Juče smo vodili D na testiranje za upis u prvi razred. Test je radio psiholog u školi. Ovaj deo upisa je za nas bio presudan, jer je od testa zavisilo da li će D krenuti u školu ove godine (ranije) ili ćemo ipak morati da sačekamo sledeću. Zašto smo odlučili da D krene ranije u školu možete pročitati OVDE.
Hvata me malo nervoza, jer je ovo važan dan za sve nas. D kao da nije ni svestan onoga što se dešava i važnosti tog testa. A možda je i bolje tako, jer nije pod pritiskom. Pritisak osećam samo ja. Bespotrebno, jer znam da će D sve uraditi savršeno, jer je on moj prepametni dečak.
Kada je došao D na red, ušli smo zajedno u učionicu u kojoj se obavljalo testiranje. D je seo za sto sa psihologom, a ja sam sela u jedan ćošak i bila nemi posmatrač.
Počela je sa onim svakodnevnim pitanjima "Koliko imaš godina?", "Koliko ćeš imati za godinu dana?", da bi sasvim neprimetno prešla na pitanja "Od koje životinje dobijamo vunu?", "Šta se pravi od vune?", "Kako se zove čovek koji šije odeću?", kojima se proverava razvijenost detetovog rečnika i poznavanje pojmova. Usledila su pitanja vezana za kretanje - "Šta radi riba?", "A ptica?", "Kako se kreće zmija?"...
Kada je razaznavanje i uviđanje razlika iz svakodnevnog života zavšeno, došlo je na red brojanje. Brojao je do 10, zatim od 7 do 12, pa unazad od 6 do 2. Potom mu je psiholog rekao tri-četiri broja, koja je D morao da ponovi, prvo normalnim redosledom, a potom obrnutim redosledom.
Posle matematike sledili su zadaci vezani za pamćenje, logiku, uočavanje sličnosti i razlika. Jedan od zadataka je bio da gleda nekoliko sekundi sliku sa 3 mešovita geometrijska oblika (na primer jedan od njih je lopta kojoj je leva strana išrafirana, a desna prazna), a potom se slika skloni, a D treba da nacrta šta je zapamtio od tih oblika. I nacrtao je sve.
Dobio je i zadatak da određene oblike pronađe na datim slikama, zatim da između 4 različite slike kaže koja slika je drugačija i zbog čega (na primer na jednoj kombinaciji slika bili su slika sa satom, sa tanjirom, sa šerpom i sa čašom i različita je bila slika sa satom, jer ovi drugi predmeti služe za jelo).
Zadatak kod kog se malo zbunio, al je vrlo brzo shvatio šta treba da radi je sledeći: psiholog je napravio niz od 6 slika, na 4 slike je zec, a na 2 pas. D je ispod tog niza trebao da napravi još jedan, da ima isti broj životinja kao niz psihologa, ali da u njegovom nizu bude više zečeva. Iskreno, mislim da ovaj zadatak može da bude zbunjujući i za malo stariju decu. Ali na kraju se ipak snašao, na moje oduševljenje.
Bilo je još dosta pitanja koja su se provlačila usput. Sve u svemu, test je stvarno sveobuhvatan i meni sa strane nije izgledao baš lagan. Odnosno, na nekoliko pitanja sam bila ubeđena da D neće znati odgovor, ali me je on demantovao.
Na kraju mu je psiholog postavio pitanja vezana za školu: "Da li voli školu?", "Da li želi da ide u školu?", na šta je D, kao pravi mali poslušni dečak, odgovorio da voli i da jedva čeka da krene u školu.
Ono što mi je mnogo zasmetalo, ali što sam rešila da prihvatim kao kompliment, jeste komentar psihologa da je D već saznao pitanja od nekoga i da je naučio odgovore napamet. Prvo, to je dete koje treba da krene u školu. Jeste bilo dece koja su pre njega ulazila na testiranje, ali na hodniku uopšte nije bilo reči o testu, već su se deca igrala i istraživala školu, zavirivala u učionice, zagledala izložene makete... A kako je koje dete izašlo iz učionice za testiranje, odmah bi otišlo kući. To nisu osnovci, pet-šesti razred, pa da iz jednog odeljenja odu u drugo odeljenje koje je imalo kontrolni pre njih, da ih pitaju koja pitanja su imali na kontrolnom. Stoga mislim da je komentar potpuno neumesan. Ali sam shvatila zapravo njegovo značenje: D je uradio test daleko iznad očekivanja.
Moja očekivanja su bila da dobijem neki konkretan komentar vezan za test, na primer "Pamćenje mu je dobro, koncentracija mu je slabija" ili "Ima dobro razvijeno poznavanje pojmova, ali mora da radi sa brojevima"... Nešto konkretno o njegovom nivou opšteg znanja. Znam da je pametan i znam ja i šta mu je bolja, a šta slabija strana, ali sam želela da čujem i mišljenje stručnjaka. Nisam dobila ništa. Psiholog mi je samo rekao da je dobro uradio i da tek treba da sabere tačno bodove i da možemo narednih dana da svratimo do škole i vidimo koliko je bodova imao. Pokušala sam i sa podpitanjima, ali su odgovori bili samo "Da" ili "Ne". Digla sam ruke.
Prisustvovala sam testiranju i videla koliko je moj dečak pametan i sjajan i nijedan komentar ili nedobijeni odgovor ne mogu taj ponos da pokvare. Ponosna sam na svog prvenca, na svoju prvu bebu, koja je već stasala za školu. Na mog sina, koji će se, bez sumnje, odlično snaći kao školarac. Ponosna na sve što smo postigli zajedno do sad. I ponosno mogu da kažem: "I mi imamo đaka prvaka."
