Svi vrlo dobro znamo da je zdrava ishrana svih nas, a posebno dece veoma važna. Ali, isto tako, vlo često mislimo da zdrav način ishrane podrazumeva mnogo vremena i neukusna jela. A zapravo je potpuno drugačije.
Pre nego što sam krenula sa uvođenjem čvrste hrane sa trećom bebom, kao pomoćnika sam uzela knjigu "Moj prvi zalogaj". Osim što mi je pomogla da se prisetim kako i šta uraditi u periodu uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe, saznala sam mnogo korisnih informacijama o namirnicama, o pripremi zdravih obroka, kao i mnoštvo interesantnih i ukusnih recepata.
Ali da krenemo od početka - značaj pravilne ishrane za decu i šta to uopšte podrazumeva. Pre svega, dete treba da ima redovne obroke koji bi bilo poželjno da su svakog dana u isto vreme. To podrazumeva sledeći redosled: doručak, užina, ručak, užina, večera. Na taj način dečiji metabolizam će steći ustaljeni ritam.
Doručak jeste najvažniji obrok u toku dana, ali takođe je i obrok koji odrasli vrlo često preskaču. Za doručak treba uneti energiju koja će nam biti potrebna u toku dana. S obzirom na to da su mališani veoma aktivni tokom celog dana, što je i normalno, doručak treba da sadrži visoku energetsku vrednost. To znači da su idealne namirnice za doručak jaja, šunka, mleko, jogurt, žitarice. Ne preporučuju se slatke namirnice za doručak, kao što su med, voće, musli.
S obzirom na to da je kod dece želudac mali, potrebno je na otprilike svaka tri sata uneti novu količinu hrane. Zato oko tri sata posle doručka mališani treba da pojedu prvu užinu. Ona takođe treba da sadrži namirnice visoke prehrambene vrednosti, kako bi se njihova energija obnovila. Stoga, ova užina može biti slična doručku.
Zbog raznih procesa koji se odvijaju u organizmu u toku varenja (a o kojim možete više pronaći u ovoj knjizi), za ručak se ne preporučuje meso u kombinaciji sa pire krompirom. I ovo je informacija koja me je veoma iznenadila, jer ovaj spoj prave manje-više svi i redovno se nalazi i na našem jelovniku. Šta onda treba jesti za ručak? Za ručak dete treba da jede belančevine biljnog ili životinjskog porekla i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Kombinacija proteina i ugljenih hidrata nije preporučljiva. To znači da meso treba jesti sa salatom, dok testeninu ili pirinač valja ukombinovati sa varivom ili pečurkama.
Druga užina u toku dana treba da bude slatka. Ali to ne treba da budu čokolade i slični slatkiši, već voće. Nezdrave slatkiše treba maksimalno isključiti iz ishrane. Dete koje jede mnogo slatkiša je često pospano i ima slabiju koncentraciju i slabiju mentalnu aktivnost uopšte. Pritom, slatkiši decu čine gojaznom. Treba biti na oprezu, jer se ovi nzdravi šećeti nalaze i u voću. Idealno voće za užinu jr bobičasto voće, kupine, maline, jagode, ali i jabuke.
Večera treba da bude lagana, a to podrazumeva lako svarljive proteine, povrće koje nije skrobno i različite salate.
Od perioda uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe, vrlo je važno da je ta hrana zdrava i raznovrsna. Jer tada se postavljaju temelji na kojima se gradi detetov odnos prema hrani. O uvođenju nemlečne hrane pisala sam OVDE.
Sa D smo imali veliki problem jer je počeo potpuno da odbija da jede. Kako smo to rešili, pisala sam OVDE. Tada sam takođe naučila da dete nikada ne treba terati da pojede sve iz tanjira, jer ono najbolje zna kada je sito. Ono što treba uraditi jeste isključivanje grickalica i ostalih "usputnih" zalogaja između obroka. Takođe, ne treba trčati za detetom kako bi se nahranilo, već sesti mirno za sto.
N se pre dva meseca odvikla od ispijanja mleka na flašicu. Ona sada ima 20 meseci. Nastavila je da pije mleko na šolju, ali je to daleko manja količina mleka, nego što ga je unosila sa flašicom. Zabrinjavalo me je da li unosi dovoljno kalcijuma, koji je vrlo važan, između ostalog, za razvoj kostiju. A onda sam u knjizi "Moj prvi zalogaj" pročitala da je zapravo količina kalcijuma u kravljem mleku zanemarljiva u odnosu na kalcijum koji se nalazi u skuši, lososu, kelju, blitvi, pasulju, peršunu, brokoliju, sardini... A takođe treba detetu ponuditi i kiselo mleko, pavlaku, mladi sir i kajmak. To me je vrlo ohrabrilo i automatski dalo i ideje za ono čuveno "Šta danas da spremim?" - pitanje koja stalno iznova postavlja svaka žena koja kuva.
Sve ove i mnoštvo drugih informacija možere pronaći u knjizi "Moj prvi zalogaj". Ova knjiga je vodič kroz dečiju ishranu po principima Dr Ane Gifing. Meni je višestruko pomogla i svakodnevno se kosultujem sa njom pri izboru obroka za taj dan. Osim što ima korisnih informacijama o zdravoj ishrani, pripremi obroka i namirnicama, takođe sadrži i recepte i ideje za kreativnu pripremu obroka, koja osim što je zdrava, lepo izgleda na tanjiru. A ako su i vaši mališani probirljivi kao D, to će veoma značiti, jer takav obrok je svako dete spremno da pojede.
