Često posmatram N i pitam se šta je zapravo u toj njenoj maloj glavici? Kako ona razmišlja? O čemu? Šta ona misli o svetu koji je okružuje? Šta uopšte može da misli dvogodišnje dete koje još uvek ni ne priča kako treba? Listala sam knjige, čitala, istraživala, posmatrala N, sve kako bih na neki način bolje shvatila taj mali život, tu malu glavicu i ušla u njen čudesni svet dvogodišnjaka.
Počela sam da razmišljam o tome šta bi mi N rekla, kada bi joj moć govora bila razvijena kao kod nas odraslih. I mislim da bi mi održala baš dobru lekciju.
"Mama, uskoro punim dve godine. Shvati da više nisa beba. Sada već mnogo toga mogu sama. I želim sve da probam sama. Želim da naučim da budem samostalna. Kao što sam odavno naučila da jedem sama. Naučila sam zato što si me pustila da se mažem, prosipam, isprobavam i pronađem način na koji pribor za jelo funkcioniše, shvatim kako da stavim hranu u usta. Sada već manje prosipam, ide mi sve bolje. Ali ti si me pustila i ja sam to naučila. Da si nastavila da me hraniš, ja ne bih to mogla da naučim. Jer ja ne učim gledajući kako ti to radiš, već kada isprobavam i vežbam da to uradim sama. Ti samo treba da mi pokažeš tvojim primerom šta treba da uradim, a ja ću dalje sama.
Volim da se penjem svuda. Znam, ti to ne voliš. Ali to je zato što se plašiš. Vidiš, mama, ja sam neustrašiva. I to je deo moje bezbrižnosti. Jer kada se ne plašiš, onda ni ne brineš. Ja sam rasterećena briga. Brinuću kada porastem. A ti? Zar ti želiš preplašeno dete? Zar ti nije drago što sam tako slobodna? Što hoću sve da isprobam? Nemoj da se plašiš, mama, već budi srećna. Kada pokušam da se popnem na drvo, stani pored mene i kaži mi "Bravo!". I budi tu za svaki slučaj. Jer meni će biti drago da vidiš šta mogu, a ti ćeš biti tu ako mi slučajno zatreba pomoć.
Znam da ti ne izgleda tako, ali zapamti jednu stvar: ja se ne inatim, ja samo pokušavam da se izborim za sebe. Da imam pravo na svoj izbor. Čak i ako je pogrešan. Čak i ako nije dobro. I treba mi mama koja će da me podrži, a ne ona koja će da me slomi. Ohrabri me i podrškom me usmeravaj. Kada pogrešim, znaću i ja da je to greška, ne brini.
Presrećna sam kada uspem sama da se obučem, kada mogu da pomognem tebi u nekom poslu, kada mogu slobodno da trčim po dvorištu, šutiram loptu, valjam se po travi, padnem, pa ponovo ustanem. Želim da otkrijem sve. Želim da uhvatim tog leptira, da vidim kako on izgleda u mojoj ruci. Želim da vidim zbliza tačkice na bubamari. Želim da mazim kucu i macu, oni su tako lepi! Želim da bacam kamenčiće u vodu. Baš me interesuje gde oni nestaju. Hoću i da uđem u vodu da se kupam. Baš je lepo brčkati se! Hoću da kuvam kao mama. A najlepše je kada mutiti kolače.
Često pitaš batu da ti nešto pomogne. Pitaj mene! Nisam više mala, mama! I ja mogu da donesem pelenu za bebu iz sobe. I ja mogu sama da spakujem svoj ranac za vrtić. Mogu čak i da sipam sama vodu na sudoperi. Za to baš treba da budeš veliki, zar ne? Znači - velika sam. Samo je još potrebno da i ti to shvatš.
Pomozi mi da postanem samostalna i u potpunosti svesna sveta oko sebe. Nemoj mi braniti i nemoj pogrešno shvatati svako moje "Neću!". Jer je neću više da budem beba, ja neću da mi neko stalno pomaže, ja neću da mi branite da trčim, skačem, da se penjem. Jer mi je potrebno da otkrivam i učim, a ja to tako radim.
