Pravila babina

Moj tekst koji je na portalu Bebac izazvao veliki broj komentara sada možete pročitati i ovde.

Pravila babina

U našem narodu računa se 40 dana izgleda za sve, pa tako i 40 dana od rođenja bebe. Ovih 40 dana su poznatiji kao babine. Postoji mnogo običaja i verovanja vezanih za njih. Međutim, svako koga sam pitala za racionalno objašnjenje nekog običaja, nije umeo da mi da bolji odgovor od "Tako kažu, valja se." ili "Tako su radile i moja majka i baka." A meni takvi odgovori jednostavno nisu dovoljni.

Period prilagođavanja

Činjenica je da nakon porođaja treba da prođe neko vreme dok se beba prilagodi na vanmaterični život, porodilja oporavi od porođaja i dok se jednostavno mama i beba naviknu jedna na drugu. Ali ne može se svačiji period oporavka i prilagođavanja staviti u isti kalup. Žene kojima porođaj bude lak mogu normalno da funkcionišu već posle nekoliko dana. Dok ženi koja je imala težak porođaj ili carski rez oporavak traje mnogo duže, pa čak i nekoliko meseci. Sve je individualno.

Ko sme da dolazi u bebin dom prvih 40 dana? 

U toku tih 40 dana, bar kako su meni rekli, dolazi najbliža rodbina da vidi bebu, dok prijatelji i ostali ne tako bliski rodovi treba da sačekaju da th 40 dana prođe. Po meni, mislim da ni ovo nema logično objašnjenje koje se može generalizovati na sve. 

Iz mog iskustva, prvih dana sam imala užasnu želju i potrebu da nas svi ostave na miru i da budem sama sa svojim suprugom i decom (isti osećaj sam imala posle svakog od tri porođaja). Nisam mogla da podnesem gužvu u kući. Želela sam da uspostavim kontrolu nad novonastalom situacijom i u toj mojoj zamisli gosti su predstavljali smetala. 

Srećom, tih prvih dana su zaista dolazili samo najbliži, dok su ostali uljudno sačekali dok mi budemo spremni da primimo goste. A to nema veze sa tim da li je prošlo 40 dana ili ne, već sa našim osečajem. 

Ako se osećate da ste se oporavili, ako ste počeli da se navikavate na bebu, uspostavili neki raspored oko hranjenja, presvlačenja i uspavljivanja bebe, jednostavno, ako se osećate da bi vam prijalo društvo, onda i jeste pravi trenutak za goste. 

A ako to vaše uspostavljanje reda malo potraje, ne plašite se da to i kažete i da odložite dolazak gostiju. Svaki normalan čovek će imati razumevanja, jer dolazak bebe u kuću nikad nije mala stvar, bila to prva beba ili peta.

Kada beba sme napolje? 

U našoj kući je za svako dete bila glavna rasprava kada ga treba prvi put izvesti napolje. Dok je moj suprug zagovornik toga da na prvu šetnju treba sačekati 40 dana, kako bi beba malo ojačala, ja sam želela da ih izvedem što pre i stvarno nisam videla razloga za toliko čekanje. 

Kada se D rodio, pri prvoj poseti patronažne sestre moje prvo pitanje je bilo kada beba sme u šetnju, nakon čega mi je ona rekla da već sa dve nedelje mogu da ga izvedem, na moje veliko oduševljenje, a suprugovo negodovanje. I tako je D petnaestog dana života prvi put izašao u šetnju (bio je početak aprila, proleće - idealno). N se rodila krajem jula i prvi put sam je izvela sa tri nedelje (čekala sam da prođe talas velikih vrućina). V je rođena krajem oktobra, a u našem kraju se svakog dana očekuje sneg čim počne oktobar. Što znači da je V ipak morala da pričeka na prvu šetnju. 

Tako da, kada se izuzme odlazak na kontrolu sa mesec dana i što sam je nekoliko puta na kratko iznela ispred kuće da udahne svež vazduh, prva prava šetnja V je bila baš tog njenog četrdesetog dana i nosili smo je u tri kuće, sve po običajima. 

Na to sam pristala na nagovor supruga, kao kompromis što nisam poštovala običaje sa prva dva deteta. I dalje ne vidim poentu toga, ali dobro, uradili smo i ne vidim nikakvu razliku između V i D i N. Mislim da posle dve nedelje ukoliko je sa bebom sve u redu i ukoliko su vremenski uslovi pogodni, nema razloga da dete ne prošetate, jer bebama šetnja prija.

Pile sa glavom i pita sa sirom - šta poneti na babine? 

Stari običaji su i da se na Babine nosi pile sa glavom, kako ne bi dete kada poraste jurilo "kao bez glave" i pita sa sirom kako bi bilo popularno među suprotnim polom, mleko kako bi žena imala da doji i tako dalje. 

Meni su donosili pogaču na kojoj se stavi šećer i svež crni luk. Ali uglavnom ove običaje poštuju stariji ljudi, mada ima i mlađih koji se drže toga. Ipak, većina danas na Babine kao poklon nosi nešto od garderobe i kod bebe stavlja novac, kako bi bebac kupio/la devojku/dečka, batu, seku, miran san ili za šta već davalac nameni dati novac. I ja spadam u ovu drugu grupu - hranu na Babine ne nosim.

Došla su druga vremena, a stari običaji se ipak ne zaboravljaju. Da li ćemo i koje od njih poštovati je individualna stvar. Ali, kao što sam već rekla, najbitnije je da radimo po svom nahođenju. 

Onako kako mi osećamo da treba. Nijedan običaj nije ispravniji od toga.