Iako je u većini priča ona sporedni lik, V je uvek tu. Ali sam ipak odlučila da malo prostora dam i njoj, jer je i ona ravnopravni član naše porodice.
V sada ima dva i po meseca. Još uvek većinu vremena provodi u spavanju. I na moju sreću ne budi se često noću (jednom oko dva noću i onda tek ujutru oko 6, posle čega nastavi još da spava). N se takođe budi noću i to mnogo češće od V. Tako da nekad noći budu prilično teške.
Pre dve nedelje počela je učestalo da se smeje. Do tada joj se po nekad omakne osmeh, ali to je bila više slučajnost nego namera. Sada je već to prešlo u ozbiljno osmehivanje. Kad god se probudi i dođem do nje, nagradi me osmehom.
V nije zahtevna beba. I nije od onih koje traže da budu neprestano u rukama, iako je često uzimam i držim. Kada je stavim na krevet u sobi u kojoj smo mi ili sednem pored nje i pričam joj, ona je zadovoljna i odmah započinje komunikaciju gugutanjem (zapravo početna faza gugutanja, koje više zvuči "uuu"). I naravno kad god joj neko pokloni pažnju, ona mu se osmehne.
Rodila se kao najteža od sve tri moje bebe (3150g) i od prvog dana je vrlo alava. Ishrana nam je za sad bazirana samo na dojenju. I lepo napredujemo. Možda čak i malo preterano napredujemo. Tako da smo sada na pet kilograma.
Podrazumeva se da je navikla na buku i galamu. Drugačije u našoj kući ne bi mogla da preživi.
Kako je mala razlika između N i V, V je nasledila apsolutno sve stvari od N i stvarno nisam imala potrebe da bilo šta kupujem. Naročito što stvari nisu imale vremena da odstoje, već sam odmah stvari koje N omale iz njene police prebacivala u policu za V. Jedino što smo kupili bilo je odelce za iznošenje i ćebence, čisto da i ona ima nešto baš svoje.
I kao što sam već rekla, V nije zahtevna. Bar ne još uvek. I na tome ću joj jednog dana i zahvaliti, jer mi je olakšala početak ovog "mama tri deteta" perioda, koji me je užasno plašio. Trudim se da uživam u svakom danu sa njom i da komuniciram što više, jer bebe i tek kako umeju da odgovore, samo ih treba pažljivo posmatrati. Kad vidim da me uveliko prepoznaje i da reaguje čim mi čuje glas - prelep osećaj.
Na sve strane se može čuti i pročitati kako i šta treba i ne treba raditi sa bebama. U prvoj trudnoći sam bukvalno kao sunđer upijala svu tu literaturu. I jeste mi bilo od koristi. Ali sve te opšte činjenice sam prilagođavala svakoj od beba. Jer svaka beba je drugačija i svaka traži drugačiji tretman. A to se sve shvati usput ako se pažljivo prati beba. I zaista, svako od moja tri deteta je drugačije i svako je posebno na svoj način. A ta njihova različitost je ono što me najviše oduševljava i što najviše volim.
V sada ima dva i po meseca. Još uvek većinu vremena provodi u spavanju. I na moju sreću ne budi se često noću (jednom oko dva noću i onda tek ujutru oko 6, posle čega nastavi još da spava). N se takođe budi noću i to mnogo češće od V. Tako da nekad noći budu prilično teške.
Pre dve nedelje počela je učestalo da se smeje. Do tada joj se po nekad omakne osmeh, ali to je bila više slučajnost nego namera. Sada je već to prešlo u ozbiljno osmehivanje. Kad god se probudi i dođem do nje, nagradi me osmehom.
V nije zahtevna beba. I nije od onih koje traže da budu neprestano u rukama, iako je često uzimam i držim. Kada je stavim na krevet u sobi u kojoj smo mi ili sednem pored nje i pričam joj, ona je zadovoljna i odmah započinje komunikaciju gugutanjem (zapravo početna faza gugutanja, koje više zvuči "uuu"). I naravno kad god joj neko pokloni pažnju, ona mu se osmehne.
Rodila se kao najteža od sve tri moje bebe (3150g) i od prvog dana je vrlo alava. Ishrana nam je za sad bazirana samo na dojenju. I lepo napredujemo. Možda čak i malo preterano napredujemo. Tako da smo sada na pet kilograma.
Podrazumeva se da je navikla na buku i galamu. Drugačije u našoj kući ne bi mogla da preživi.
Kako je mala razlika između N i V, V je nasledila apsolutno sve stvari od N i stvarno nisam imala potrebe da bilo šta kupujem. Naročito što stvari nisu imale vremena da odstoje, već sam odmah stvari koje N omale iz njene police prebacivala u policu za V. Jedino što smo kupili bilo je odelce za iznošenje i ćebence, čisto da i ona ima nešto baš svoje.
I kao što sam već rekla, V nije zahtevna. Bar ne još uvek. I na tome ću joj jednog dana i zahvaliti, jer mi je olakšala početak ovog "mama tri deteta" perioda, koji me je užasno plašio. Trudim se da uživam u svakom danu sa njom i da komuniciram što više, jer bebe i tek kako umeju da odgovore, samo ih treba pažljivo posmatrati. Kad vidim da me uveliko prepoznaje i da reaguje čim mi čuje glas - prelep osećaj.
Na sve strane se može čuti i pročitati kako i šta treba i ne treba raditi sa bebama. U prvoj trudnoći sam bukvalno kao sunđer upijala svu tu literaturu. I jeste mi bilo od koristi. Ali sve te opšte činjenice sam prilagođavala svakoj od beba. Jer svaka beba je drugačija i svaka traži drugačiji tretman. A to se sve shvati usput ako se pažljivo prati beba. I zaista, svako od moja tri deteta je drugačije i svako je posebno na svoj način. A ta njihova različitost je ono što me najviše oduševljava i što najviše volim.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?