Šta bi beba rekla da može

"Zdravo, ja sam beba V. Imam tri meseca i već dobro poznajem mamu. Srećna sam svaki put kada je vidim, jer znam da je kod nje moja hrana. Volim kada odrasli pričaju sa mnom, kada se glasno smeju i kada me gledaju. Tada ja pokušavam da ih imitiram i da pričam sa njima. Volim kada me ljuškaju. Ustvari, volim kada me mama ljuška. Tata to radi nekako drugačije. Ne ume kao mama. Ali zato tata zna da me nosi na ramenu. Da, to mi se mnogo sviđa. Tako mogu da razgledam sve. Odavde se sve lepo vidi. Volim da pijem mleko i mnogo se uznemirim kada me mama ne nahrani čim ogladnim. Obožavam da se kupam, ali ne volim kada moram da se obučem. Lepše mi je kada me skinu, osećam se slobodno. Već duže vreme vidim pred sobom nešto što se pomera. Shvatila sam da su to moje ruke i noge i da ih pomeram kad hoću i kako hoću. Čak mogu i da ih stavim u usta! Imam starijeg batu i seku koju su mi interesantni, ali ponekad me mnogo gnjave. Umeju da budu prilično glasni. Ipak volim kada se igraju sa mnom. Volim da idem napolje. Tamo je mnogo interesantno i može svašta da se vidi. Vožnja kolima je mnogo lepa. I veoma uspavljujuća."

Da bismo razumeli bebu, moramo da shvatimo kako izgleda njen svet. Naglo je otrgnuta od majke, gde je bila ušuškana i gde joj je hrana bila konstantno dostupna. Sada je fizički sama, tog osećaja ušuškaosti nema, a da bi dobila hranu, mora da pusti glas jako. Ima potrebu za bliskošću, za dodirom, za maženjem, za ušuškanošću koju je osećala u maminom stomaku i veliki problem - ne zna kako te potrebe da zadovolji. Još jedan razlog da plače, kako bi mama i tata shvatili da treba da joj pomognu.


Prvih dana beba nije svesna ni sebe ni svoje okoline. Kad god da oseti da joj nešto fali, ona plače. Na nama je da protumačimo šta hoće. Nekada ovo tumačenje može da se završi bezuspešno i tada nam se naša draga beba pretvori u pravog malog tiranina rešenog da nas liši i spavanja i ručka i odmora i svakog drugog segmenta života koji podrazumeva fizičku odvojenost od nje.

S druge strane, dolaskom bebe ne menja se samo njen svet, već i svih članova porodice.

"U sobi ispod one gomile bebinih neposlaganih stvari je polica sa fiokama. U prvoj fioci..."
"Pomeri samo tu bebi gimnastiku i zvečke, pa možeš da sedneš tu."
"Sačekaj da izbacim bebinu kadicu iz kupatila."

Beba je svuda i svuda je haos. Kako je moguće da za tako malo stvorenje je potrebno toliko mnogo stvari: krevetac, kolica, kadica, njihalica, auto sedište, bebi gimnastika, ćebenca, odelca, pelene pamučne, pelene jednokratne, portikle, bodići, zekice, benkice, peškiri, flašice, cucle, grejač za flašice, sterilizator za flašice, četka za flašice, šampon za bebu, kupka za bebu, krema za bebu, krema za osip, vitamini, zvečke... Ima li tome kraja? I gde realno sve to da stane? Zato kažem - dolazak bebe utiče na celu porodicu, kuću i sve njene članove.


Bebine stvari se šire po kući kao epidemija. Kuća izgleda kao da ju je dekorisala beba dekorater, a svaka soba počinje da liči na sobu za bebu. A majka se oseća kao da je dojenje i uspavljivanje tog malog tiranina jedino što danoćno radi.

Ponekad je potrebno uraditi novu podelu poslova u porodici. S obzirom na to da suprug radi, a ja sam kod kuće sa bebom, vođenje D i N u vrtić i dovođenje iz vrtića je palo na njega, kao i kupovina namirnica. Međutim, povremeno mi je potrebno i da mi pomogne oko ručka ili izvadi veš iz mašine koji ja nisam stigla ili raskloni sa stola posle ručka. Nekad vikendom ja sam ta koja ode u nabavku, samo da bih malo prošetala sama. Majkama je potrebno da se osećaju kao samostalna bića i nema ničeg lošeg u tome da supružnici pomognu. Majke nisu samo čuvari mleka za bebe.

Bebi jeste u početku, pre svega, potrebna majka i jeste majka ta prva osoba koju beba nauči da prepoznaje i za koju se veže i koju traži svaki put kad je nespokojna. Međutim, beba nije jedina na maminom dnevnom rasporedu, ali zahteva najviše pažnje i oduzima najviše vremena.

Zato su uloge supružnika vrlo važne. Uzajamno poštovanje, razumevanje, pružanje podrške - to je ono što će supružnički odnos učiniti jakim, a porodicu stabilnom. I što je najvažnije, deca koja odrastaju u takvom okruženju jesu srećna i zadovoljna deca, koja će sutra izrasti u srećne, zadovoljne ljude i graditi međuljudske odnose bazirane na poštenju i razumevanju, kao što su videli da rade njihovi roditelji.