Sortiranje igračaka po Montessori principima

U našoj kući zaista ima previše igračaka. I ima svačega, što bi se reklo, od igle do lokomotive. I sa velikim delom tih igračaka deca se ni ne igraju, već ih samo razbacaju, kako bi pronašli jednu igračku koju žele. Rezultat je da je svakodnevno u kući lom koji nikome ne treba.



Zato sam rešila da napavim definitivno razvrstavanje igračaka i da odvojim igračke sa kojima se deca zaista igraju i one koje su korisne, od nepotrebnih. Vodila sam s Montessori principima za sortiranje igračaka, ali, naravno, sve se mora prilagoditi i dečijim ukusima i željama. Ali, pre nego što pređem na samo razvrstavanje, da vidimo koji su to Montessori principi i koje igračke se uklapaju u njih.

Montessori se zalaže za podsticanje mašte i kreativnosti kod dece, kao i osamostaljivanje deteta. Deca kroz igru treba da uče praktične stvari koje će im biti neophodne za samostalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Dakle, deca treba da imaju igračke koje imaju funkciju - podstiču njihov razvoj, a ne da im služe samo za kratkotrajnu zabavu.

Kada pričamo o mašti i kreativnosti, verovatno svima prvo padaju na pamet bojice, flomasteri, temere, plastelin, glina, kolaž papir... I da, svi ti kreativni materijali su i tek kako poželjni. D obožava da crta i sada već od svojih crteža pravi i stripove, odnosno, čitave priče u slikama, što govori samo po sebi kako crtanje utiče na njegovu maštu i razvoj. Kada sam mu prvi put dala vodene boje mislim da je imao svega dve godine. I svidelo mu se da pravi tragove po papiru, što četkicom, što prstima. Kasnije smo prešli na tempere i sada najviše njih koristimo za crtanje. Plastelin i glina su sjajni materijali za modelovanje, koje, osim što podstiče kreativnost i maštu, omogućava, kao i crtanje, razvoj fine motorike, uočavanje uzročno-posledičnih veza.


Druga vrsta igračaka koje su jako poželjne, jesu konstruktorske igračke - razne vrste kocki, ali i puzli. Ove igračke su sjajne za razvijanje malenih vijuga. Zadržavaju se i igračke od prirodnih materijala (pre svega drvene), kao i igračke koje podstiču fizičku aktivnost i razvoj krupne motorike kod dece (lopte, bicikle, trotineti, frizbiji, vijače...)

Ono što se ne uklapa u Montessori principe jeste više igračaka iste ili slične funkcije, igračke na baterije, razne figurice bez posebne namene, nerealna stvorenja (roboti, čudovišta...), pa čak i igračke koje podražavaju stvari iz svakodnevnog života (bebe koje se hrane, majstorski i doktorski alati, kuhinjsko posuđe...).

Da, prvi utisak je da je ovo prestrogo i da će detetu ostati svega dve-tri igračke. I meni se tako učinilo. Međutim, odlučila sam da pokušam i da vidim kuda će me takvo sortiranje odvesti. I osetila sam veliko olakšanje, rasterećenje... Nema više krša po kući, a deci, koliko vidim, ništa ne fali. Da nisu videli da sam razdvajala igračke, mislim da ne bi ni primetili da im nešto nedostaje. Zato i jeste najvažnije da nam ipak iznad ovih principa budu želje naše dece. Jer nije cilj da bacimo igračke koje dete voli i za koje je vezano i da na taj način emocionalno povredimo, već da uklonimo višak.


I tako rešim da se pozabavim razvrstavanje igračaka i onda stanem i pitam se odakle da počnem, jer su igračke bukvalo svuda. Stavila sam u dvorište jedno ćebe i sve igračke iz svih delova kuće sam izbacila na gomilu na to ćebe. Prvi zadatak - sve igračke izbaciti iz kuće. I čim sam ovo uradila osetilo se veliko rasterećenje u kući.

Ali ja sam imala ogromnu gomilu svega i svačega u dvorištu, sa kojom se treba uhvatiti u koštac.  Za prvu pomoć sam uzela jednu kutiju i jednu gajbu. Kutija je za igračke koje se uklanjaju, a gajba za one koje ostaju. Iz gomile sam izdvojila sve plišane igračke i ukrasne jastučiće i stavila ih odmah u mašinu na pranje.

Onda sam uzela kutiju za velike kocke (kutija u kojoj su originalno kupljene kocke) i izvukla iz gomile kocke. One svakako ostaju. Zatim sam primetila na sve strane metalne automobilčiće D. Ima pravu kolekciju, preko 50 metalnih autića, najrazličitijih modela. Ova njegova kolekcija se ne uklapa u Montessori principe ni na koji način (ima mnogo sličnih primeraka, nemaju edukativni karakter, osim što je naučio sve marke i modele automobila), ali kolekcija automobila mora da osrtane, jer je D obožava. Ostavila sam sve igračke za bebe, jer se one sve apsolutno uklapaju u Montessori, jer smo ih baš prema tome i birali. Takođe sam ostavila lego kocke, magičnu stazu (uklapala se ili ne, vole da se igraju sa njom), klikere, društvene igre, igre memorije, drvene štapiće za računanje. Ostavila sam i plastično kuhinjsko posuđe za N jer voli da se igra sa njim i da prema ručak i kuva kafu.

I sada se verovatno svi pitate šta smo onda uklonili? Mogu ponoso reći da je jedna prilično velika gomila i da je kutija koju sam pripremila na početku premala za nju. Sklonila sam sve figurice iz crtaća, Mc Donalda, Kinder jaja, plastične autiće, super heroje, robote... Veliku gomilu svih tih takvih igračaka bez posebne namene. Ostavila sam jedino figurice životinja, jer one ipak, po mom mišljenju, mogu da budu korisne. Bilo je u mnogo okrnjenih igračaka, koje su odmah otišle na posebnu gomilu - "za kantu".



Kada grubo pogledam, otprilike je pola početne gomile uklonjeno, a pola je ostalo. Što mislim da i nije toliko loše. Opet kažem, najvažnije je da deca ne primećuju razliku, odnosno, ne primećuju da im neka igračka nedostaje.

Treba da znamo da deci nisu potrebne skupe pametne igračke koje rade sve i svašta i pritom ne ostavljaju ništa mašti. Mnogo je bolje za dete dati mu čaršafe, rolne od toalet papira, kanape, kutije... To će ga podstaći da izmašta smo igru ili igračku, da se aktivira kako bi to i napravilo, da koristi i logiku i kreativnost i motoriku... Da se razvija. A upravo je to ono što želimo i što je neophodno.


Ovo su moji prethodni tekstovi na temu kreativne igre:

Didaktičke igračke za decu

Dečija igra kao način učenja

Mašta može svašta

Mali kreativni ljudi

Dečija umetnost - najvrednija umetnost

Pametne interaktivne table

Bežanje od ekrana