće ti neki slatkiš."
"A jel ja nju mogu da vidim?"
"Ne možeš. Ona dolazi kada ti čvrsto spavaš."
Kada je konačno njegova znatiželja zadovoljena, došlo je vreme za spavanje.
Ujutru je D ispod jastuka našao svoju omiljenu čokoladu. I naravno, on i N su je odmah pojeli. Nisam se bunila, jer je ipak to čast za prvi ispali zub.
Tokom odrastanja događa se mnogo stvari i najvažnije je biti pripremljen za to i, kada dođe vreme, pripremiti i dete. I naravno, proći kroz sve to zajedno. Nema veće sreće nego kada gledam svoje dete kako raste i razvija se, a znam da sam i ja deo toga.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?