Dojenje je najlepši dar za bebu i upravo o tome sam pisala u OVOM postu. Međutim, ma koliko mi mame želele da dojimo svoju bebu i znamo da je to najzdraviji i najbolji vid ishrane za njih, nekada ne ide sve kako treba. Nažalost, mnoge mame tada nailaze na osude, umesto na podršku, osećaju se izgubljeno, grize ih savest i okrivljuju sebe. A da li je sve baš uvek do nas? Koliko mi možemo da utičemo na sve to što tokom dojenja može da se desi.
Nisam stručnjak iz ove oblasti i neki delove dojenja ni meni još uvek nisu najjasniji. Kao na primer, kako to da mi sa svakim detetom otprilike u istom dobu nestane mleka? Ali, o tome malo kasnije.
Na samom početku vrlo je važno uspostaviti dojenje. Iako nekad gledano sa strane to izgleda kao najlakša stvar na svetu - ponudiš bebi dojku, beba uhvati bradavicu i to je to. I kod drugorotkinja, trećrotkinja i ostalih iskusnijih mama uglavnom i jeste tako. To ne znači da su te mame pametnije, a da one koje se ne snađu u prvom trenutku nemaju pojma. Već su ove prve pripremljenije zbo iskustva koje imaju i sa drugom i svakom narednom bebom zaista jeste mnogo lakše, jer vam je sve poznato, kroz mnogo toga ste već prošli i samim tim je sve opuštenije i same mame su mnogo rasterećenije.
Sa prvom bebom je svaka mama zbunjena, ima milion pitanja, na koja se u porodilištu uglavnom niko ne trudi da odgovori i opet, umesto na podršku, mame nailaze na osude i često čak i prekore neljubaznog osoblja.
Mame se često razočaraju kada vide prilikom prvih podoja da iz dojki izlazi svega nekoliko kapi mleka. Odmah pomisle da nemaju mleka i odustaju od dojenja. A zapravo, nekad treba vremena da nadođe mleko. Kod nekih žena se to dešava nekoliko sati posle porođaja, ali isto tako znam žene koje su dobile mleko tek posle nedelju dana. Zato je važno da bebi u prvim danima što više i što češće dajete da sisa kako bi stimulisala stvaranje mleka. Biće vremena i za uspostavljanje rasporeda obroka i za slično. Prvi dani nisu za to. Ne gledajte na sat, nego joj samo dajte da sisa što više. To je takođe vrlo važno jer bebe u prvim danima gube na kilaži i može se desiti da ako izgube previše (a to je čini mi se preko 200g ili preko 300g, zavisi i od težine bebe na porođaju), da vas zadrže duže u bolnici, a to je nešto što niko ne želi.
Dakle, mleko će uglavnom da nadođe ako i mama i beba budu uporne. Ako se ipak to ne desi, odaberite dohranu koja vam se čini najboljom za vašu bebu i počnite sa ishranom adaptiranim mlekom. Naravno, pedijatar u porodilištu ili u domu zdravlja će vam reći da li je i kada je potrebno uvođenje adaptiranog mleka. I kada hranite bebu adaptiranim mlekom, opet nailazite na osude okoline: "Kakva je to majka koja ne doji bebu? Kako može da nema mleka?" i slično. Zapamtite da nemate razloga da se bilo kome pravdate i da to što ne možete da dojite bebu vas ne čini manje vrednom majkom. Vi ste za vašu bebu najvrednije stvorenje koje postoji. I vi morate da se osećate dobro, da bi se beba osećala dobro. I mame koje ne doje osećaju podjednaku i ljubav i bliskost sa bebom kao i one koje doje. Hranjenje je drugačije, ali majčinska ljubav je potpuno ista.
Još jedna važna stvar kada počinjete sa dojenjem jeste da znate kako pravilno da držite bebu tokom podoja i kako da beba pravilno uhvati bradavicu. Bebu položite na svoju podlakticu i okrenite bebin stomak ka vašem. Bradavicu treba da uhvati kompletno - samu bradavicu i areolu (tamni deo oko bradavice). Ukoliko je dojenje bolno, nešto nije kako treba.
Kada sagledam sve, za taj početka dojenja u manjoj ili većoj meri budete pripremljeni. Ako nipta drugo, u toku trudnoće sigurno pročitate neke knjige ili bar tekstove o dojenju. I sve se završava sa tim da krene regularno dojenje, to je to, nemate više o čemu da brinete. I jeste tačno donekle. Jer može se desiti da mleko koje beba posisa jednostavno nije dovoljno.
Meni se ovo desilo sa sva tri deteta. I to sa prvim kada je imalo 7 meseci, sa drugim u šestom mesecu i sa trećim opet sa 7 meseci. Kako sam shvatila da je problem u tome? Ispričaći vam situaciju sa V, pošto je najsvežija.
