Još pre nego što se K rodila, bila sam ubeđena da će mi nosiljka za nju biti neophodna. Dugo sam razmišljala da li je bolje koristiti kengur ili maramu. Na kraju je presudila marama, jer marama za nošenje beba je za mene čista ljubav.
Oduvek su me fascinirale marame. Meni je prva asocijacija Insijska žena koja nosi svoju bebu u marami. A ja obožavam Indiju. Njihovu kulturu, sarije, njihovu hranu, SVE! I naravno Indijke koje uz pomoć marama nose svoje bebe svuda sa sobom: u kupovinu, šetnju, dok rade u polju, obavljaju poslove po kući i oko kuće. One imaju svoj raspored i svoje obaveze. I njih beba ne remeti. Beba je tu sa mamom. I mama je tu kada zatreba bebi. Njihova povezanost je nastavljena i nakon rođenja. To je za mene ljubav.
Kada se K rodila, neprestano mi je jedna misao prolazila kroz glavu: kako ću da odem sama sa njima u šetnju? Imam dve ruke. U jednoj ću držati K. Što znači da imam jednu slobodnu ruku za troje dece. Premalo ruku i previše dece. Nosiljka je neophodna. Sa dve ruke je već druga priča. Moćiću da funkcionišem.
Kolica mi u ovoj situaciji nisu ni od kakve pomoći (da sama idem u šetnju sa njih četvoro). Jer kad treba da uhvatim V i N za ruke, falio bi mi par ruku da gura kolica. Mogao bi D da gura kolica. Ali posle nekog vremena bi mu dosadilo. I šta onda? Opet se vraćam na početak - nosiljka mi je neophodna.
Želela sam maramu. Ali mi je sve to delovalo strašno komplikovano. Da li ću umeti da je lepo vežem? Da li će beba biti bezbedna u njoj? Kako da znam koju maramu da izaberem? I to su pitanja koja verovatno ima svaka mama kada pomisli na nošenje bebe u marami i koja ih obeshrabre da isto i probaju.
Ja sam odlučila da ne dozvolim da me strah i neznanje (moje znanje o nošenju bebe u marami je zaista površno) spreče u onome što želim - da nosim svoju bebu u marami. Naučiću sve o tome. Izaćiću na kraj sa tim vezivanjem. Kad je moglo toliko žena, moćiću i ja!
Krenula sam da iščitavam tekstove na internetu o nošenju beba u marami i, zaista, cela ta priča delovala mi je vrlo logično. Potom sam u internet prodavnici razgledala marame. A onda sam naišla na nekoliko različitih vrsta marama i ponovo ostala potpuno zbunjena. Na prvi pogled najviše su mi se svidele "Ring Sling" marame. Međutim, ubrzo sam saznala da je za novorođenče pamerniji izbor neka druga. Tako da sam došla do toga da biram između elastične i tkane. Elastičnim nisam oduševljena. Jednostavno ne izaziva oduševljenje kod mene. Iako je lakša za koršćenje, upravo zbog te elastičnosti. Tkane su izazvale onu reakciju kod mene koju sam želela. Želela sam tkanu maramu i svakim minutom bila sve sigurnija u svoju odluku. Našla sam dezen koji mi se sviđa, odabrala najmanju veličinu (računajući da maloj bebi treba i mala veličina marame) i naručila maramu beskrajno uzbuđena.
Ubrzo sam dobila poziv od Isidore, koja stoji iza prodavnice "Grli mama". Draga Isidora mi je objasnila da veličina 4 (koju sam ja odabrala) kada beba malo poraste može da nam bude prekratka i da je bolje da uzmem veličinu 6. Okej, pristala sam, jer sam ponovo postala svesna da ne znam ništa o biranju marame za nošenje. Pitala sam je da li može da se koristi za nošenje tek rođene bebe i dobila potvrdan odgovor. Kao i savet da je najbolje nositi malu bebu sa frontalnim vezom.
