U prethodnom postu pisala sam o tome kako našu veliku porodicu vide drugi ljudi (možete pročitati OVDE ). Ovoga puta pišem kako mi vidimo našu porodicu.
1. Podariti detetu brata ili sestru je najveći poklon. A tek ako ima više braće/sestara...
2. Kada je mnogo dece u kući, deca nauče da dele i da ne budu sebična.
3. Nauče i da se izbore za sebe - lekcija koja će im poslužiti za ceo život.
4. Nauče da brinu jedni o drugima. Ne odnosi se nužno samo na velike porodice, ali je svakako izraženije u velikim porodicama, jer veća deca moraju da brinu o manjima.
5. Uvek će imati podršku. Sve je lakše kad imaš nekog da te podrži, zar ne?
6. Uvek će imati zaštitu. A to onda povlači i sigurnost. A kada je dete, pa čak i odrasla osoba, sigurno i zaštićeno, nema razloga za strah i ima veće samopouzdanje.
7. U društvu je sve lepše. Nikada nisu usamljeni i uvek imaju društvo za igru ili priču.
8. Uvek se nešto dešava i nikada nije dosadno. Jer jedan hoće ovo, drugom treba ono, trećem se spava, četvrto se probudilo i plače...
9. Svaki izlazak iz kuće je prava avantura. Zapravo, spremiti se za izlazak iz kuće je prava avantura i izazov, a onda, kada ih pustite da slobodno jurcaju, nikad ne znate šta im sve može pasti na pamet.
10. Kuća nam je puna smeha, a kada se mnogo smejete automatski ste i srećniji (hormoni uvek rade svoje, pravo su čudo). Realno ima i situacija kada svi plaču/vrište/histerišu. Ali smeha je daleko više.
11. Ono što je nama svakodnevica, za druge je prava ludnica. Ali mi smo na ludnicu navikli.
12. Kad jednom nas ne bude, imaće jedni druge. Imaće uvek na koga da se oslone.
13. Kad porastu shvatiće koliko su zapravo bogati.
14. Mi shvatamo koliko smo bogati.
15. Ne postoji ništa lepše nego gledati bebicu koja dolazi na svet bez ikakvog predznanja o njemu i pretvara se u čoveka koji želi da ga osvoji. I pritom aktivno učestvovati u tom odrastanju. Ustvari, postoji. To puta četiri.
Postoje naravno i one tehničke stvari, kao na primer, potreban nan je auto sa sedam sedišta, veća šerpa za spremanje ručka, više mesta u kupatilu za četkice i paste za zube. Na koliko god kratak put da idemo, trebaju nam najmanje dva kofera. Želimo da nabavimo kućnog ljubimca kako bi veća deca prema manjima prestala da se ponašaju kao da su im ovi kućni ljubimci. Da, treba nam veći prostor za život, ali doćiće i to na red.
Kada smo počeli da stvaramo ovu porodicu, počeli smo od nule, od samih temelja. Temelji su izgrađeni i oni su čvrsti. Napravljena je i konstrukcija, urađena fasada. Sada samo ostaju nijanse. Da polako nadograđujemo ono što nedostaje i održavamo ovo što imamo.
2. Kada je mnogo dece u kući, deca nauče da dele i da ne budu sebična.
3. Nauče i da se izbore za sebe - lekcija koja će im poslužiti za ceo život.
4. Nauče da brinu jedni o drugima. Ne odnosi se nužno samo na velike porodice, ali je svakako izraženije u velikim porodicama, jer veća deca moraju da brinu o manjima.
5. Uvek će imati podršku. Sve je lakše kad imaš nekog da te podrži, zar ne?
6. Uvek će imati zaštitu. A to onda povlači i sigurnost. A kada je dete, pa čak i odrasla osoba, sigurno i zaštićeno, nema razloga za strah i ima veće samopouzdanje.
7. U društvu je sve lepše. Nikada nisu usamljeni i uvek imaju društvo za igru ili priču.
8. Uvek se nešto dešava i nikada nije dosadno. Jer jedan hoće ovo, drugom treba ono, trećem se spava, četvrto se probudilo i plače...
9. Svaki izlazak iz kuće je prava avantura. Zapravo, spremiti se za izlazak iz kuće je prava avantura i izazov, a onda, kada ih pustite da slobodno jurcaju, nikad ne znate šta im sve može pasti na pamet.
10. Kuća nam je puna smeha, a kada se mnogo smejete automatski ste i srećniji (hormoni uvek rade svoje, pravo su čudo). Realno ima i situacija kada svi plaču/vrište/histerišu. Ali smeha je daleko više.
11. Ono što je nama svakodnevica, za druge je prava ludnica. Ali mi smo na ludnicu navikli.
12. Kad jednom nas ne bude, imaće jedni druge. Imaće uvek na koga da se oslone.
13. Kad porastu shvatiće koliko su zapravo bogati.
14. Mi shvatamo koliko smo bogati.
15. Ne postoji ništa lepše nego gledati bebicu koja dolazi na svet bez ikakvog predznanja o njemu i pretvara se u čoveka koji želi da ga osvoji. I pritom aktivno učestvovati u tom odrastanju. Ustvari, postoji. To puta četiri.
Postoje naravno i one tehničke stvari, kao na primer, potreban nan je auto sa sedam sedišta, veća šerpa za spremanje ručka, više mesta u kupatilu za četkice i paste za zube. Na koliko god kratak put da idemo, trebaju nam najmanje dva kofera. Želimo da nabavimo kućnog ljubimca kako bi veća deca prema manjima prestala da se ponašaju kao da su im ovi kućni ljubimci. Da, treba nam veći prostor za život, ali doćiće i to na red.
Kada smo počeli da stvaramo ovu porodicu, počeli smo od nule, od samih temelja. Temelji su izgrađeni i oni su čvrsti. Napravljena je i konstrukcija, urađena fasada. Sada samo ostaju nijanse. Da polako nadograđujemo ono što nedostaje i održavamo ovo što imamo.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?