Više od nedelju dana V nije spavala kako treba. Prve dve noći sam pomislila da je muče zubi. Međutim, preko dana je bila potpuno u redu, normalno je jela, normalno je spavala, nije bila nervozna, nije imala temperaturu, ni traga od simptoma zuba. Kada dođe vreme za noćno spavanje, umesto spavanja, imali smo noćne more. Budila se na svakih pola sata - sat. Uzmem je, dam joj da sisa, ona nastavi da spava i čim ja legnem u krevet, eto nje ponovo. Umesto da spavam, ja sam celu noć ostajala budna sa njom i jedva čekala da svane. Bilo je zaista nepodnošljivo i teško sam funkcionisala.
Preko dana je sve bilo normalno, ali sam primetila da kada je podojim, već posle sat vremena traži ponovo da jede, dok kada pojede kašicu, bude mirna 2 - 3 sata. Takođe, počela je da jede baš velike porcije kašica.
Odlučila sam da uzmem jedno adaptirano mleko i da probam da joj dam. Ali dva - tri dana je bio problem što nije htela da ga pije. Međutim, pošto se noću nastavila ludnica, odlučila sam da budem uporna i posle nekoliko dana je konačno popil otprilike 100ml adaptiranog mleka.
Nekoliko dana je trajalo to prilagođavanje, da bismo uspostavili ishranu adaptiranim mlekom dva puta dnevno. Dva puta u toku dana je i dojim i ima tri nemlečna obroka. Noću se sada budi dva puta, što je i ranije bio njen normalan ritam. Noću joj za prvo buđenje dajem adaptirano mleko, a za drugo je podoj. I konačno opet spavamo kolko - tolko.
Jedan od pokazatelja da bebi majčino mleko nije dovoljno može biti i slabo napredovanje u kilaži, ali to će već proceniti pedijatar.
Za svaku mamu je najvažnije da prati svoju bebu, da isprati svaku njenu promenu u ponašanju i, ukoliko nije sigurna kako treba da reaguje, da se posavetuje sa pedijatrom. Bebe ne mogu da nam kažu šta ih muči. A kada bi mogle, život bi bio mnogo lakši, zar ne? Zato je na majci još veća odgovornost, jer mama je ta koja je stalno uz bebu i koja je najbolje poznaje i prepoznaje njene reakcije, ponašanje, raspoloženje i sve ostale signale tog malog misterioznog bića.
Jeste u prvi mah i tuga i razočarenje kada shvatite da se dojenju blići kraj. Ali ima mnogo drugih stvari koje ćete tek proživeti sa detetom i opet ostaje dojenje kao jedan lep period koji smo prerasli. Život je tek pred nama i ovo je samo jedan u nizu zajedničkih mama i beba izazova koji nas očekuju.
Nisam stručnjak iz ove oblasti i neki delove dojenja ni meni još uvek nisu najjasniji. Kao na primer, kako to da mi sa svakim detetom otprilike u istom dobu nestane mleka? Ali, o tome malo kasnije.
Na samom početku vrlo je važno uspostaviti dojenje. Iako nekad gledano sa strane to izgleda kao najlakša stvar na svetu - ponudiš bebi dojku, beba uhvati bradavicu i to je to. I kod drugorotkinja, trećrotkinja i ostalih iskusnijih mama uglavnom i jeste tako. To ne znači da su te mame pametnije, a da one koje se ne snađu u prvom trenutku nemaju pojma. Već su ove prve pripremljenije zbo iskustva koje imaju i sa drugom i svakom narednom bebom zaista jeste mnogo lakše, jer vam je sve poznato, kroz mnogo toga ste već prošli i samim tim je sve opuštenije i same mame su mnogo rasterećenije.
Sa prvom bebom je svaka mama zbunjena, ima milion pitanja, na koja se u porodilištu uglavnom niko ne trudi da odgovori i opet, umesto na podršku, mame nailaze na osude i često čak i prekore neljubaznog osoblja.
Mame se često razočaraju kada vide prilikom prvih podoja da iz dojki izlazi svega nekoliko kapi mleka. Odmah pomisle da nemaju mleka i odustaju od dojenja. A zapravo, nekad treba vremena da nadođe mleko. Kod nekih žena se to dešava nekoliko sati posle porođaja, ali isto tako znam žene koje su dobile mleko tek posle nedelju dana. Zato je važno da bebi u prvim danima što više i što češće dajete da sisa kako bi stimulisala stvaranje mleka. Biće vremena i za uspostavljanje rasporeda obroka i za slično. Prvi dani nisu za to. Ne gledajte na sat, nego joj samo dajte da sisa što više. To je takođe vrlo važno jer bebe u prvim danima gube na kilaži i može se desiti da ako izgube previše (a to je čini mi se preko 200g ili preko 300g, zavisi i od težine bebe na porođaju), da vas zadrže duže u bolnici, a to je nešto što niko ne želi.