I ponovo mi je sigurnost u moju odluku poljuljana. Kako da naučim sve te vezove i kako da znam koji kad treba da korisrim? Pošto je marama koju sam odabrala brenda Lenny Lamb, potražila sam na internetu tutorijale za vezivanje upravo njihovih marama. Odmah mi je iskočio Lenny Lamb kanal na Youtube-u. Na snimcima je to izgledalo vrlo lako. Pronašla sam "Frontal Cross Carry" vez, "Kangaroo Carry" vez, leđne vezove, vezove na boku...
Prvo sam pažljivo pogledala "Kangaroo Carry", jer sam pročitala da se tim vezom mogu nositi i male bebe. Onda sam pogledala "Frontal Cross Carry" i delovao je mnogo lakši. Kasnije sam saznala da je to osnovni vez i da, definitivno je lakši.
Marama je stigla narednog dana. Mojoj sreći nije bilo kraja. Prelepa i užasno dugačka. Šta ću sad? Uzela sam telefon i pronašla one tutorijale. Gledajući u njih, istovremeno sam nameštala K u maramu. I uspela sam! Trebalo mi je malo vremena da lepo utegnem maramu, ali uspela sam. Za početak smo šetale tako po kući. K je ubrzo zaspala.
Popodne sam ponovo umotala K u maramu i vezivanje nam je već išlo bolje. To me je ohrabrilo. Ipak neće biti komplikovano. N i V su potom tražile da i njih nosim u marami. Isprobala sam i sa jednom i sa drugom. I primetila da je sa njima mnogo lakše vezati maramu. Jer one su čvrste i mogu i da se pridrže za mene dok ih vežem. I upravo tu je došlo do izražaja ono što mi je Isidora rekla - da je bolje da uzmem maramu veličine 6. Veličina 4 bi za N i V definitivno bila prekratka.
Juče smo išli do grada u nabavku i ponela sam maramu. Opet sam sumnjala u svoju odluku, misleći da će mi mnogo vremena oduzeti vezivanje marame pri svakom izlasku iz auta i odvezivanje pri svakom ponovnom ulasku u automobil. Međutim, sve je išlo brzo i lako. To je to. Sada sam sigurna da je marama bila dobra odluka.
Čak i po kući nošenje K u marami će i tek kako značiti. Kada je budna, a ja moram da završim nešto u kući, marama je spas. K u njoj miruje, a meni su ruke slobodne. Kada izvodim decu napolje i K stavim u maramu, opet su mi obe ruke slobodne i mogu da uhvatim za ruku i N i V.
Kod nas je preko cele zime veliki sneg i sa kolicima ne možemo da mrdnemo. Još jedna prednost marame.
Jedna od nedoumica koje sam imalajeste kako da obučem bebu kada je zimi izvodim u marami napolje. Tkana marama je topla. Plus greje je blizina mog tela. Dakle, debeo skafander nije potreban. Samo deblje obući bebu, staviti kapicu i utopliti nogice i to je to. Ako je baš mnogo hladno, preko marame se može ogrnuti ćebence.
Takođe, dobila sam od Isidore još jedan savet. Naime, K je počela da drži glavicu, ali još uvek nije potpuno čvrsta. Zato mi je predloženo da joj u predelu vrata u maramu ubacim urolanu tetra pelenicu koja će joj fiksirati glavicu, da ne bi landarala. Probali smo i ovo. I radi.
Gde god da sam tražila informacije o nošenju beba u marami, naišla sam na istu stvar: svuda se preporučuje nošenje bebe tako da bude okrenuta prema mami. Ako je nosimo okrenutu ka napred, beba dobija previše nadražaja iz spoljnog sveta i to može da je unervozi. Kada je okrenuta ka mami, ona u svakom trenutku može da se sakrije i oseća se zaštićeno. Doćiće vreme za istraživanje spoljnog sveta. Sada je osećaj sigurnosti ono što je bebi najpotrebnije.
Nepotrebno je više da ponavljam koliko je veliko moje oduševljenje tkanom maramom za nošenje beba. Koristimo je svega nekoliko dana, tako da sam daleko od eksperta. Ali svakim danom nam ide sve bolje. Tek smo počeli da otkrivamo čudesni svet nošenja bebe u marami.
