TAMAMA

"Zdravo, ja sam beba V. Imam tri meseca i već dobro poznajem mamu. Srećna sam svaki put kada je vidim, jer znam da je kod nje moja hrana. Volim kada odrasli pričaju sa mnom, kada se glasno smeju i kada me gledaju. Tada ja pokušavam da ih imitiram i da pričam sa njima. Volim kada me ljuškaju. Ustvari, volim kada me mama ljuška. Tata to radi nekako drugačije. Ne ume kao mama. Ali zato tata zna da me nosi na ramenu. Da, to mi se mnogo sviđa. Tako mogu da razgledam sve. Odavde se sve lepo vidi. Volim da pijem mleko i mnogo se uznemirim kada me mama ne nahrani čim ogladnim. Obožavam da se kupam, ali ne volim kada moram da se obučem. Lepše mi je kada me skinu, osećam se slobodno. Već duže vreme vidim pred sobom nešto što se pomera. Shvatila sam da su to moje ruke i noge i da ih pomeram kad hoću i kako hoću. Čak mogu i da ih stavim u usta! Imam starijeg batu i seku koju su mi interesantni, ali ponekad me mnogo gnjave. Umeju da budu prilično glasni. Ipak volim kada se igraju sa mnom. Vo

Savršen roditelj ne postoji. Ali možemo da se svakim danom trudimo da budemo sve bolji. To znači da loše momente sa decom imaju svi. Na primer, desilo se nebrojeno puta da D bude savršeno dete. Šta god da mu kažem on posluša, ode u svoju sobu i igra se sa igračka ili crta i miran je kao bubica. A onda neko dođe kod nas i D se iz savršenog deteta pretvori u pravog malog monstruma: skače po kući, ne dozvoljava mi da progovorim ni sa kim ni reč (samo ide za mnom i "Mama, vidi ovo", "Mama, dođi da ti pokažem nešto", "Mama, pomozi mi da namestim"...), dere se, a kada mu skrenem pažnju da treba da bude dobar, on počne da se krevelji. I ako se ovakva situacija ponavlja svaki put kada imamo goste, kako ja da objasnim bilo kome da on ustvari nije takav? Da samo, eto, poludi baš kada oni dođu? Niko u to neće poverovati. I to odmah povlači činjenicu da D ispada nevaspitano i neposlušno dete, a ja loš roditelj. E pa nije tako! Deca imau potrebu da budu u centru p

Imali smo dva problema sa N. Prvi je da je pila količinski previše mleka, što može negativno da utiče na krvnu sliku. Mleko ubija crvena krvna zrnca i može doći do anemije. Drugi problem je što se navikla na određenu flašicu i cuclu na toj flašici i ne prihvata nijednu drugu. Već dva meseca pokušavam da pronađem takvu cuclu, kako bih joj ovu omekšalu i izgriženu zamenila, ali bezuspešno. Takvog oblika cucle nema nigde (nekako je sisaljka veća od standardnih), a nijednu drugu N neće čak ni da proba da stavi u usta (ni silikonske, ni od kaučuka, ni male, ni velike, ni anatomske, ni okrugle - probala sam bukvalno sve). Ta njena je jedna jedina. I ta njena je odavno zrela za kantu. Toj famoznoj cucli se bližio kraj, to sam već videla. Međutim, kraj je usledio ipak brže nego što sam očekivala. Pre nekoliko dana, N joj je presudila - pregrizla je cuclu bukvalno na pola. Usledila je neverica i neutešni plač. Ni jedna druga cucla niti flašica nisu dolazile u obzir. Zamene nije bilo i tu

Problem sa vidom danas nažalost ima mnogo dece. Ipak, nije sve izugbljeno ako se problem otkrije na vreme. Već mesecima unazad primetili smo da se D unosi u televizor kada nešto gleda i u knjigu kada nešto čita. Bilo nam je jasno da ne vidi dobro. Međutim, taj odlazak kod očnog sam odlagala jer sam se plašila kako će reagovati na širenje zenica. Zbog svog iracionalnog straha sam doprinela da stvar bude još gora. D je trebao da ide kod očnog mnogo ranije. Posle praznika sam rešiila da presečem i otišli smo na jednu očnu kliniku u Nišu. Pre polaska sam objasnila D kako će izgledati pregled i da ne treba da se plaši. Vrlo je važno pričati sa detetom o onome što ga čeka. Sve sam mu ponovila više puta, koliko da bih njemu eliminisala strah, toliko da bih smirila i sebe. A pregled je izgledao ovako: prvo ga  je doktorka stavila na mašinu i krajičkom oka sam videla da je mašina izbacila ogromne brojke za dioptriju, ali sam počela da ubeđujem sebe da sam pogrešno videla i da se ja u t