Pre nego što sam krenula sa uvođenjem čvrste hrane sa trećom bebom, kao pomoćnika sam uzela knjigu "Moj prvi zalogaj". Osim što mi je pomogla da se prisetim kako i šta uraditi u periodu uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe, saznala sam mnogo korisnih informacijama o namirnicama, o pripremi zdravih obroka, kao i mnoštvo interesantnih i ukusnih recepata.
Ali da krenemo od početka - značaj pravilne ishrane za decu i šta to uopšte podrazumeva. Pre svega, dete treba da ima redovne obroke koji bi bilo poželjno da su svakog dana u isto vreme. To podrazumeva sledeći redosled: doručak, užina, ručak, užina, večera. Na taj način dečiji metabolizam će steći ustaljeni ritam.
Doručak jeste najvažniji obrok u toku dana, ali takođe je i obrok koji odrasli vrlo često preskaču. Za doručak treba uneti energiju koja će nam biti potrebna u toku dana. S obzirom na to da su mališani veoma aktivni tokom celog dana, što je i normalno, doručak treba da sadrži visoku energetsku vrednost. To znači da su idealne namirnice za doručak jaja, šunka, mleko, jogurt, žitarice. Ne preporučuju se slatke namirnice za doručak, kao što su med, voće, musli.
S obzirom na to da je kod dece želudac mali, potrebno je na otprilike svaka tri sata uneti novu količinu hrane. Zato oko tri sata posle doručka mališani treba da pojedu prvu užinu. Ona takođe treba da sadrži namirnice visoke prehrambene vrednosti, kako bi se njihova energija obnovila. Stoga, ova užina može biti slična doručku.
Zbog raznih procesa koji se odvijaju u organizmu u toku varenja (a o kojim možete više pronaći u ovoj knjizi), za ručak se ne preporučuje meso u kombinaciji sa pire krompirom. I ovo je informacija koja me je veoma iznenadila, jer ovaj spoj prave manje-više svi i redovno se nalazi i na našem jelovniku. Šta onda treba jesti za ručak? Za ručak dete treba da jede belančevine biljnog ili životinjskog porekla i povrće kao izvor sporih šećera i vlakana. Kombinacija proteina i ugljenih hidrata nije preporučljiva. To znači da meso treba jesti sa salatom, dok testeninu ili pirinač valja ukombinovati sa varivom ili pečurkama.
Druga užina u toku dana treba da bude slatka. Ali to ne treba da budu čokolade i slični slatkiši, već voće. Nezdrave slatkiše treba maksimalno isključiti iz ishrane. Dete koje jede mnogo slatkiša je često pospano i ima slabiju koncentraciju i slabiju mentalnu aktivnost uopšte. Pritom, slatkiši decu čine gojaznom. Treba biti na oprezu, jer se ovi nzdravi šećeti nalaze i u voću. Idealno voće za užinu jr bobičasto voće, kupine, maline, jagode, ali i jabuke.
Večera treba da bude lagana, a to podrazumeva lako svarljive proteine, povrće koje nije skrobno i različite salate.
Od perioda uvođenja nemlečne hrane u ishranu bebe, vrlo je važno da je ta hrana zdrava i raznovrsna. Jer tada se postavljaju temelji na kojima se gradi detetov odnos prema hrani. O uvođenju nemlečne hrane pisala sam OVDE.
Sa D smo imali veliki problem jer je počeo potpuno da odbija da jede. Kako smo to rešili, pisala sam OVDE. Tada sam takođe naučila da dete nikada ne treba terati da pojede sve iz tanjira, jer ono najbolje zna kada je sito. Ono što treba uraditi jeste isključivanje grickalica i ostalih "usputnih" zalogaja između obroka. Takođe, ne treba trčati za detetom kako bi se nahranilo, već sesti mirno za sto.
N se pre dva meseca odvikla od ispijanja mleka na flašicu. Ona sada ima 20 meseci. Nastavila je da pije mleko na šolju, ali je to daleko manja količina mleka, nego što ga je unosila sa flašicom. Zabrinjavalo me je da li unosi dovoljno kalcijuma, koji je vrlo važan, između ostalog, za razvoj kostiju. A onda sam u knjizi "Moj prvi zalogaj" pročitala da je zapravo količina kalcijuma u kravljem mleku zanemarljiva u odnosu na kalcijum koji se nalazi u skuši, lososu, kelju, blitvi, pasulju, peršunu, brokoliju, sardini... A takođe treba detetu ponuditi i kiselo mleko, pavlaku, mladi sir i kajmak. To me je vrlo ohrabrilo i automatski dalo i ideje za ono čuveno "Šta danas da spremim?" - pitanje koja stalno iznova postavlja svaka žena koja kuva.
Sve ove i mnoštvo drugih informacija možere pronaći u knjizi "Moj prvi zalogaj". Ova knjiga je vodič kroz dečiju ishranu po principima Dr Ane Gifing. Meni je višestruko pomogla i svakodnevno se kosultujem sa njom pri izboru obroka za taj dan. Osim što ima korisnih informacijama o zdravoj ishrani, pripremi obroka i namirnicama, takođe sadrži i recepte i ideje za kreativnu pripremu obroka, koja osim što je zdrava, lepo izgleda na tanjiru. A ako su i vaši mališani probirljivi kao D, to će veoma značiti, jer takav obrok je svako dete spremno da pojede.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?