Dojenje je najlepši dar za bebu

Ponosna sam što sam se pridružila UNICEF-ovoj kampanji "Svaki trenutak je važan". Jer u razvoju deteta svaki trenutak JESTE važan. I zato priču želim da počnem od samog početka.

                          

Kada su mi posle porođaja doneli bebu po prvi put, instinktivno sam je stavila na grudi i ponudila joj da sisa. Taj osećaj bliskosti i povezanosti je neverovatan. Tokom trudnoće nisam uopšte dovodila u pitanje to da li ću dojiti dete. Jer to ni ne treba da bude nešto o čemu se razmišlja. već nešto što je obaveza mene kao majke. I obaveza, ali i zadovoljstvo. Beba traži da jede i ja sam jedina koja tu njenu potrebu može da zadovolji na pravi način.

Dojenje bebi obezbeđuje pravilan rast i razvoj. Na taj način bebi je omogućeno da pojede onoliko koliko joj je potrebno. Takođe, beba od majke preko mleka dobija antitela koja je štite od raznih bolesti i infekcija. S druge strane, dojenje pomaže majci da se brže oporavi od porođaja, kako fizički, tako i emocionalno, zatim smanjuje rizik od raznih oboljenja i (iz ličnog iskustva) uliva samopouzdanje koje je prvih dana majčinstva i tek kako potrebno. Naravno, tu je i finansijski momenat - besplatno je. I dostupno u svakom momentu. Ne gubi se vreme na stalnoj pripremi obroka. Umesto toga, imate više vremena i energije za maženje i zbližavanje sa bebom. To je naročito važno kod noćnog hranjenja. Naime, sasvim je normalno da se beba budi noću i takođe je sasvim normalno da je majka umorna i neispavana, posebno u početku dok ne uspostavi neki balans. Tada je najlakše uzeti bebu, ponuditi joj dojku i kada završi vratiti je u krevetac. Ja sam to smatrala najvećom olakšicom, jer da sam morala noću da pripremam bebi obroke, mislim da bukvalno uopšte ne bih imala vremena za spavanje.

Mleko koje beba prvo sisa je gusto i žuto i naziva se kolostrum. Kolostrum je veoma hranljiv - bogat je proteinima, ugljenim hidratima i antitelima i predstavlja prvu prirodnu zaštitu bebe od infekcija i virusa. Takođe pomaže bebi da ima prvu stolicu.

Dakle, svojoj bebi sam ponudila da sisa odmah i to i jeste najbolja opcija. Prvih dana bebin želudac je veličine trešnje, tako da joj je potrebno jako malo hrane. Što se tiče dužine podoja, tu postoje različita mišljenja, ali opšte prihvatljivo jeste da beba treba da sisa na jednoj dojci oko 15 minuta, a potom da joj se ponudi druga. Kada sledeći put zatraži da jede, prvo joj se nudi dojka iz koje je poslednje jela.

Nikada se nisam opterećivala gledajući na sat i računajući kad je beba jela i u koliko sati treba ponovo da jede. Jednostavno sam pratila nju i njene potrebe. A beba zna kada je gladna i zna to i da pokaže. I to i jeste i najispravnije i najlakše. Kad vidim da se beba okreće ka mojim grudima pokušavajući da nađe dojku ili da nervozno stavlja ruke u usta - to su sigurni znaci da je vreme za obrok. Generalno, između obroka ne bi trebao da bude razmak manji od dva, a veći od četiri sata. Pravilan razmak između dojenja i noćni podoji stimulišu stvaranje veće količine mleka.

Pri dojenju mogu da se pojave razne prepreke, ali ništa od toga ne treba da obeshrabri nijednu mamu da prestane sa dojenjem. Sa prvom bebom sam imala problem ravnih bradavica. Beba nije mogla da uhvati bradavicu i samim tim nije mogla ništa ni da posisa. Babica mi je savetovala da kupim silikonske bradavice, što sam i uradila i to nam je bio glavni pomagač u dojenju. I dojenje je funkcionisalo sa silikonskim bradavicama, da bismo ih posle par nedelja skinuli i nastavili dojenje bez njih. Kada beba sisa važno je da uhvati ne samo bradavicu, već i krug oko nje (areolu). Na taj način će dojenje biti bezbolno.

Kada smo iz porodilišta došli kući, obilazila nas je patronažna sestra. Ona mi je rekla da imam mnogo mleka i da moram da se izmuzavam nakon svakog podoja kako ne bih dobila mastitis. Odmah sam nabavila pumpicu i počela sa izmuzavanjem. Nakon nekoliko nedelja, kada je beba ojačala i kada joj se potreba za hranom povećala, više nije bilo potrebe za izmlazavanjem jer beba sve posisa.

Sa drugom bebom je sve išlo glatko. A onda sa trećom sam dobila mastitis. Iako sam u porodilište ponela i pumpicu, jer sam znala da može da dođe do toga, iako sam odmah počela sa dojenjem, nedelju dana nakon porođaja grudi su mi bile užasno otekle. Dobila sam visoku temperaturu i užasne bolove. Mnoge majke imaju ovaj problem koji nastane usled naglog nadolaženja velike količine mleka koju beba nije spremna da posisa. Tada beba ne isprazni potpuno dojku i dolazi do zastoja mleka. Najbolji lek je beba. Tih dana stavljala sam je da što više sisa i izmuzavala se i masirala grudi posle svakog podoja. Nakon nekoliko teških dana, stanje se vratilo u normalu i nastavili smo bezbolno dojenje.

Često sam se pitala kako mogu da znam da li beba dovoljno posisala. A zapravo je sve vrlo jednostavno. Beba sisa onoliko koliko želi, tačnije koliko joj je potrebno. Kada je sita, ona odbija dojku. Ako je presisala - ona će da bljucne višak. Zato je vrlo važno držati bebu da podrigne nakon obroka. Ako je beba raspoložena, ako je snažna i dobro napreduje u kilaži - to su sigurni znaci da majka ima dovoljno mleka. Sve do navršenih šest meseci majčino mleko je jedina ishrana koja je bebi potrebna. Nakon toga se uvodi i nemlečna hrana, ali dojenje treba da bude osnovno sve do navršenih godinu dana, a pedijatri preporučuju da se nastavi čak i do navršene druge godine deteta.

Vrlo je bitno znati da nije svaki bebin plač znak da je gladna. Da čak nije ni svaki put kad traži bradavicu znak da je gladna. Bebe su socijalna bića. Pritom, devet meseci su provele u majčinom stomaku gde su bile sigurne i ušuškane, a onda su naglo fizički odvojene od majke. Da je zagrlite, pomilujete, utešite, da joj pevate i pričate, ljuljškate - nekada je bebi potrebno samo to.