Bila jednom jedna knjiga

Ja sam pravi knjiški moljac. Obožavam knjige i trudim se da tu svoju ljubav prenesem i na decu. Zato me je oduševilo kada sam videla da u UNICEF-ovoj kampanji "Svaki trenutak je važan" čitanje deci zauzima vrlo važan deo.



D se još od takoreći bebećeg doba interesovao za knjige. Prvo su to bile one knjige za bebe sa šuškavim stvarima, 3D delovima životinja i slično. Onda smo prešli na slikovnice: "Ružno pače" (koje mu je i dan danas jedna od najomiljenijih), "Mačak u čizmama", "Vuk i sedam jarića", "Tri praseta"... Takođe su mu bile zanimljive i enciklopedije o životinjama, koje je voleo da razgleda, dok mu ja objašnjavam koja je koja životinja i kakav zvuk ona ispušta. Kasnije su na red došle Diznijevi knjige - crtaći. Svakodnevno su na tapetu bili "Kralj lavova", "Snežana i sedam patuljaka", "Bambi"... I sada čitamo bajke pred spavanje, dok preko dana je trenutno najpopularnija Zmajeva "Riznica" i enciklopedija o automobilima.

Još kad je bio beba, čitanje knjiga je bilo nešto što je na D delovalo veoma smrujuće. Bio je u stanju da satima leži pored mene dok mu čitam slikovnicu i kad god bih stigla do kraja, tražio bi opet ispočetka. Ono što me je najviše oduševljavalo je što on svaku slikovnicu zapamti. Pa tako uzme i lista je sam i ispriča sve tačno šta na kojoj strani piše. Tada je imao samo dve godine.





N počinje da pokazuje interesovanje za knjige. I već ima svoju omiljnu knjigu o životinjama, koju voli da lista i da pokazuje koja je koja životinja i imitira ih. Takođe, voli da se ušuška pred spavanje sa nama da čuje i ona bajku koju čitamo.

D je u fazi kada voli da otkriva nešto novo, pa tako često čitamo enciklopedije i voli priče iz kojih može da izvuče neku pouku. Često radnju iz priča uporedi sa nekim svojim doživljajem, što smatram veoma korisnim.









A čitanje samo po sebi jeste korisno iz milion razloga. A neki od njih su:

• Podsticanje razvoja govora i jezika. Slušanjem i oponašanjem odraslih dete uči da govori, razvija i usavršava govor, usvaja jezik i unapređuje ga kroz neprestanu interakciju sa sredinom. Usvajajući nove reči, izraze i rečeničke konstrukcije, dete unapređuje sporazumevanje sa okolinom i razvija odnosе sa drugima. Govor i jezik postaju oslonac i sredstva daljeg sveukupnog psihič- kog razvoja deteta.

• Podsticanje razvoja logičkog i kritičkog mišljenja. Zajedničkim čitanjem razvijaju se detetove saznajne sposobnosti, logičko i kritičko mišljenje. Kroz razgovor o pročitanom dete uočava uzroke i posledice pojava i događaja, razvija veštine procenjivanja i obrazlaganja.

• Podsticanje razvoja stvaralaštva. Zajedničko čitanje obogaćuje unutrašnji svet deteta, podstiče imaginaciju i razvoj stvaralačkog, kreativnog mišljenja. 

• Sticanje veština komunikacije. Slušanjem priča, zajedničkim čitanjem i razgovorom o pročitanom dete se uči preciznijem izražavanju. Dete uči kako jasnije da izrazi sebe, svoja osećanja, doživljaje, potrebe i želje. Uči kako da izrazi svoje stavove i mišljenja, ali i da prihvata i razume i gledišta drugih, što vodi razvoju tolerancije. Stiče veštine rešavanja sukoba na prihvatljive načine. 

• Bolja školska postignuća. Deca sa kojima se čitalo lakše i brže napreduju u školi i imaju bolja sveukupna postignuća. Imaju razvijenija interesovanja, pažnju i pamćenje. Samostalnija su i sigurnija u sebe. 

• Negovanje osećanja sigurnosti i privrženosti. Zajedničko vreme provedeno u čitanju omogućiće detetu razvoj osećanja bliskosti i privrženosti. Omogućiće mu da se oseća sigurno i bezbedno. I na kraju, dete će uživati u vremenu provedenom sa Vama, a uživanje će biti obostrano!   

Na UNICEF-ovom sajtu je vrlo lepo opisan značaj celog procesa čitanja. Da se ne bih ponavljala, jednostavnim klikom OVDE možete saznati kako da svako čitanje sa detetom učinite pravom malom avanturom.

Bliži se vreme za spavanje. Zato sada svi oblačimo pidžame, zajedno se ušuškamo i čitamo jednu priču za laku noć. Posle lepe priče lepši su snovi.