V danas puni tri meseca, s toga je današnji post posvećen upravo njoj. Vreme prolazi zastrašujuće brzo i sve više osećam strah da ću u toj brzini nešto propustiti. Zato se trudim da pomno pratim razvoj svakog deteta i uočim neku promenu čim se ona desi, bilo da je pozitivna ili negativna. Moram priznati da se prema bebi V ponašamo kao da je već odrasla. Obraćamo joj se potpuno ravnopravno u odnosu na stariju decu. I učestvuje u svim porodičnim aktivnostima koliko god je to moguće. A i ona polako počinje da odgovara i reaguje na sve. Menja izraze lica od namrštenog zbrčkanog čela, do osmeha oko glave. Ispušta širok spektar zvukova, doziva nas i želi da komunicira sa nama. Takođe, počinje da se interesuje za zvečke - posmatra ih i okreće glavu u pravcu zvečke, a kada vise iznad nje pokušava i da ih dohvati. Kada leži na stomaku, diže glavu i okreće je i na levu i na desnu stranu. V je veoma srećna beba. I obožava društvo, pa tako stalno doziva da neko obrati pažnju

To što živimo u planinskom selu na visini od oko hiljadu metara ima svoje draži. Kao prvo, imamo planinski vazduh, koji je pre svega zdrav, ali i vrlo potreban. U današnje vreme živeti na čistom vazduhu je privilegija. I dok mnogi, nažalost, nemaju mogućnosti da odvedu decu na planinu na zimovanje, mi prave uslove za zimovanje imamo odmah ispred kuće. I to treba ceniti i treba znati iskoristiti. Zato smo i ovih snežnih dana napolju. Vremenski manje, ali ipak izlazimo. To što je hladno ne treba da bude prepreka da se deca igraju napolje. Ako im obrazi porumene, to može samo da bude plus. Sankamo se, valjamo u snegu, grudvamo se i deca su srećna. Deca se nikada neće požaliti da neće napolje jer je hladno. Oni vole sneg. I uživaju u igrama na snegu. Ako dete svakodnevno provodi na otvorenom barem sat vremena, ono je pre svega srećnije. Jer fizička aktivnost je deci vrlo neophodna. Dok su napolju oni smišljaju razne igre, samim tim razvjaju maštu. Ovih dana D je uporan u tome da n

Ja sam pravi knjiški moljac. Obožavam knjige i trudim se da tu svoju ljubav prenesem i na decu. Zato me je oduševilo kada sam videla da u UNICEF -ovoj kampanji " Svaki trenutak je važan " čitanje deci zauzima vrlo važan deo. D se još od takoreći bebećeg doba interesovao za knjige. Prvo su to bile one knjige za bebe sa šuškavim stvarima, 3D delovima životinja i slično. Onda smo prešli na slikovnice: "Ružno pače" (koje mu je i dan danas jedna od najomiljenijih), "Mačak u čizmama", "Vuk i sedam jarića", "Tri praseta"... Takođe su mu bile zanimljive i enciklopedije o životinjama, koje je voleo da razgleda, dok mu ja objašnjavam koja je koja životinja i kakav zvuk ona ispušta. Kasnije su na red došle Diznijevi knjige - crtaći. Svakodnevno su na tapetu bili "Kralj lavova", "Snežana i sedam patuljaka", "Bambi"... I sada čitamo bajke pred spavanje, dok preko dana je trenutno najpopularnija Zmajeva "Riznic

Konačno smo posle novogodišnjeg raspusta nabavili potvrde i D i N su ponovo krenuli u vrtić. Meni je pritom mnogo lakše, a oni imaju zabavan i upotpunjeniji dan. D je krenuo u vrtić sa dve i po godine. Imala sam veliki strah da neće moći da se adaptira, jer nije navikao da se odvaja od mene. Prvi dan sam imala veliku tremu. Spremila sam ga i odvela, a kada ga je vaspitačica uvela u sobu, ja sam ostala da stojim ispred jos nekoliko minuta i osluškivala sam. Očekivala sam plač. Nije ga bilo. Dobro, verovatno je da sam ja sama sebi u glavu napravila preveliko opterećenje u vezi toga. Tolika deca su se privikla na vrtić, pa zašto ne bi i on? Zapravo je to poludnevno razdvajanje od D teže palo meni nego njemu. Te prve nedelje ostajao je tri sata u vrtiću, tj. do spavanja. Druge nedelje je ostao celi dan. I nije bilo nikakvih problema. D je bio uzbuđen što ima nove drugare, svako jutro je odlazio u vrtić s osmehom na licu, a svakog vikenda je jedva čekao ponedeljak. Vrlo brzo

