TAMAMA

Prošle nedelje bila sam sa decom na kraćem putovanju u Novom Sadu. Trebalo je, zapravo, da idemo svi zajedno. Međutim tata nam je u tom trenutku imao mnogo posla (a kada vam zarada zavisi od obima posla to zaista nije zanemarljivo, pa mi je dan pred put rekao da nije trenutak da uzme slobodne dane. Ja sam rekla da dan pred put nije trenutak da sve otkažem. I tako sam u jedan kofer spakovala stvari za mene i decu, odlučila dakolica ne nosim, već samo nosiljku i obavila ozbiljan razgovor sa decom o tome kako će putovanje izgledati, a potom pozvala autobusku stanicu da proverim kada ujutru imamo autobus za Novi Sad. Photo credit Vera Čepić Autobus je oko 11h. Trebalo je da bude. Taman smo izašli na peron, zagledamo svaki koji uđe u stanicu da li je naš. Dolazi kontrolorka i kaže nam da se autobus pokvario i da šalju drugi iz Niša, što znači da će kasniti bar sat vremena. Divota! Šta raditi sa ushićenom decom sat vremena na stanici? Vratili smo se u stanicu zbog hladovine. Igrali

Dok ne postanemo roditelji, nekako sve deluje potpuno prirodno. Usmereni smo jedno na drugo. A onda postanemo roditelji i naša nova uloga dođe u prvi plan i često počne da guši našu ulogu partnera. I mnogi se pitaju kako da sačuvaju odnos sa partnerom. Da ne budu samo mama i tata svojoj deci, već i par koji su bili pre dece. Naravno, nikad više neće biti isto. Ali ako se potrudimo možemo da pronađemo način da uloge roditelja nadograde par koji smo nekada bili, umesto da se ove uloge isključuju jedna drugu. Mi vodimo svakodnevnu borbu za to. Za nas kao par. I to je pravi izazov. Jer deca su non stop sa nama. A kada nas neko stalno vuče za nogavicu i doziva "mama" ili "tata", teško je razmišljati o partnerskim odnosima. Ali nije nemoguće. Mnoge žene nakon porođaja osećaju nesigurnost. Jer neminovno njihovo telo se promenilo. I često se zbog toga osećaju manje privlačnim. Naročito prvih dana, mami se sve vrti oko nove bebe. Čini nam se da po celi dan samo hra

Dobijemo prvo dete. I ono postane apsolutni centar našeg sveta. Ima našu punu pažnju, beležimo svaki značajan, pa i manje značajan momenat. Kupujemo za njega sve najbolje što možemo da priuštimo. Često i preteramo i zatrpamo ga svim i svačim. Onda dođe drugo dete. Naš univerzum dobija nove dimenzije. Trudimo se da delimo sve na pola. Našu pažnju. Zagrljaje. Poljupce. Sve podjedanko. Ljubav udvostručujemo, ne delimo. Ako nešto kupimo jednom, kupimo i drugom. Dve jabuke. Dva sladoleda. Dva para patika. Sve puta dva. Jer sve mora biti jednako. A onda dođe i to treće dete. Shvatimo da ljubav može i da se utrostruči. Jer nikako se ne deli. Jer dolaskom novog deteta i dalje jednako volimo i prethodnu decu. Ali naše srce poraste i napravi mesta za još jednu ljubav. Ali sve ostalo postaje stvar balansa. Jer nekad ne možemo da kupimo tri para patika odjednom. Ali svakako će svi biti i obučeni i obuveni. Nećemo moći u svakom momentu pokloniti podjednako pažnju svakome, ali ćemo se trudit