Dakle, mleko će uglavnom da nadođe ako i mama i beba budu uporne. Ako se ipak to ne desi, odaberite dohranu koja vam se čini najboljom za vašu bebu i počnite sa ishranom adaptiranim mlekom. Naravno, pedijatar u porodilištu ili u domu zdravlja će vam reći da li je i kada je potrebno uvođenje adaptiranog mleka. I kada hranite bebu adaptiranim mlekom, opet nailazite na osude okoline: "Kakva je to majka koja ne doji bebu? Kako može da nema mleka?" i slično. Zapamtite da nemate razloga da se bilo kome pravdate i da to što ne možete da dojite bebu vas ne čini manje vrednom majkom. Vi ste za vašu bebu najvrednije stvorenje koje postoji. I vi morate da se osećate dobro, da bi se beba osećala dobro. I mame koje ne doje osećaju podjednaku i ljubav i bliskost sa bebom kao i one koje doje. Hranjenje je drugačije, ali majčinska ljubav je potpuno ista.
Još jedna važna stvar kada počinjete sa dojenjem jeste da znate kako pravilno da držite bebu tokom podoja i kako da beba pravilno uhvati bradavicu. Bebu položite na svoju podlakticu i okrenite bebin stomak ka vašem. Bradavicu treba da uhvati kompletno - samu bradavicu i areolu (tamni deo oko bradavice). Ukoliko je dojenje bolno, nešto nije kako treba.
Kada sagledam sve, za taj početka dojenja u manjoj ili većoj meri budete pripremljeni. Ako nipta drugo, u toku trudnoće sigurno pročitate neke knjige ili bar tekstove o dojenju. I sve se završava sa tim da krene regularno dojenje, to je to, nemate više o čemu da brinete. I jeste tačno donekle. Jer može se desiti da mleko koje beba posisa jednostavno nije dovoljno.
Meni se ovo desilo sa sva tri deteta. I to sa prvim kada je imalo 7 meseci, sa drugim u šestom mesecu i sa trećim opet sa 7 meseci. Kako sam shvatila da je problem u tome? Ispričaći vam situaciju sa V, pošto je najsvežija.
Više od nedelju dana V nije spavala kako treba. Prve dve noći sam pomislila da je muče zubi. Međutim, preko dana je bila potpuno u redu, normalno je jela, normalno je spavala, nije bila nervozna, nije imala temperaturu, ni traga od simptoma zuba. Kada dođe vreme za noćno spavanje, umesto spavanja, imali smo noćne more. Budila se na svakih pola sata - sat. Uzmem je, dam joj da sisa, ona nastavi da spava i čim ja legnem u krevet, eto nje ponovo. Umesto da spavam, ja sam celu noć ostajala budna sa njom i jedva čekala da svane. Bilo je zaista nepodnošljivo i teško sam funkcionisala.
Preko dana je sve bilo normalno, ali sam primetila da kada je podojim, već posle sat vremena traži ponovo da jede, dok kada pojede kašicu, bude mirna 2 - 3 sata. Takođe, počela je da jede baš velike porcije kašica.
Odlučila sam da uzmem jedno adaptirano mleko i da probam da joj dam. Ali dva - tri dana je bio problem što nije htela da ga pije. Međutim, pošto se noću nastavila ludnica, odlučila sam da budem uporna i posle nekoliko dana je konačno popil otprilike 100ml adaptiranog mleka.
Nekoliko dana je trajalo to prilagođavanje, da bismo uspostavili ishranu adaptiranim mlekom dva puta dnevno. Dva puta u toku dana je i dojim i ima tri nemlečna obroka. Noću se sada budi dva puta, što je i ranije bio njen normalan ritam. Noću joj za prvo buđenje dajem adaptirano mleko, a za drugo je podoj. I konačno opet spavamo kolko - tolko.
Jedan od pokazatelja da bebi majčino mleko nije dovoljno može biti i slabo napredovanje u kilaži, ali to će već proceniti pedijatar.
Za svaku mamu je najvažnije da prati svoju bebu, da isprati svaku njenu promenu u ponašanju i, ukoliko nije sigurna kako treba da reaguje, da se posavetuje sa pedijatrom. Bebe ne mogu da nam kažu šta ih muči. A kada bi mogle, život bi bio mnogo lakši, zar ne? Zato je na majci još veća odgovornost, jer mama je ta koja je stalno uz bebu i koja je najbolje poznaje i prepoznaje njene reakcije, ponašanje, raspoloženje i sve ostale signale tog malog misterioznog bića.
Jeste u prvi mah i tuga i razočarenje kada shvatite da se dojenju blići kraj. Ali ima mnogo drugih stvari koje ćete tek proživeti sa detetom i opet ostaje dojenje kao jedan lep period koji smo prerasli. Život je tek pred nama i ovo je samo jedan u nizu zajedničkih mama i beba izazova koji nas očekuju.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?