Ponosna sam što sam se pridružila UNICEF -ovoj kampanji " Svaki trenutak je važan ". Jer u razvoju deteta svaki trenutak JESTE važan. I zato priču želim da počnem od samog početka.                            Kada su mi posle porođaja doneli bebu po prvi put, instinktivno sam je stavila na grudi i ponudila joj da sisa. Taj osećaj bliskosti i povezanosti je neverovatan. Tokom trudnoće nisam uopšte dovodila u pitanje to da li ću dojiti dete. Jer to ni ne treba da bude nešto o čemu se razmišlja. već nešto što je obaveza mene kao majke. I obaveza, ali i zadovoljstvo. Beba traži da jede i ja sam jedina koja tu njenu potrebu može da zadovolji na pravi način. Dojenje bebi obezbeđuje pravilan rast i razvoj. Na taj način bebi je omogućeno da pojede onoliko koliko joj je potrebno. Takođe, beba od majke preko mleka dobija antitela koja je štite od raznih bolesti i infekcija. S druge strane, dojenje pomaže majci da se brže oporavi od porođaja, kako fizič

Već sam pisala o tome da deci bojice, plastelin i slični umetnički rekviziti pomažu u razvoju. Međutim, treba obratiti pažnju na dečiju umetnost, na ono što deca stvaraju. Dečiji crteži su sami po sebi vredni i jedinstveni jer ih je napravilo dete koje je iskreno i neiskvareno. Ali ako obratimo pažnju na te crteže, oni nam mogu pomoći da bolje upoznamo i razumemo sopstveno dete. Ta mala umetnička dela pokazuju kako dete shvata svet oko sebe, kako se oseća, koju poziciju ima ono samo u porodici i društvu. Sve to se može pročitati sa jednog crteža. Nije stvar o pravilnosti crteža, već o onome šta on predstavlja. Deci crtanje i modelovanje pomaže i u sticanju samostalnosti. Jer oni sami odlučuju šta će nacrtati i kako, koje boje će upotrebiti i šta će sve sadržati njihov crtež. Na nama je samo da ih pomno pratimo i pohvalimo svaki njihov umetnički rad. I da se uvek trudimo da ih rastumačimo. Ili jednostavno pitamo dete da nam rastumači. Jer će nam crtež uvek pokazati kako se dete ose

"Mama klima mi se zub!" - kada mi je D rekao ovo pre mesec dana, bila sam u šoku. Kad pre??? Međutim, vreme leti, deca rastu i došlo je i menjanje zuba na red. Kao da je juče bilo kad su mu tek izlazili mlečni zubi. Neutešno plakanje, neprespavane noći, mazanje gelova za desni i sve ostalo što neizbežno prati izbijanje zuba kod beba. Prvi zub izašao mu je sa devet meseci. Sa 5,5 godina mu je taj isti prvi i ispao. N je još uvek u fazi nicanja zuba. Njoj je prvi zub izbio tek sa 11 meseci. Biće daje mnogo tvrdoglava. Kod nje smo naučili da čim ne jede lepo, budi se noću mnogo i obrazi joj se zarumene - eto ga još neki zub. I izlaze vrlo cudnim redom. Tako sad ima jedinice, dvojke, donje trojke i gornje cetvorke. Da se vratim na D. Kada mi je saopštio da mu se klima zub, prvo sam bila u šoku. Onda su mi krenule suze. Došla sam sebi i sela sa D da popričamo o tome. Jer to jeste nešto normalno. Ali za dete je novo i treba ga uputiti u to što mu se dešava i

Iako je u većini priča ona sporedni lik, V je uvek tu. Ali sam ipak odlučila da malo prostora dam i njoj, jer je i ona ravnopravni član naše porodice. V sada ima dva i po meseca. Još uvek većinu vremena provodi u spavanju. I na moju sreću ne budi se često noću (jednom oko dva noću i onda tek ujutru oko 6, posle čega nastavi još da spava). N se takođe budi noću i to mnogo češće od V. Tako da nekad noći budu prilično teške. Pre dve nedelje počela je učestalo da se smeje. Do tada joj se po nekad omakne osmeh, ali to je bila više slučajnost nego namera. Sada je već to prešlo u ozbiljno osmehivanje. Kad god se probudi i dođem do nje, nagradi me osmehom. V nije zahtevna beba. I nije od onih koje traže da budu neprestano u rukama, iako je često uzimam i držim. Kada je stavim na krevet u sobi u kojoj smo mi ili sednem pored nje i pričam joj, ona je zadovoljna i odmah započinje komunikaciju gugutanjem (zapravo početna faza gugutanja, koje više zvuči "uuu"). I naravno kad god