Bez ponavljanja, molim!

Nebrojeno puta se desilo da želim da D uradi ono što mu kažem, a da on odbija saradnju. Ja ponavljam istu stvar milion puta, on me ignoriše ili odbija da posluša. Na kraju se uvek završi tako što ja počnem da vičem, a onda se i D i ja upustimo u raspravu koja nema kraja. Pritom on ne uradi ono što sam tražila od njega na početk i zbog čega je sve ovo i počelo.

                                 

Stalno čitam knjige o roditeljstu i tražim u njima rešenja za probleme koje se pojave u mom odnosu sa decom ili ponašanju dece. Tako sam pronašla delotvorno rešenje i za ovo beskrajno ponavljanje i raspravljanje. A ono je - Ne ponavljajte ništa dvaput! I da, sada to zvuči potpuno besmisleno, ali taktika "Ne ponavljaj ništa dvaput" Noel Dženis-Norton je vrlo delotvorna. Ona u šest koraka objašnjava kako da od deteta koje ignoriše vaše zahteve dobijete dete koje će u devedeset posto slučajeva bez pogovora sarađivati sa vama.

Šest koraka taktike "Ne ponavljaj ništa dvaput" su:

1. Prekinite ono što radite, priđite detetu, stanite i pogledajte ga;
2. Sačekajte dok dete ne prekine ono što radi i ne pogleda vas;
3. Recite detetu šta treba da uradi - jasno, jednostavno i samo jednom;
4. Zatražite od deteta da ponovi svojim rečima šta ste mu tačno rekli;
5. Stojte i čekajte;
6. Dok stojite i čekate, pohvalite svaki detetov korak u dobrom pravcu i obratite pažnju na to kako se dete oseća.

Kada želimo da dete prestane sa onim što radi i uradi nešto drugo, prienjujemo ove korake. Na primer, ako se dete igra, a vreme je za ručak - želimo da završi sa igrom, opere ruke i sedne za sto da jede. Ili ako dete gleda crtani film, a vreme je za spavanje - želimo da prestane sa gledanjem crtaća i da se raspremi za spavanje. Radnja koju dete radi nije loša, već samo iz nekog razloga je potrebno da prestane sa tim i pređe na drugu aktivnost. Zato treba da budemo smireni i prijateljski nastrojeni prema detetu. Dozivanje, dovikivanje iz sobe u sobu i slično nisu delotvorni, jer dete, čak i ako odreaguje na naše dozivanje, vrlo je verovatno da će nastaviti sa igranjem ili šta već radi u tom trenutku i zaboraviti da smo mu bilo šta i rekli.

Zato je potrebno da privučemo detetovu pažnju, kako bi stvarno registrovalo ono što želimo da mu kažemo. A to ćemo postići tako što ćemo otići do deteta i stajati pored njega dokle god ne postane svesno našeg prisustva i ne pogleda nas. Nekada to može i da potraje, jer neka deca se toliko udube u igru da prestaju da budu svesna bilo čega što se dešava u njihovoj okolini. Kada konačno dobijemo detetovu pažnju, pravi je trenutak da detetu kažemo ono što želimo da uradi i to jasno, jednostavno i samo jednom. Čak i ako dete počne sa pitanjuma, tipa "Zar baš moram?", ne treba se upuštati u rasprave. Samo odlučno stajati i čekati da dete prestane sa time što radi i pređe na aktivnost koja se od njega traži. Stajanje i čekanje pokazuje vašu odlučnost i dete će najverovatnije to i uraditi. Ukoliko vam se čini da čekanje traje predugo, zatražite od deteta da vam svojim rečima ponovi šta ste mu rekli. Kada dete samo to izgovori, postaće svesnije da je to nešto što treba da uradi i krenuće u akciju. Vrlo je važno da za to vreme pohvalimo svaki detetov napredak. Tako ga još više motivišemo da uradi to što smo od njega tražili.

Stalnim ponavljanjem ovih koraka, odlučnošću i doslednošću ostvarićemo sve bolju saradnju sa detetom i detetu će biti potrebno sve manje vremena da pređe sa jedne aktivnosti na drugu.

Nekoj deci je potrebno malo više vremena da završe sa jednom i započnu drugu aktivnost. U tom slučaju pomaže odbrojavanje - dajte detetu određeno vreme za koje treba da završi sa tim što radi, na primer dva minuta. Vrlo je važno da sve vreme dok traje odbrojavanje stojite pored deteta, kako bi ono uvidelo da to što ste tražili da uradi nema načina da izbegne.

Vrlo laki i vrlo logični koraci. Ja sam se prvo zapitala kako mi to i ranije nije palo na pamet. Ali činjenica je da nam u ovom ubrzanom tempu života neke vrlo lake i logične stvari jednostavno promaknu. Zato nam treba nešto što će nas podsetiti da na smirenošću, strpljenjem i prijateljskim odnosom prema detetu, za uzvrat ćemo dobiti poslušno dete koje je spremno da sarađuje sa nama.

Kao i svaka druga promena ponašanja, ni ova se neće desiti preko noći. Promena ponašanja je proces, kao i vaspitavanje. A ako želimo da imamo lepo vaspitano dete, moramo vrlo aktivno da radimo na tome svakodnevno.