Primetila sam da nam najviše novca iz kućnog budžeta odlazi na hranu. Takođe sam primetila i da generalno mnogo hrane bacamo. S druge strane, kada smo u stisci sa novcem uspemo za 500 dinara da obezbedimo sva tri obroka za sve nas. I onda sam došla na ideju da napravim projekat “Nedelju dana sa 500 dinara dnevno za obroke”, jer znam da uspemo da pokrijemo dan sa tim budžetom, ali me je interesovalo koliko dugo bismo mogli tako. Napravila sam jelovnik, koji sam u hodu i po potrebi i korigovala da bih se uklopila u budžet. I uspeli smo. Izgurali smo nedelju dana sa 500 dinara za obroke dnevno. Da je moguće – jeste. Da je lako – nije. Najveći problem je definitivno što je prilično sužen izbor namirnica i jela, naročito mesa. Jer u taj budžet jedino se uklapaju piletina (sve osim belog mesa) i koske. O junetini i kvalitetnoj ribi se ne pomišlja. Ali uvrstila sam u obroke tunjevinu i sardine kao alternativu. Uz svaki ručak imali smo salatu. Svaki dan deca su imala užinu – sveže voće

Da li znate po čemu je poznato selo Kušići, koje se nalazi 25 kilometara od Ivanjice, na obroncima planine Javor? Na planini Javor vođeni su srpsko-turski ratovi, a u jednom periodu je i sama planina bila granica između ove dve zemlje. Karađorđe je sa svojom vojskom u Kušićima pravio jaka utvrđenja i šančeve, koji se i danas mogu prepiznati, a u narodu ih zovu "Karađorđevi šančevi". Zbog istorijskih događaja koji su se odvijali na ovoj teritoriji, planina Javor obiluje brojnim istorijskim spomenicima. Ipak, mi smo uživali u prelepoj prirodi Kušića. Selo danas obiluje malinjacima i, koliko smo mogli da primetimi, uglavnom je tu starije stanovništvo koje se bavi pretežno poljoprivredom. Zato ae domaći proizvodi poput malina, kupina, aronije i prerađevine od ovog voća mogu naći u svakom domaćinstvu. Odseli smo u hotelu " Javor ", koji je jedini hotel u Kušićima (naše utiske o hotelu možete pročitati OVDE ). Gde god da smo pošli, imali smo predivan pogled

Mnogo puta smo se selili. Pritom često i putujemo. Izmenjali smo stanove, kuće, hotele, apartmane, planine, ravnice, sela, gradove... Često me pitate kako deca prihvataju sve te promene. Mislim da ću to najbolje uspeti da objasnim prenoseći vam spontani razgovor sa N na ovu temu od pre neki dan. Naime, spremili smo se da idemo u park, koji se nalazi blizu stana u kom smo živeli pre nego što smo se uselili u ovu kuću. N je to konstatovala ovako: "Idemo tamo gde je moja druga kuća u Jagod'nu"(tako ona to izgovara). Onda sam je pitala koliko to ona ima kuća. "Imam mnogo kuća! U Jagod'nu, C'nu T'avu, Z'atibovu, pa tamo gde su vodopadi (naravno da će deca zapamtiti silne vodopade), mogu da idem u onu moju kucu da jasem konja, na move... Imam ja mnogo kuća. Sad jos mavo hoću da idem u moju kuću u C'nu T'avu, nisam mnogo bija tamo!" "A koja kuća ti se najviše sviđa?" "Ne znam. Sad mi se sviđa Jagod'na. Imam ja mn

Postoje tako neka mesta koja zvuče poznato ali nisam sigurna da sam zaista čula za njih. A onda odem tamo i pitam se kako je moguće da ranije nisam znala za to predivno mesto. Baš taj osećaj sam imala kada smo otišli u selo Kušići u hotel Javor. Radi lakšeg određivanja lokaliteta u glavi, Kušići se nalaze u blizini Ivanjice, okruženi planinama Javor i Mučanj. Čist planinski vazduh, pogled koji oduzima dah, brojni malinjaci, koji se smenjuju sa livadama prekrivenim poljskim cvećem. A tu je i hotel “Javor”, jedini hotel u Kušićima . Smešteni smo u dvodobni apartman. U jednoj sobi  su dva kreveta, ormar, sto i tv. U drugoj bračni krevet i tv. Primetila sam da je veoma čisto i svakog dana spremačica dolazi da čisti, usisava, menja peškire, dodaje toalet papir i slično ako manjka. A čak i između tih čišćenja uvek može da se zatraži ako nešto treba. Apartman je u prizemlju. Sa druge strane recepcije ulazi se u restoran-bar. Imamo polupansion. Za prvu večeru dočekuje nas rolov

