Dok sam živela u Beogradu, moram priznati da sam malo značaja pridavala praznicima. Kao verovatno i većina ljudi u gradu. Božić se svodio na pravljenje česnice, lomljenje iste, uzbuđenog traženja parice i skrivene tuge ako nije u mom parčetu (bila sam dete i želela sam tu paricu svake godine), dolazak položajnika, obilan ručak, sto pun svega i svačega, a ja bih najradije jela - ništa. Božiću je prethodio Badnji dan na koji uglavnom tata (ako on ne stigne može i mama, a nekoliko puta smo i ja i sestra, dakle bilo ko iz kuće) donese badnjak kupljen na pijaci, koji uglavnom ima uz sebe i vrećicu sa kukuruzom. Na moje insistiranje uvek se kupovala i zasađena pšenica (iz nepoznatog razloga sam uvek volela tu pšenicu) i to što lepša i ukrašenija. A onda sam počela da živim na selu. I sve je dobilo potpuno drugačiji smisao. Više nije najvažnije da se kupi najlepše ukrašena pšenica i napravilniji badnjak. Lepota je u tome da cela porodica aktivno učestvuje u prazniku.
Na Badnje jutro ide se u šumu po badnjak. I bez sumnje se zna ko ide po njega - najstariji i najmlađi muški član domaćinstva. Uglavnom svi uzimaju što veće badnjake (koliko god mogu da ponesu). Naš je u odnosu na te uvek skroman. Ali ne vidim potrebu za većim. Tata je taj koji ide u šumu po badnjak. D još uvek nije krenuo sa njim (hrastova šuma je mnogo daleko), ali vrlo je verovatno da će od sledeće godine ići zajedno. Badnjak tata donese ispred kuće i postavlja ga uspravno pored kućnog praga. Celi dan badnjak će stajati tu i biće unet tek uveče.
Na Badnji dan se, naravno, posti. Riba je glavna tog dana. Za doručak se jedu tunjevine i sardine sa mnogo luka (i crnog i belog i praziluka). Za ručak se prezalogaji neka čorbica od povrća. Sve se priprema za veliku večeru za Badnje veče.
Za Badnje veče treba imati što više različite hrane na stolu, kako biste imali hrane preko cele godine. Na našem stolu se svake godine nađu pastrmke iz obližnjeg ribnjaka, krompir salata sa crnim lukom, posni prebranac sa suvim ili kiselim paprikama, turšija, pečena bundeva, sveže i suvo voće, domaći sok, domaće vino i rakija. Nema nalickanih rolata, nema modernih i komplikovanih jela.
Na sto se pored sve te hrane i pića stave i novčanici. Veruje se da će onda cele godine biti para.
Ispod stola i po ćoškovima stavljamo slamu. U slamu sakrijemo poslastice za decu - čokoladice, bombone, voćke, orahe.
Kada je sve to pripremljeno i večera postavljena, tata unosi badnjak. Kuca na vrata, deca i ja mu otvaramo. Pozdravlja nas sa "Dobro veče, stiglo Badnje veče", a mi ga posipamo žitom. Jednu grančicu od badnjaka ostavlja iznad šporeta. Njome ću sutra ukrasiti česnicu, a zatim će je položajnik staviti u šporet. Ostatak badnjaka ubacuje u šporet uz reči: "Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko zdravica. Koliko varnica, toliko srećica." Tada se izgovore želje za sve ukućane i čeka se da badnjak pregori.
Nakon toga deca dobijaju svoje korpice. Imaju zadatak da pijuču i pronađu poslastice sakrivene u slami.
Kada deca završe, sedamo za sto. Valja od svega probati bar malo. Nakon večere nastavlja se mirno porodično veče u toplini doma. Ovoga puta proteklo je u čitanju knjiga deci.
Na Božićno jutro mesim česnicu. Brašno, voda, suvi kvasac i prži se na masti. U česnicu stavljam paricu. Ukrašavam je sa preostalom grančicom badnjaka i stavljam da se peče. Pre doručka lomimo česnicu. Tata preseca česnicu i poliva crnim vinom. Potom ja kidam česnicu na, sada 7 parčeta - jedno za svakog ukućana plus jedno za kuću. Pored traženja poslastica u slami, ovo je deci omiljeni deo. Svi uzbuđeno traže paricu u svom parčetu, dokle god se neko ne oglasi sa: "Kod mene je!" na razočarenje ostalih. Ipak, to brzo prođe i nastavlja se doručak u dobrom raspoloženju.
