Priznajem, kupovina može da bude i zabavna. Ali, u našem slučaju, mora pre svega biti dobro organizovana. Za zabavu će se već pobrinuti deca.
I po milioniti put moram da ponovim da živimo u selu u kom baš i nema nekog izbora pri kupovini namirnica. Imamo dve prodavnice sa osnovnim namirnicama i pijačni dan jednom nedeljno, na kom svega nekoliko prodavaca donese najosnovnije voće i povrće, jer drugo ovde ne može da se proda. Pomalo tužna slika, zar ne?
Ne želim da se žalim, jer, opet po milioniti put kažem, naš život ovde ima i mnogo prednosti. A što se tiće kupovina i nabavki svega potrebnog - navikli smo se i ustalili raspored. To znači da jednom mesečno idemo u veliku nabavku. I ta nabavka mora da bude dobro proračunata. Jer ako nam zafali nešto od mesa (na primer svinjski but), nemamo to gde da kupimo. Leskovac nam je najbliži grad i udaljen je 50 km. Tek tamo nailazimo na sve one velike markete. Zapravo, malo bliže nam je Vlasotince. I tu ima nekoliko marketa i to sa veoma pristojnim cenama, ali nema baš velikog izbora. A kada odjednom kupujete za mesec dana, morate da imate veliki izbor, jer koliko različitih stvari odaberete, toliko će vam biti i raznovrstan jelovnik tog meseca. Jednostavno, mora da se razmišlja o svemu.
Pre nekoliko meseci sam gledala u nekoj emisiji reportažu o 11-očlanoj porodici iz Nemačke. Računato je koliko oni čega potroše od namirnica za mesec dana. I da, to su bile litre i litre i kilogrami i bukvalno tone hrane. Sračunato je čak i koliko ih sve to košta na mesečnom nivou i ispalo je da je to polovina iznosa koji dobijaju od države svakog meseca u vidu dečijih dodataka. Kada se tako gleda na sve to, oni tu hranu i tek kako mogu da priušte.
U našoj zemlji je drugačija situacija. Plate su većini ljudi nikakve, dečiji dodaci sramno mali i bukvalno ih ne vidite ni kad dođu ni gde odu (sa novim zakonom će to biti malčice promenjeno, ali o tome nekom drugom prilikom) i kod nas kupuješ hrane onoliko koliko imaš para za nju.
A da se troši, troši se. I hrana je nešto na čemu ne možete da štedite, pogotovu kada u kući imate malu decu. Njima je potrebna raznovrsna i zdrava hrana. I vi to kao roditelji treba da im obezbedite.
Kada smo počeli sa ovim mesečnim nabavkama, trebalo mi je malo vremena da shvatim koliko čega nam treba za mesec dana. I kada sam sve stavila na papir, malo je falilo da padnem u nesvest. Jer su neke cifre potpuno nerealne, kad se ovako samo pogledaju. Ali napravite jedan eksperiment. Probajte mesec dana svaki dan da zapisujete koliko ste potrošili neke najosnovnije namirnice. U kilogramima i litrima, ne u cenama. Verovatno ćete biti iznenađeni. Jer kada se kupuje dan za dan, ne obraća se toliko pažnje na potrošnju neke namirnice u periodu od mesec dana i onda to sve prolazi prilično neopaženo.
Namirnica koja se u našoj kući zasigurno najviše troši jeste mleko. Probali smo jedno vreme da uzimamo domaće kravlje mleko, ali deca nisu bila oduševljena, tako da ga kupujemo. Jednom je muž doneo i domaće kozje mleko, ali deci se nije svidelo. Tako da koristimo kupovno kravlje mleko. I količina mleka koje potrošimo na mesečnom nivou je od 60 litara do čak 80 litara. Već vam deluje neverovatno? Ovo je tek početak!
Brašno je još jedna namirnica veoma teška na mesečnom nivou. Naša potrpšnja brašna mesčno iznosi od 40 kg do čak 60 kg. Tu je sračunat i hleb za svaki dan, kao i svo pecivo i kolači koje pravim u toku meseca. Kada se ovako predstavi, onda ipak i nije toliko strašno, zar ne?
Jogurt deca obožavaju i gotovo da ne prođe bar jedan obrok u toku dana bez pratnje jogurta. Zato trošimo između 25 i 30 litara jogurta mesčno.
Meso... Eh to meso... Najviše jedemo piletinu i svinjsko meso. Teletinu i junetinu ređe, ali zbog dece je spremam s vremena na vreme. Bilo kako bilo, mesečno trošimo preko 25kg mesa.
Ribu svi veoma volimo, ali za jedan obrok je nama potrebno bar 2 kg ribe. Dakle, mesečno pojedemo i oko 10 kg ribe.
Toalet papir je, zajedno sa salvetama, deficitarna roba u našoj kući. Za mesec dana, verovali ili ne, potrošimo između 40 i 50 rolni toalet papira.
Prašak za veš od 12 kg uglavnom još uvek uspeva da nas pokrije za mesec dana.
Kada je reč o voću i povrću, nešto od toga imamo i domaće, ali pošto ovde nije reč o tome koliko para dajemo na hranu, već koliku količinu hrane potrošimo, izdvojila sam i neke od tih namirnica.
Krompir se definitivno najviše upotrebljava i trošimo oko 15kg mesečno.
Voće zavisi od sezone, ali zbog dece, uvek u kući imam bar dve vrste voća i svakodnevno imaju dve voćne užine. Takođe, voće koristim i u bebinoj ishrani, a u velikim količinama ga jedem i ja. Sve u svemu, mesečno potrošimo preko 25 kg voća.
Još jedna namirnica koju uglavnom koristimo domaću i to u velikim količinama jesu jaja. U toku mesec dana, što kroz obroke, što kroz kolače, u našoj kući se potroši preko 150 komada jaja.
To su te neke namirnice i kučne stvari na kojima se uglavnom bazira svako domaćinstvo. Stvari koje mi najviše trošimo. I normalno je da velike porodicu budu veliki potrošači. I ponavljam, kada se ovako sve stavi na papir, količine ovih namirnica izgledaju nerealne, ali probajte da popisujete mesec dana i videćete sopstvene rezultate.
I ne zaboravite, najbitnije od svega je dobar organizacija. Dobra organizacija kućnog budžeta, dobra organizacija porodičnog jelovnika i dobra organizacija i disciplina pri kupovini potrebnih namirnica. I sigurno ste čuli već milion puta: Napravite spisak i nikad ne idite u kupovinu namirnica gladni! I to je potpuno tačno!
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?