Hvata me malo nervoza, jer je ovo važan dan za sve nas. D kao da nije ni svestan onoga što se dešava i važnosti tog testa. A možda je i bolje tako, jer nije pod pritiskom. Pritisak osećam samo ja. Bespotrebno, jer znam da će D sve uraditi savršeno, jer je on moj prepametni dečak.
Kada je došao D na red, ušli smo zajedno u učionicu u kojoj se obavljalo testiranje. D je seo za sto sa psihologom, a ja sam sela u jedan ćošak i bila nemi posmatrač.
Počela je sa onim svakodnevnim pitanjima "Koliko imaš godina?", "Koliko ćeš imati za godinu dana?", da bi sasvim neprimetno prešla na pitanja "Od koje životinje dobijamo vunu?", "Šta se pravi od vune?", "Kako se zove čovek koji šije odeću?", kojima se proverava razvijenost detetovog rečnika i poznavanje pojmova. Usledila su pitanja vezana za kretanje - "Šta radi riba?", "A ptica?", "Kako se kreće zmija?"...
Kada je razaznavanje i uviđanje razlika iz svakodnevnog života zavšeno, došlo je na red brojanje. Brojao je do 10, zatim od 7 do 12, pa unazad od 6 do 2. Potom mu je psiholog rekao tri-četiri broja, koja je D morao da ponovi, prvo normalnim redosledom, a potom obrnutim redosledom.
Posle matematike sledili su zadaci vezani za pamćenje, logiku, uočavanje sličnosti i razlika. Jedan od zadataka je bio da gleda nekoliko sekundi sliku sa 3 mešovita geometrijska oblika (na primer jedan od njih je lopta kojoj je leva strana išrafirana, a desna prazna), a potom se slika skloni, a D treba da nacrta šta je zapamtio od tih oblika. I nacrtao je sve.
Dobio je i zadatak da određene oblike pronađe na datim slikama, zatim da između 4 različite slike kaže koja slika je drugačija i zbog čega (na primer na jednoj kombinaciji slika bili su slika sa satom, sa tanjirom, sa šerpom i sa čašom i različita je bila slika sa satom, jer ovi drugi predmeti služe za jelo).
Zadatak kod kog se malo zbunio, al je vrlo brzo shvatio šta treba da radi je sledeći: psiholog je napravio niz od 6 slika, na 4 slike je zec, a na 2 pas. D je ispod tog niza trebao da napravi još jedan, da ima isti broj životinja kao niz psihologa, ali da u njegovom nizu bude više zečeva. Iskreno, mislim da ovaj zadatak može da bude zbunjujući i za malo stariju decu. Ali na kraju se ipak snašao, na moje oduševljenje.
Bilo je još dosta pitanja koja su se provlačila usput. Sve u svemu, test je stvarno sveobuhvatan i meni sa strane nije izgledao baš lagan. Odnosno, na nekoliko pitanja sam bila ubeđena da D neće znati odgovor, ali me je on demantovao.
Na kraju mu je psiholog postavio pitanja vezana za školu: "Da li voli školu?", "Da li želi da ide u školu?", na šta je D, kao pravi mali poslušni dečak, odgovorio da voli i da jedva čeka da krene u školu.
Ono što mi je mnogo zasmetalo, ali što sam rešila da prihvatim kao kompliment, jeste komentar psihologa da je D već saznao pitanja od nekoga i da je naučio odgovore napamet. Prvo, to je dete koje treba da krene u školu. Jeste bilo dece koja su pre njega ulazila na testiranje, ali na hodniku uopšte nije bilo reči o testu, već su se deca igrala i istraživala školu, zavirivala u učionice, zagledala izložene makete... A kako je koje dete izašlo iz učionice za testiranje, odmah bi otišlo kući. To nisu osnovci, pet-šesti razred, pa da iz jednog odeljenja odu u drugo odeljenje koje je imalo kontrolni pre njih, da ih pitaju koja pitanja su imali na kontrolnom. Stoga mislim da je komentar potpuno neumesan. Ali sam shvatila zapravo njegovo značenje: D je uradio test daleko iznad očekivanja.
Moja očekivanja su bila da dobijem neki konkretan komentar vezan za test, na primer "Pamćenje mu je dobro, koncentracija mu je slabija" ili "Ima dobro razvijeno poznavanje pojmova, ali mora da radi sa brojevima"... Nešto konkretno o njegovom nivou opšteg znanja. Znam da je pametan i znam ja i šta mu je bolja, a šta slabija strana, ali sam želela da čujem i mišljenje stručnjaka. Nisam dobila ništa. Psiholog mi je samo rekao da je dobro uradio i da tek treba da sabere tačno bodove i da možemo narednih dana da svratimo do škole i vidimo koliko je bodova imao. Pokušala sam i sa podpitanjima, ali su odgovori bili samo "Da" ili "Ne". Digla sam ruke.
Prisustvovala sam testiranju i videla koliko je moj dečak pametan i sjajan i nijedan komentar ili nedobijeni odgovor ne mogu taj ponos da pokvare. Ponosna sam na svog prvenca, na svoju prvu bebu, koja je već stasala za školu. Na mog sina, koji će se, bez sumnje, odlično snaći kao školarac. Ponosna na sve što smo postigli zajedno do sad. I ponosno mogu da kažem: "I mi imamo đaka prvaka."
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?