Danas je red da se omrsi i da se zablaži. Za doručak se jede sprža, kajmak, suvo meso, ajvar. Za ručak na stolu će se naći domaća supa sa dronjcima, sarma, pečenje, pihtije, turšija i kolač za dezert.
Naša deca su položajnici celom komšiluku, tako da se između doručka i ručka razlete po okolnjim kućama.
Kod nas požajnik uglavnom dolazi na ručak. Za položajnika je poželjno da to bude neko ko je zdrav, kako bi svi ukućani bili zdravi. Mi najviše volimo da nam dođe neko sa malom decom i da nam upravo dete prvo uđe u kuću na Božić. Međutim, pošto je "obaveza" položajnika da spali preostalu grančicu badnjaka, ako je položajnik dete, ono to uradi uz pomoć nekog od svojih roditelja, uglavnom tate. Položajnik se daruje nekim simboličnim poklonom - uglavnom to bude neka voćka i neki slatkiš.
Posle ručka, dajemo našoj deci poklon. Pošto je Božić praznik koji treba da podseti porodicu da se drži zajedno, uvek deci kupimo jedan zajednički poklon - da ih podseća da treba da dele i da se igraju zajedno, da pomažu jedni drugima i da se međusobno čuvaju. Ovoga puta dobili su drvene kocke. I da, ovo će biti sjajna zabava za sve njih. Ostatak večeri protiče u priči, igranju sa kockama, pokušajima da napravimo nešto, u radosti i smehu.
Za priču pred spavanje izabrala sam priču "Maja mnogo voli brata" iz knjige "Maja - Pričice za laku noć". U priči Maja i njen brat se svađaju i zbog nepažnje Majin brat se povredi. Maji bude mnogo žao, izvinjava se bratu što ga je povrdila, on njoj što su se svađali i obećavaju jedno drugom da će se od sada lepo slagati. Idealna priča da se zaključe ova dva praznična dana.
Kao što se da primetiti, Badnji dan i Božić za mene imaju potpuno drugi smisao od kako živimo na selu. Ne radi se o tome ko je koliki vernik, ko će više da se istroši, ko će bogatiju trpezu da pripremi. Smisao praznika je da okupi porodicu, da to bude nešto što zajedno radimo i u čemu zajedno uživamo.
Na Badnje jutro ide se u šumu po badnjak. I bez sumnje se zna ko ide po njega - najstariji i najmlađi muški član domaćinstva. Uglavnom svi uzimaju što veće badnjake (koliko god mogu da ponesu). Naš je u odnosu na te uvek skroman. Ali ne vidim potrebu za većim. Tata je taj koji ide u šumu po badnjak. D još uvek nije krenuo sa njim (hrastova šuma je mnogo daleko), ali vrlo je verovatno da će od sledeće godine ići zajedno. Badnjak tata donese ispred kuće i postavlja ga uspravno pored kućnog praga. Celi dan badnjak će stajati tu i biće unet tek uveče.
Na Badnji dan se, naravno, posti. Riba je glavna tog dana. Za doručak se jedu tunjevine i sardine sa mnogo luka (i crnog i belog i praziluka). Za ručak se prezalogaji neka čorbica od povrća. Sve se priprema za veliku večeru za Badnje veče.
Za Badnje veče treba imati što više različite hrane na stolu, kako biste imali hrane preko cele godine. Na našem stolu se svake godine nađu pastrmke iz obližnjeg ribnjaka, krompir salata sa crnim lukom, posni prebranac sa suvim ili kiselim paprikama, turšija, pečena bundeva, sveže i suvo voće, domaći sok, domaće vino i rakija. Nema nalickanih rolata, nema modernih i komplikovanih jela.
Na sto se pored sve te hrane i pića stave i novčanici. Veruje se da će onda cele godine biti para.
