Da ga ne ureknem

Kada treba da postane majka, svaka žena ima mali milion strahova, dilema, osećanja su pomešana. A kada na sve to čuje i razna sujeverja vezana za bebu, majku, dojenje, babine - svaka žena može da se nađe na ivici nervnog sloma.


Za mnoge od tih sujeverja i običaja sam čula tek kada mi se rodilo drugo dete. Valjda je to zbog toga što mi se prvo dete rodilo u gradu. A ljudi po gradovima ne obraćaju toliko pažnje na te stvari, jer su preokupirani drugim. Na selu je drugačije. Poštuju se stari običaji, aktuelna su neka stara uverenja ili, kako ih ja nazivam, sujeverja. A možda i nije sve u podeli grad-selo, već to više zavisi od mikrosredine u kojoj se nalazimo. U mom slučaju, u ovoj seoskoj sredini je sada sve to mnogo izraženije, nego pto e bilo u gradskoj. I mislila sam da ću skrenuti s uma od svih tih običaja, jer nisam neko ko se istih pridržava.

Za početak, a ovo je nešto univerzalno i vlada u celoj našoj zemlji, bebi se obavezno stavi crveni konac oko ruke. I to sam radila sa svakim detetom. Nisam toliko ubeđena da će ga to odbraniti od uroka, već sam ga stavljala "radi reda". Ono pto su mi ovde pridodali je stavljanje crvenog konca po celoj kuči - na kućnom pragu, na pragu bebine sobe, kod kreveca... Značenje toga, ako sam doro shvatila, je da ako dođe kod bebe neko ko po verovanju ne bi trebao (ako dođe neko ko je imao smrtni slučaj, žena koja je u ciklusu...) da ne donese detetu lošu sreću. Milion crvenih niti je virilo iz svakog ćoška kuće i to me je izluđivalo. Posle nekoliko dana više nisam mogla da izdržim i sve sam ih usisala.

Na babine neko od najbliže rodbine donosi pogaču na kojoj je šećer i crni luk. Majka treba da pojede taj šećer i luk sa parčetom pogače, da bi imala mleko i da bi mleko bilo slatko. Uradila sam i to, opet "reda radi".

Dojilja ne bi trebala nikome ništa da daje, jer se to poistovećuje sa davanjem mleka i ako to uradi neće imati više mleka. Zaista ne mogu da dam nijedno logično objašnjenje za ovo. Ali neki ljudi veruju u to i neke majke iz straha da ne ostanu bez mleka se drže ovog običaja.

Kada se beba izvodi iz kuće, neka stvar (najčešće čarapica) treba da joj se obuče naopako protiv uroka. I ovo se primenjuje vrlo često.

Ako se bebi na korenu nosa pojavi plava linija, znači da je uročeno. Ja preče mislim da je to vena koja se kod nekih ljudi vidi, a kod nekih ne. A bebama, pošto imaju nežnu kožu, vrlo lako može da "iskoči" neka vena.

Kada beba ide na neko mesto gde ima mnogo ljudi, posle je obavezno umiti, jer opet postoji mogućnost da ju je neko ureko. Da treba umiti bebu pred spavanje, tu se slažem. Ali da će je to odbraniti od uroka, u to ne verujem. Ja ustvari uopšte ne verujem u uroke. Zato što nemam nikakvo prihvatljivo realno objašnjenje za njih.

Ako ipak shvatite da vam je beba uročena, urok se skida ili tako što kada kupate bebu, posle kupanja vodom sa bebe (onom koja se cedi sa nje dok je ne obrišete) se poprska šporet (koji je, podrazumeva se, na drva) ili tako što odete kod žene koja zna da prebaje bebi da joj "skine ugljenje" (tako to ovde zovu, ne znam nijedan drugi naziv).

A kad sam već spomenula kupanje, setila sam se još jednog verovanja u vezi kupanje. Naime, kada se beba prvi put kupa, sa tom vodom u kojoj je kupana se zalije neko rodno drvo ispred kuće. Veruje se da će onda to drvo rađati još više i da će jednostavno sve u kući i svim ukućanima ići na bolje.

Tokom kupanja valja trljati bebi tabane, kako ne bi bili ravni.

Takođe, ako dete nikako da krene da priča, postoji verovanje da je rešenje da se u toku kupanja deteta, detetu iznad glave udara kašikom o kašiku. Bitno je da se čuje zvuk. I onda će dete da propriča. Nemam objašnjenje za ovo.

Dok doji dete, majka treba preko njega da uzme nešto da pojede. Time se, po verovanju, postiže da majka ima još više mleka i da beba još više napreduje.

Veruje se da je majčino mleko najbolji lek za smičak na oku. A negde sam čula da navodno i kada se bebi zapuši nos, ako mu se stavi malo majčinog mleka u nos - otpučiće se. Nisam pokušavala, mi za to koristimo fiziološki rastvor.

Postoji mnogo verovanja i vezanih za trudnice. Kao na primer, da trudnica ne sme da odbije nipta od hrane i pića što joj se nudi i da uvek od svega iznesenog pred nju treba da proba po malo. Ali ne bi trebala da jede celu ribu (sa glavom), jer će dete imati buljave oči.

Ako trudnica nešto ukrade, za koji deo tela se pipne rukom kojom je nešto ukrala, dete će na tom mestu imati beleg.

Svuda postoje neka verovanja i običaji, ali čini mi se da su ovde baš izraženi. Cilj ove priče je da vas, pre svega, zabavi. Ali i da pokaže koliko smo svi različiti, u koliko različitih stvari verujemo. Kao i koliko su majke spremne da urade i neke stvari, čak i ako ne veruju u njih i izgledaju im kao potpuna nebuloza, samo "za svaki slučaj", da se ništa loše ne desi detetu.

Ali svi smo mi različiti ljudi, poštujemo različite običaje, a neka verovanja su za nepoverovati.