TAMAMA

Sa deset meseci beba već jede veliku većinu namirnica i samim tim imamo veliki izbor u kombinovanju namirnica. Zato u ovom uzrastu treba što više nuditi detetu razne kombinacije, kako bi prihvatalo sve ukuse. Od začina za sad smo uveli peršun i cimet. Doručak Ručak Večera Užina Ponedeljak PALENTA + JOGURT BELO MESO + PIRINAČ SOČIVO ŠLJIVE Utorak SIRNI NAMAZ + INTEGRALNI HLEB INTEGRALNA TESTENINA + POVRĆE SUTLIJA + CIMET BANANA Sreda KUKURUZNA KAŠICA OSLIĆ + KROMPIR + BLITVA TIKVICE + INTEG. HLEB + PAVLAKA KOMPOT OD JABUKE Četvrtak KAJGANA OD ŽUMANCETA + TOST HLEB BROKOLI + ŠARGAREPA + SIR BANANA + KEKS  + AD. MLEKO VOĆNI JOGURT Petak PREPEČENI  INT. HLEB + KISELO MLEKO GULAŠ ZA BEBE

Poslednjih dana sam mnogo razmišljala na ovu temu,  jer mi se čini da su nam deca izložena svemu i svačemu, a da mi kao roditelji postajemo sve nemoćniji da ih od toga zaštitimo i da im obezbedimo ono pravo, bezbrižno detinjstvo. Mi smo odrastali toliko drugačije. I bili smo deca u onom pravom smislu – nevini, naivni, bezbrižni, veseli i nemirnog duha. Svet odraslih je delovao kao neko udaljeno mesto na koje ćemo jednog dana stići. I svi smo jedva čekali taj dan da postanemo odrasli. I verovatno je većini sada žao zbog toga. Meni je najviše žao što naša deca nemaju to što smo mi imali u detinjstvu. Ujutru dok se razbuđujemo i dok im spremam doručak, deca se oblače i umivaju, a na televizoru su uglavnom pušteni crtaći. I mi smo se nekada budili uz crtaće, ali su to zaista bili crtaći prikladni za decu, kao što bi valjda i trebalo da budu.  Međutim, ono što ja čujem iza sebe, a dolazi iz pravca televizora na kom je pušten crtani, jesu pogrdne reči, glavni lik kom smrdi iz usta, nje

Ne kaže se za džabe da je posao mame istovremeno najlepši i najteži posao na svetu. Svakodnevno imam privilegiju da uživam u dečijem smehu, iskrenim zagrljajima i poljupcima u kojima je sadržana sva ljubav ovog sveta. Ali isto tako imam i veliku odgovornost – te male bezbrižne živote treba uobličiti u samosvesne, odgovorne osobe pune samopouzdanja, ali i ljubavi i poštovanja prema svima i svemu što ih okružuje. Ljude koji će sutra sve to prenositi na neke nove male živote i s osmehom na licu se sećati svega što sam ih učila. I ovaj zadatak je sam po sebi dovoljno težak i kada je jedno dete u pitanju. A kako izgleda kada ih je troje? Nekada u šali kažem da u našoj kući ne bi svako mogao da preživi. I u toj šali ima i pola zbilje. Jer, od ranog (vrlo vrlo ranog) jutra počinje plač, onda se na njega nadovežu vika, dreka, negodovanje. Beba V, koja sada ima 10 meseci se prva budi i ona je naš alarm. Alarm naravno probudi sve ostale ukućane, uključujući D (šest godina), koji odma

Protekle subote smo imali lepo druženje sa drugarima i njihovim mamama u igraonici " Čovečuljak " u Nišu. Bilo je preko 25 drugara i sjajno smo se zabavljali!                                                  Družnje je osmišljeno tako da bude jedan deo posvećen deci, u vidu radionice, ali i jedan deo posvećen mamama i to kroz priču na temu "Mamina ženska strana". Činjenica j da kada postanemo mame, usled brige o deci i njihovih potreba, zaboravljamo na sopstvene, što dovodi do nezadovoljstva, pa čak i depresije. Zato sam razgovarala sa mamama o tome koliko je važno i lekovito i za nas i za decu da bar povremeno odvojimo neko vreme za sebe i radimo ono što volimo, a što nema veze sa decom. Za decu je napravljena radionica "Pravljenje otisaka u slanom testu". Deca su se oduševila prilici da mese testo i već u prvim minutima i prvim dečijim reakcijama bilo je jasno da je ovo bio pravi izbor za radionicu. Osim što je zabavno, modelovanje samo po s

Već neko vreme pomno pratimo N i njen razvoj govora, ali hteli mi to da prihvatimo ili ne, na tom polju se još uvek ne dešava ništa veliko. Odnosno, sa svoje pune dve godine, N i dalje ima veoma mali fond reči i njeno sporazumevanje sa nama se uglavnom svodi na mimiku. Večinu slova ponaosob izgovara potpuno pravilno, ali reči jednostavno neće da izgovara, odnosno, ima ih vrlo malo. Jedino kada su D i ona sami, a on joj kaže da ponovi neku reč, ona je izgovori poptuno tačno i to sve što je on pita. Kada sam ovo primetila (da, moram priznati da ponekad prisluškujem svoju decu, jer mi je potpuno čarobno što imaju taj svoj mali privatni svet nezavisan od nas, mada znam da prisluškivanje nije lepo), pomislila sam da je možda samo lenja, jer ona nema problem sa izgovorom slova. Samo neće da ih izgovara.                     Slali ste mi pitanja za logopeda i većina pitanja se svodi na isto. I činjenica je da kad god posumnjamo da nešto nije u redu, treba da odvedemo dete kod logopeda i da

Tekst koji sam pisala za portal Ženske tajne , sada možete pročitati i ovde.                                                  Za nama je svetska nedelja dojenja. U proteklih sedam dana mogli ste pročitati i čuti milion i jednu informaciju o dojenju, a glavna je to da se mamama treba pružiti podrška i da mame vrlo lako i vrlo brzo odustaju od dojenja, a ne bi trebalo. Kada sam po prvi put ostala u drugom stanju, od prvog trenutka nisam dovodila u pitanje dojenje moje bebe.  Podrazumevalo se da ću dojiti svoju bebu. Smatrala sam to najprirodnijom stvari na svetu. U mojoj glavi,  to je izgledalo ovako:  uzmete bebu, prinesete je do dojke, ona uhvati bradavicu i to je to, ona vuče mleko, mleko ide i beba ručka. Nisam mogla ni da zamislim koliko grešim. Sa prvim detetom porodila sam se kasno uveče. Doneli  su mi ga sledećeg jutra. Sva ushićena, uzela sam ga u naručje, prislonila na dojku i – ništa. Našla sam se pred bebom koja samo na sekundu uhvati bradavicu i odmah je pusti. Uop