Ispod stola i po ćoškovima stavljamo slamu. U slamu sakrijemo poslastice za decu - čokoladice, bombone, voćke, orahe.
Kada je sve to pripremljeno i večera postavljena, tata unosi badnjak. Kuca na vrata, deca i ja mu otvaramo. Pozdravlja nas sa "Dobro veče, stiglo Badnje veče", a mi ga posipamo žitom. Jednu grančicu od badnjaka ostavlja iznad šporeta. Njome ću sutra ukrasiti česnicu, a zatim će je položajnik staviti u šporet. Ostatak badnjaka ubacuje u šporet uz reči: "Koliko varnica, toliko parica. Koliko varnica, toliko zdravica. Koliko varnica, toliko srećica." Tada se izgovore želje za sve ukućane i čeka se da badnjak pregori.
Nakon toga deca dobijaju svoje korpice. Imaju zadatak da pijuču i pronađu poslastice sakrivene u slami.
Kada deca završe, sedamo za sto. Valja od svega probati bar malo. Nakon večere nastavlja se mirno porodično veče u toplini doma. Ovoga puta proteklo je u čitanju knjiga deci.
Na Božićno jutro mesim česnicu. Brašno, voda, suvi kvasac i prži se na masti. U česnicu stavljam paricu. Ukrašavam je sa preostalom grančicom badnjaka i stavljam da se peče. Pre doručka lomimo česnicu. Tata preseca česnicu i poliva crnim vinom. Potom ja kidam česnicu na, sada 7 parčeta - jedno za svakog ukućana plus jedno za kuću. Pored traženja poslastica u slami, ovo je deci omiljeni deo. Svi uzbuđeno traže paricu u svom parčetu, dokle god se neko ne oglasi sa: "Kod mene je!" na razočarenje ostalih. Ipak, to brzo prođe i nastavlja se doručak u dobrom raspoloženju.
Danas je red da se omrsi i da se zablaži. Za doručak se jede sprža, kajmak, suvo meso, ajvar. Za ručak na stolu će se naći domaća supa sa dronjcima, sarma, pečenje, pihtije, turšija i kolač za dezert.
Naša deca su položajnici celom komšiluku, tako da se između doručka i ručka razlete po okolnjim kućama.
Kod nas požajnik uglavnom dolazi na ručak. Za položajnika je poželjno da to bude neko ko je zdrav, kako bi svi ukućani bili zdravi. Mi najviše volimo da nam dođe neko sa malom decom i da nam upravo dete prvo uđe u kuću na Božić. Međutim, pošto je "obaveza" položajnika da spali preostalu grančicu badnjaka, ako je položajnik dete, ono to uradi uz pomoć nekog od svojih roditelja, uglavnom tate. Položajnik se daruje nekim simboličnim poklonom - uglavnom to bude neka voćka i neki slatkiš.
Posle ručka, dajemo našoj deci poklon. Pošto je Božić praznik koji treba da podseti porodicu da se drži zajedno, uvek deci kupimo jedan zajednički poklon - da ih podseća da treba da dele i da se igraju zajedno, da pomažu jedni drugima i da se međusobno čuvaju. Ovoga puta dobili su drvene kocke. I da, ovo će biti sjajna zabava za sve njih. Ostatak večeri protiče u priči, igranju sa kockama, pokušajima da napravimo nešto, u radosti i smehu.
Za priču pred spavanje izabrala sam priču "Maja mnogo voli brata" iz knjige "Maja - Pričice za laku noć". U priči Maja i njen brat se svađaju i zbog nepažnje Majin brat se povredi. Maji bude mnogo žao, izvinjava se bratu što ga je povrdila, on njoj što su se svađali i obećavaju jedno drugom da će se od sada lepo slagati. Idealna priča da se zaključe ova dva praznična dana.
Kao što se da primetiti, Badnji dan i Božić za mene imaju potpuno drugi smisao od kako živimo na selu. Ne radi se o tome ko je koliki vernik, ko će više da se istroši, ko će bogatiju trpezu da pripremi. Smisao praznika je da okupi porodicu, da to bude nešto što zajedno radimo i u čemu zajedno uživamo.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?