Netaknuta priroda, mir i tišina, beloglavi supovi, vijugava reka, prelepa jezera na njoj... Jednom rečju čarobno! Znate one fenomenalne fotografije sa vidikovca na zmijoliku reku? Da, to je Uvac! I ne, mi je nemamo. Ali samo zato što kada posećujemo neko mesto ne idemo poznatim stazama već želimo da ga doživimo na naš način. I ovoga puta smo uspeli. Proveli smo 4 dana na Uvačkom jezeru (nazivaju ga i Sjeničko jezero) i odseli u Vili Uvac , o kojoj možete pročitati OVDE . A ako ste avanturisti poput nas, onda vam je veoma važno i šta tamo možete pronaći. Pa da krenemo... Pod broj jedan bih stavila krstarenje Uvcem uz koje ide i poseta Ledenoj pećini i uspinjanje na vidikovac Molitva na kom nastaju one fenomenalne fotografije. Na žalost, nama vreme nije dozvolilo da odemo na krstarenje ali biće sigirno prilike, jer je Uvac mesto kom ćemo se sigurno vratiti još neki put. Pored Molitve, tu je još nwkoliko vidikovaca, a jedno od njih je na svega 700m od Vile Uvac. Mi

Sa Zlatibora smo se zaputili ka predivnom Uvcu. Nikada ranije nismo dolazili u ovaj kraj i iskreno nismo ni znali šta tamo da očekujemo. Za smeštaj smo izabrali Vilu Uvac koja se nalazi na obali Sjeničkog (Uvačkog) jezera u selu Akmačići. Malo posle Nove Varoši je skretanje za Akmačiće i put je dobar. Poslednjih 300 metara do vile nema asfalta, već je nasipan put, ali nema ni rupani ničeg sličnog tako da se lako prolazi. A Vila Uvac je jedno fenomenalno mesto i potpuno drugačije od svih smeštaja u kojima smo do sad odsedali. Koncept je potpuno domaćinski i već pose pola sata provedenih u vili osećali smo se kao kod kuće. Vila se sastoji od zajedničkog dnevnog boravka u kom je jedan deo napravljen za igranje za decu, zajedničke kuhinje i spavaćih soba. U dnevnom boravku možete gledati tv, pustiti decu da se igraju, popiti kafu ili čaj (besplatno je), družiti se sa domaćinima ili drugim gostima. U kuhinji možete slobodno pripremati obroke, hranu koju imate (ukoliko s

Čak i kada ponovo posetimo neko mesto trudimo se da uvek nađemo neku novu aktivnost. Ovoga puta na Zlatiboru u centru naše pažnje našao se Ski centar Tornik. Ovde ima sasvim dovoljno sadržaja za celodnevnu porodičnu zabavu. Zato smo se jednog jutra uputili upravo tamo. Već u podnožju Tornika shvatili smo da će ovo biti dobro iskorišćen dan i da smo napravili pravi izbor. Pre svega devojčicama je pažnju privukao lep parkić. Inače, ovde su dva parkića. Ovaj, lep i novijeg datuma, i drugi, starijeg datuma, po malo rasturen, ali devojčice su se ljuljale u njemu. A onda smo počeli da razmišljamo o izboru aktivnosti. Tu je prvebstveno vožnja žičarom do vrha Tornika, zatim bob na šinama, zip line, avantura park, iznajmljivanje karta... Mislim da svako ovde može da pronađe po nešto za sebe. Naš izbor je bila vožnja žičarom. Razmišljali smo i o bobu na šinama, ali smo to ipak ostavili za neki naredni put, kada devojčice ipak budu malo veće. Vožnja žičarom - istovremeno uzbuđenje i s