Videćeš, mama, jednog dana će ti biti drago što si mi dopustila. Jer jednoga dana ću postati samostalna žena koja će se boriti za sebe, baš kao ti."
Počela sam da razmišljam o tome šta bi mi N rekla, kada bi joj moć govora bila razvijena kao kod nas odraslih. I mislim da bi mi održala baš dobru lekciju.
"Mama, uskoro punim dve godine. Shvati da više nisa beba. Sada već mnogo toga mogu sama. I želim sve da probam sama. Želim da naučim da budem samostalna. Kao što sam odavno naučila da jedem sama. Naučila sam zato što si me pustila da se mažem, prosipam, isprobavam i pronađem način na koji pribor za jelo funkcioniše, shvatim kako da stavim hranu u usta. Sada već manje prosipam, ide mi sve bolje. Ali ti si me pustila i ja sam to naučila. Da si nastavila da me hraniš, ja ne bih to mogla da naučim. Jer ja ne učim gledajući kako ti to radiš, već kada isprobavam i vežbam da to uradim sama. Ti samo treba da mi pokažeš tvojim primerom šta treba da uradim, a ja ću dalje sama.
Volim da se penjem svuda. Znam, ti to ne voliš. Ali to je zato što se plašiš. Vidiš, mama, ja sam neustrašiva. I to je deo moje bezbrižnosti. Jer kada se ne plašiš, onda ni ne brineš. Ja sam rasterećena briga. Brinuću kada porastem. A ti? Zar ti želiš preplašeno dete? Zar ti nije drago što sam tako slobodna? Što hoću sve da isprobam? Nemoj da se plašiš, mama, već budi srećna. Kada pokušam da se popnem na drvo, stani pored mene i kaži mi "Bravo!". I budi tu za svaki slučaj. Jer meni će biti drago da vidiš šta mogu, a ti ćeš biti tu ako mi slučajno zatreba pomoć.
Znam da ti ne izgleda tako, ali zapamti jednu stvar: ja se ne inatim, ja samo pokušavam da se izborim za sebe. Da imam pravo na svoj izbor. Čak i ako je pogrešan. Čak i ako nije dobro. I treba mi mama koja će da me podrži, a ne ona koja će da me slomi. Ohrabri me i podrškom me usmeravaj. Kada pogrešim, znaću i ja da je to greška, ne brini.
Presrećna sam kada uspem sama da se obučem, kada mogu da pomognem tebi u nekom poslu, kada mogu slobodno da trčim po dvorištu, šutiram loptu, valjam se po travi, padnem, pa ponovo ustanem. Želim da otkrijem sve. Želim da uhvatim tog leptira, da vidim kako on izgleda u mojoj ruci. Želim da vidim zbliza tačkice na bubamari. Želim da mazim kucu i macu, oni su tako lepi! Želim da bacam kamenčiće u vodu. Baš me interesuje gde oni nestaju. Hoću i da uđem u vodu da se kupam. Baš je lepo brčkati se! Hoću da kuvam kao mama. A najlepše je kada mutiti kolače.
Često pitaš batu da ti nešto pomogne. Pitaj mene! Nisam više mala, mama! I ja mogu da donesem pelenu za bebu iz sobe. I ja mogu sama da spakujem svoj ranac za vrtić. Mogu čak i da sipam sama vodu na sudoperi. Za to baš treba da budeš veliki, zar ne? Znači - velika sam. Samo je još potrebno da i ti to shvatš.
Pomozi mi da postanem samostalna i u potpunosti svesna sveta oko sebe. Nemoj mi braniti i nemoj pogrešno shvatati svako moje "Neću!". Jer je neću više da budem beba, ja neću da mi neko stalno pomaže, ja neću da mi branite da trčim, skačem, da se penjem. Jer mi je potrebno da otkrivam i učim, a ja to tako radim.
Videćeš, mama, jednog dana će ti biti drago što si mi dopustila. Jer jednoga dana ću postati samostalna žena koja će se boriti za sebe, baš kao ti."
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?