TAMAMA

Čak i kada ponovo posetimo neko mesto trudimo se da uvek nađemo neku novu aktivnost. Ovoga puta na Zlatiboru u centru naše pažnje našao se Ski centar Tornik. Ovde ima sasvim dovoljno sadržaja za celodnevnu porodičnu zabavu. Zato smo se jednog jutra uputili upravo tamo. Već u podnožju Tornika shvatili smo da će ovo biti dobro iskorišćen dan i da smo napravili pravi izbor. Pre svega devojčicama je pažnju privukao lep parkić. Inače, ovde su dva parkića. Ovaj, lep i novijeg datuma, i drugi, starijeg datuma, po malo rasturen, ali devojčice su se ljuljale u njemu. A onda smo počeli da razmišljamo o izboru aktivnosti. Tu je prvebstveno vožnja žičarom do vrha Tornika, zatim bob na šinama, zip line, avantura park, iznajmljivanje karta... Mislim da svako ovde može da pronađe po nešto za sebe. Naš izbor je bila vožnja žičarom. Razmišljali smo i o bobu na šinama, ali smo to ipak ostavili za neki naredni put, kada devojčice ipak budu malo veće. Vožnja žičarom - istovremeno uzbuđenje i s

Kao što verovatno već znate, na putu smo. Naša prva stanica na ovom putovanju bio je Zlatibor i odseli smo u apartmanu "Maki" , kojim smo stvarno prezadovoljni. Apartman "Maki" se nalazi u turističkom naselju Zlatiborski konaci. Od centra je udaljen 10-15 minuta lagane šetnje. Kapacitet apartmana je realni gledano četiri odrasle osobe, jer ima francuski ležaj i kauč na razvlačenje, ali mi smo se spakovali bez problema. Da napomenem da postoji mogućnost i postavljanja krevetića za bebu, ali mi nismo ni tražili. Apartman je u prizemlju (što je velika prednost kada ste sa decom), u zgradi K16, koja je odmah na ulazu u naselje (druga zgrada od recepcije). Ispred zgrade imamo parking mesto. Apartman je potpuno opremljen svim onim što će nam učiniti boravak u njemu prijatnijim i komfornijim - sudove, frižider, ormar, tv, wi-fi, posteljinu, peškire (i možete u svakom trenutku zatražiti dodatne ili da promene ukoliko je iz nekog razloga potrebno)...

Mi roditelji jedva čekamo prvo letovanje sa bebom. Ne mora biti nužno na moru. Ista je priča i sa jezerom, rekom, bazenom, svakom odmoru koji podrazumeva kupanje u nekoj većoj vodi. Uglavnom, očekujemo da će deca naše oduševljenje deliti i da će bez ikakvih problema ući u tu vodu, brčkati se, kupati, uživati bez ikakve rezerve. I onda se desi da dete pri itom prvom ulasku u vodu koji smo toliko željno iščekivali počne da vrišti i odbija saradnju, a mi već vidimo sebe kako ćemo čitav odmor provesti na plaži nepokvašeni. Polako! Bez prenagljivanja! Idemo ispočetka... Sećam se kada sam vodila D prvi put na more. Još iz autobusa kada je video veliku vodu želeo je da uskoči u nju. Na trajektu sam ga jedva uzdržala. Iz protesta je sa trajekta bacio cuclu u more. Imao je 17 meseci i išli smo u Crnu Goru na more. Stigli smo u smeštaj, na brzinu obukli kupaće i sišli do plaže. Sve vreme je nervozno cupkao jer ja sam mu pričala o kupanju u moru, a on iz smeštaja nije mogao da vidi tu velik