Oduvek su me fascinirale marame. Meni je prva asocijacija Insijska žena koja nosi svoju bebu u marami. A ja obožavam Indiju. Njihovu kulturu, sarije, njihovu hranu, SVE! I naravno Indijke koje uz pomoć marama nose svoje bebe svuda sa sobom: u kupovinu, šetnju, dok rade u polju, obavljaju poslove po kući i oko kuće. One imaju svoj raspored i svoje obaveze. I njih beba ne remeti. Beba je tu sa mamom. I mama je tu kada zatreba bebi. Njihova povezanost je nastavljena i nakon rođenja. To je za mene ljubav.
Kada se K rodila, neprestano mi je jedna misao prolazila kroz glavu: kako ću da odem sama sa njima u šetnju? Imam dve ruke. U jednoj ću držati K. Što znači da imam jednu slobodnu ruku za troje dece. Premalo ruku i previše dece. Nosiljka je neophodna. Sa dve ruke je već druga priča. Moćiću da funkcionišem.
Kolica mi u ovoj situaciji nisu ni od kakve pomoći (da sama idem u šetnju sa njih četvoro). Jer kad treba da uhvatim V i N za ruke, falio bi mi par ruku da gura kolica. Mogao bi D da gura kolica. Ali posle nekog vremena bi mu dosadilo. I šta onda? Opet se vraćam na početak - nosiljka mi je neophodna.
Želela sam maramu. Ali mi je sve to delovalo strašno komplikovano. Da li ću umeti da je lepo vežem? Da li će beba biti bezbedna u njoj? Kako da znam koju maramu da izaberem? I to su pitanja koja verovatno ima svaka mama kada pomisli na nošenje bebe u marami i koja ih obeshrabre da isto i probaju.
Ja sam odlučila da ne dozvolim da me strah i neznanje (moje znanje o nošenju bebe u marami je zaista površno) spreče u onome što želim - da nosim svoju bebu u marami. Naučiću sve o tome. Izaćiću na kraj sa tim vezivanjem. Kad je moglo toliko žena, moćiću i ja!
Krenula sam da iščitavam tekstove na internetu o nošenju beba u marami i, zaista, cela ta priča delovala mi je vrlo logično. Potom sam u internet prodavnici razgledala marame. A onda sam naišla na nekoliko različitih vrsta marama i ponovo ostala potpuno zbunjena. Na prvi pogled najviše su mi se svidele "Ring Sling" marame. Međutim, ubrzo sam saznala da je za novorođenče pamerniji izbor neka druga. Tako da sam došla do toga da biram između elastične i tkane. Elastičnim nisam oduševljena. Jednostavno ne izaziva oduševljenje kod mene. Iako je lakša za koršćenje, upravo zbog te elastičnosti. Tkane su izazvale onu reakciju kod mene koju sam želela. Želela sam tkanu maramu i svakim minutom bila sve sigurnija u svoju odluku. Našla sam dezen koji mi se sviđa, odabrala najmanju veličinu (računajući da maloj bebi treba i mala veličina marame) i naručila maramu beskrajno uzbuđena.
Ubrzo sam dobila poziv od Isidore, koja stoji iza prodavnice "Grli mama". Draga Isidora mi je objasnila da veličina 4 (koju sam ja odabrala) kada beba malo poraste može da nam bude prekratka i da je bolje da uzmem veličinu 6. Okej, pristala sam, jer sam ponovo postala svesna da ne znam ništa o biranju marame za nošenje. Pitala sam je da li može da se koristi za nošenje tek rođene bebe i dobila potvrdan odgovor. Kao i savet da je najbolje nositi malu bebu sa frontalnim vezom.
