Zimske igrarije

I dok je najveći deo naše zemlje bez snega, kod nas ga ima u izobilju tokom cele zime. A mi to koristimo što više možemo. Čim je temperatura u plusu - eto nas napolju. Naravno, pre svega tu sankanje. Zatim dolazi na red grudvanje. A ako je sneg odgovarajući, obavezno je pravljenje Sneška i Anđela.

D je iskusan u sankanju i voli sam da se sanka i da pronalazi i isprobava nove staze. N se i prošle godine sankala sa mnom, ali je bila baš mala, tako da joj je ovo prvo sankanje kog je svesna. I već posle prvog spusta je zavolela ovu zimsku aktivnost. Posle svakog spusta tržila je još. Međutim, kada smo krenuli da se grudvamo, nastala je druga priča: N se zakopala u mestu i nije htela ni da mrdne. Kada joj neko od nas priđe, pružala je ruke da je uzmemo i tvrdoglavo odbijala da sama hoda po snegu. Tako da su tata i D pošteno izgrudvali, a i uvaljali u sneg mamu, dok je N stajala kao ukopana i smejala se našoj igri.



U pravljenju Sneška smo učestvovali svi. Nije baš bio najidealniji sneg za Sneška, ali smo uspeli da napravimo maleckog. Zapravo, D je taj koji je uložio najviše truda u njega i napravio mu od grančica i nos, oči, usta, dugmiće, pa čak i kosu. N se ovo svidelo, pa je i ona sa batom "doterivala" Sneška praveći detalje od grančica.

I naravno, pravljenje Anđela. D obožava da se valja po snegu i pravi Anđele. A ja obožavam da mu pravim društvo. N je i ovo izbegla. Valjanje po snegu joj ipak nije privlačno.



S obzirom na to da živimo u planinskom selu, na visini od oko hiljadu metara, zima je kod nas duga i sa mnogo snega. Naučili smo da ga volimo i da snežne dane pretvorimo u lepe i korisne. To što je napolju niska temperatura ne znači da ćemo se zatvoriti u kuću. Naprotiv. Samo obučemo koji sloj više i svi provedemo neko vreme na otvorenom, pa makar i samo u dvorištu. Ne plašimo se da ćemo se smrznuti, iskvasiti, niti razboleti. Mnogi zbog ovoga zimi malo vremena provode napolju. Ali sećam se da smo i mi kao deca po celi dan se grudvali i sankali. I da smo dolazili kući premrzlih ruku i mokrih nogu. I da su to za nas bili prelepi dani detinjstva. A činjenica je da se virusi pre pokupe u zatvorenim prostorijama nego na otvorenom.



Ne držim decu pod staklenim zvonom. Izvodim ih napolje svakodnevno. Sve do jednog. Od temperature zavisi samo koliko ćemo vremena ostati van kuće. Zdravo je i deca na taj način jačaju imunitet. Jer kao što kaže pesmica: " A šta može zima meni? Šta mi može? Šta mi sme? Nek mi nosić pocrveni, eto to je, to je sve!"