Pre izvesnog vremena na svom Instagram profilu sprovela sam anketu o tome koliko često idete na putovanja i koji su razlozi zbog kojih ne idete onoliko često koliko biste želeli. Najviše odgovora je bilo nedostatak vremena i finansija. Zato želim da podelim sa Vama naš "recept" kako uspevamo da uklopimo putovanja u kućni budžet i kako isplaniramo troškove putovanja i pritom ostanemo u okviru tog budžeta. Ovo se pre svega odnosi na vikend putovanja po Srbiji. I u proseku budžet za ta putovanja je 200 evra. Pre svega, trebalo bi da definišete šta je ono što želite od putovanja. Na kakva putovanja želite da idete, koja mesta da obiđete i vidite, kakvim putem da idete, kakav smeštaj vam odgovara, šta želite od tog putovanja. Jer sve to između ostalog određuje i koliki Vam je budžet potreban. Mi biramo uglavnom odsedanje u apartmanu, jer mi je lakše kad znam da mogu da im pripremim hranu. Trudim se da unapred isplaniram obroke i deo hrane koji mogu ponesem od kuće

Poslednji dani učinili su da zaboravimo da smo iz čizama uskočili u sandale i da se potpuno prebacimo na letnje stanje uma. Kad eto ti bedaka! Do juče nam je smetala kiša, a sad nas vrelina sprečava da izvirimo iz naših kućica. I ponovo smo u problemu: deci je dosadno u kući, sunce je prejako da bi se iz iste izašlo... Šta sad? Pozitivna strana je kada je vrućina rashlađivanje svima prija. Tako da, svučem klince u gaćice ili pelene, a može i bez njih, i dopustim im da se igraju i malo iskvase. Njima bude zabavno, pritom se rashlade, a samim tim što oni imaju zanimaciju i meni je lakše. 1. Kupanje u bazenu Bazen je sjajna zabava i u dvorištu, ali isto tako manji bazen može da se uglavi i na terasu. Kada je D bio mali stavljala sam mu na terasu jedan maleni bazen i njemu je to bilo i više nego dovoljno da se po ceo dan brčka i uživa. Nakon toga smo imali dvorište pa sam uzela jedan ogroman i to mi se uopšte nije dobro pokazalo, jer punjenju nikad kraja, pa još dok se voda zagrej

Rivalitet među decom je potpuno normalna pojava. Kod nas ona ima mnogo nivoa. - "To je moja Beka!" - kada se dvoje otimaju za nakolnost trećeg, stavljajući tog trećeg u svojstvo prisvojenog stvorenja koje zapravo i nema pravo da bira niti da se bilo šta pita, jer akcenat je na raspravi ono dvoje. - "E pa meni će mama da da/kupi/napravi/... nešto!" - uz prećutno "a tebi neće" kako bi to dete pokazalo da ima veću nakolnost roditelja od onog drugog. - "Mama, on/ona me dira!" - čak i kada ga stvarno ne dira niko, ali mu iz nekog razloga drugo dete smeta i želi da smetalo bude udaljeno. - "Mrzim te!" - krajnji bes govori iz njih. - "Ja sam prvi/a rekao/uradio/doneo/...!" - dokazivanje, takmičenje, pokazivanje nadmoći. - "Ti si stoka!" - o, da, izleti im i to! Ta "stoka" se uvukla u našu kuću i nikako da izađe. I to je za decu nešto najgore na svetu što postoji. Iako zapravo ovi mlađi ni ne znaju

Ujutru su deca spavala malo duže - do 8. Sišli smo na doručak. Za doručak smo imali suhomesnato, mladi sir, kajmak, pržena jaja i mleko ili čaj. Za dezert pita sa jabukama. Odmah posle doručka krenuli u obilazak. Želeli smo da prošetamo do vodopada Skakavac, koji je sedmi po veličini u Srbiji. I znate šta? Šetnja do vodopada je posebna avantura! Zašto? Pa, prvi deo puta idete asfaltiranim putem. Onda krećete preko livada (na kojima smo se susreli sa stadom ovaca), a onda zalazite u šumu. Šumki puteljci, malo provlačenja kroz drveće, gaženje reke... Dakle, ako niste spremni da zaista osetite prirodu na svojoj koži ili ste od onih koji ne dozvoljavaju deci da se isprljaju ili gaze po baricama, ne krećite put Skakavca. Mi taj "priroda na koži" osećaj volimo i prelasci preko kamenja i malih drvenih mostova nama nisu predstavljali problem. Čak ni sa decom. Njima je bilo zabavno da gaze kamenje, pipnu reku, da se provlače kroz drveće čak iako realno nema potrebe za tim. A vo