I ponovo mi je sigurnost u moju odluku poljuljana. Kako da naučim sve te vezove i kako da znam koji kad treba da korisrim? Pošto je marama koju sam odabrala brenda Lenny Lamb, potražila sam na internetu tutorijale za vezivanje upravo njihovih marama. Odmah mi je iskočio Lenny Lamb kanal na Youtube-u. Na snimcima je to izgledalo vrlo lako. Pronašla sam "Frontal Cross Carry" vez, "Kangaroo Carry" vez, leđne vezove, vezove na boku...
Prvo sam pažljivo pogledala "Kangaroo Carry", jer sam pročitala da se tim vezom mogu nositi i male bebe. Onda sam pogledala "Frontal Cross Carry" i delovao je mnogo lakši. Kasnije sam saznala da je to osnovni vez i da, definitivno je lakši.
Marama je stigla narednog dana. Mojoj sreći nije bilo kraja. Prelepa i užasno dugačka. Šta ću sad? Uzela sam telefon i pronašla one tutorijale. Gledajući u njih, istovremeno sam nameštala K u maramu. I uspela sam! Trebalo mi je malo vremena da lepo utegnem maramu, ali uspela sam. Za početak smo šetale tako po kući. K je ubrzo zaspala.
Popodne sam ponovo umotala K u maramu i vezivanje nam je već išlo bolje. To me je ohrabrilo. Ipak neće biti komplikovano. N i V su potom tražile da i njih nosim u marami. Isprobala sam i sa jednom i sa drugom. I primetila da je sa njima mnogo lakše vezati maramu. Jer one su čvrste i mogu i da se pridrže za mene dok ih vežem. I upravo tu je došlo do izražaja ono što mi je Isidora rekla - da je bolje da uzmem maramu veličine 6. Veličina 4 bi za N i V definitivno bila prekratka.
Juče smo išli do grada u nabavku i ponela sam maramu. Opet sam sumnjala u svoju odluku, misleći da će mi mnogo vremena oduzeti vezivanje marame pri svakom izlasku iz auta i odvezivanje pri svakom ponovnom ulasku u automobil. Međutim, sve je išlo brzo i lako. To je to. Sada sam sigurna da je marama bila dobra odluka.
Čak i po kući nošenje K u marami će i tek kako značiti. Kada je budna, a ja moram da završim nešto u kući, marama je spas. K u njoj miruje, a meni su ruke slobodne. Kada izvodim decu napolje i K stavim u maramu, opet su mi obe ruke slobodne i mogu da uhvatim za ruku i N i V.
Kod nas je preko cele zime veliki sneg i sa kolicima ne možemo da mrdnemo. Još jedna prednost marame.
Jedna od nedoumica koje sam imalajeste kako da obučem bebu kada je zimi izvodim u marami napolje. Tkana marama je topla. Plus greje je blizina mog tela. Dakle, debeo skafander nije potreban. Samo deblje obući bebu, staviti kapicu i utopliti nogice i to je to. Ako je baš mnogo hladno, preko marame se može ogrnuti ćebence.
Takođe, dobila sam od Isidore još jedan savet. Naime, K je počela da drži glavicu, ali još uvek nije potpuno čvrsta. Zato mi je predloženo da joj u predelu vrata u maramu ubacim urolanu tetra pelenicu koja će joj fiksirati glavicu, da ne bi landarala. Probali smo i ovo. I radi.
Gde god da sam tražila informacije o nošenju beba u marami, naišla sam na istu stvar: svuda se preporučuje nošenje bebe tako da bude okrenuta prema mami. Ako je nosimo okrenutu ka napred, beba dobija previše nadražaja iz spoljnog sveta i to može da je unervozi. Kada je okrenuta ka mami, ona u svakom trenutku može da se sakrije i oseća se zaštićeno. Doćiće vreme za istraživanje spoljnog sveta. Sada je osećaj sigurnosti ono što je bebi najpotrebnije.
Nepotrebno je više da ponavljam koliko je veliko moje oduševljenje tkanom maramom za nošenje beba. Koristimo je svega nekoliko dana, tako da sam daleko od eksperta. Ali svakim danom nam ide sve bolje. Tek smo počeli da otkrivamo čudesni svet nošenja bebe u marami.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?