U vreme naših roditelja, baka i deka i svih daljih predaka, podizanje deteta smatralo se isključivo poslom majke. Uloga oca je bila da radi i obezbedi hranu za porodicu. Otac nije imao razloga da se meša u majčin posao i retko kada i rekto koji otac je to radio. Bilo je nezamislivo da glava porodice uzme novorođenče i promeni mu pelenu. Danas, stvari su se umnogome promenile. I tek treba da se promene.
Danas, kada živimo dvesta na sat i kada svi radimo sve što možemo da "uhvatimo" kako bismo obezbedili sve što je potrebno našoj porodici, kada se više ne živi u velikim zajednicama sa svim postojećim rođacima, na leđa majke palo je mnogo obaveza, a vremena je sve manje. Jedna majka u toku jednog dana treba da sredi decu, odvede ih u vrtić/školu, ode na posao, sredi kuću, spremi ručak, pokupi decu iz vrtića/škole, odvede decu u park, poigra se sa decom, pomogne im da urade domaći zadatak, postavi ručak, spremi večeru, da deci da večeraju, okupa decu i spremi ih za spavanje, nađe vremena za muža, da nađe vremena za sebe. Ovo je malo previše aktivnosti za samo jedan dan, zar ne?
To je jedan od razloga zašto se poslednjih godina sve više ohrabruju očevi da se uključe u odgoj dece još od najranijih dana. Samo zato što su majke te koje nose decu devet meseci u stomaku i rađaju ih, uloga oca i njegov uticaj na razvoj deteta nije ništa umanjen.
Zato je vrlo važno od prvog dana ohrabriti tatu da uzima svoju bebu u naručje, da je ponekad i presvuče, pokuša da je uspava, pomogne oko kupanja. Kada od samog početka oba roditelja učestvuju u podizanju deteta, dete će izrasti u srećniju i staloženiju osobu, samosvesnu i punu samopouzdanja.
Kada beba dođe u period u kom počinje da se interesuje za igru, svaki tata to može da iskoristi. Vreme koje beba provodi u igri sa ocem i tek kako je značajno. A dokazano je da su tate bolje za igranje (mame, bez uvrede). Dok smo mi mame te koje uvek gledaju da održe stvari pod kontrolom, vodimo računa o tome da su svi nahranjeni, presvučeni i okupani, tate na sve gledaju s mnogo više opuštenosti i samim tim igra sa tatom je uglavnom slobodnija (čak nije kraj sveta ni ako se u toku igre nešto obori, prospe ili razbije) i to deca obožavaju. Zato su deca vrlo često spremnija na igru sa očevima.
Majke se u prvim danima sa bebom uglavnom koncentrišu na obasipanje bebe ljubavlju i pažnjom, stalno je maze, grle, ljube, pevaju joj i tepaju. Za razliku od njih, očevi jedva čekaju da beba poraste dovoljno da mogu da stvore neku konkretnu interakciju sa njom - davanje zvečki, priča na koju beba odgovara gugutanjem... Zato očevi pozitivno utiču na podsticanje fizičkog i verbalnog razvoja kod beba.
Očevi su figura koja predstavlja sigurnost za sve u porodici. Ugledajući se na njega, deca uče na koji način obezbediti svoju porodicu, gledaju tatu na koji način pronalazi rešenja za probleme u kojima se nađe i usvajaju taj model ponašanja. Dečaci će kada odrastu nesvesno oponašati svog oca kroz odnose prema ženama, porodici i svojoj deci jednog dana, kao i u odnosu prema poslu i prioritetima na relaciji porodica-posao. Devojčice, ukoliko imaju oca koji ih obasipa pažnjom, koji je nežan i brižan prema njima, koji se sa poštovanjem odnosi prema njihovoj majci, kada odrastu tražiće upravo takvog partnera. Naučno je dokazano da devojčice koje su imale problematični odnos sa ocem, kasnije u životu imaju i problematičan odnos sa partnerom.
Kod nas u kući, kada dođe vreme tatinog povratka sa posla, u kući nastaje pravo malo igralište. On i deca se igraju, valjaju po podu, imitiraju životinje, igraju se sakrivanja... Kućom odzvanja dečiji smeh i uzbuđena vriska. I mislim da je to i za D i za N omiljeni deo dana.
Osim igranja kod kuće, njih dvoje često idu u šetnje sa tatom, dok V i ja odmaramo kod kuće. Tata je taj koji ih vodi u vrtić i dovodi iz vrtića. Često pomaže i oko hranjenja i presvlačenja N.
Što se tiče bebe V, za sad se zadržava na igranju, ljuljuškanju i ponekom uspavljivanju. Ali kako V bude rasla, tako će i tatine mogućnosti povezivanja sa njom rasti.
Svakako je vrlo važno da otac nađe način da se poveže sa detetom i da zajedno otkriju neku samo svoju aktivnost, igru ili bilo pta, što će biti samo njihovo i u čemu mama neće imati učešća. Time se njihova veza učvršćuje i produbljuje.
Majka ima povezanost sa bebom od početka i majka i beba se smatraju jednim. Čak i po rođenju bebi treba određeni period da shvati da je majka biće za sebe, a ona sama za sebe. I tek posle nekog vremena beba postaje svesna oca i njegovog prisustva. U početku, bebi je samo poznat miris majke i beba sve deli na "ono što je mama" i "sve ono što nije mama". Zbog toga je očevima potrebno više vremena da se povežu sa bebom i mnogi očevi se u toj situaciji osećaju obeshrabreno. Zbog toga je uloga majke i da podrži i ohrabri oca u uspostavljanju konktakta sa bebom i razvijanju odnosa sa njom. Majka je ta koja treba da pokaže ocu da kupanje ili presvlačenje bebe nije komplikovano kao što većini očeva izgleda, i da i oni mogu da uživaju u tim trenucima.
Samo uzajamnom podrškom i ohrabrivanjem majka i otac će uspeti da stvore kvalitetne odnose sa svojom decom, zdravu sredinu i srećnu porodicu za svoje dete. Samo međusobnim razumevanjem i poštovanjem uspećemo da od naše dece stvorimo dobre i poštene ljude.
Danas, kada živimo dvesta na sat i kada svi radimo sve što možemo da "uhvatimo" kako bismo obezbedili sve što je potrebno našoj porodici, kada se više ne živi u velikim zajednicama sa svim postojećim rođacima, na leđa majke palo je mnogo obaveza, a vremena je sve manje. Jedna majka u toku jednog dana treba da sredi decu, odvede ih u vrtić/školu, ode na posao, sredi kuću, spremi ručak, pokupi decu iz vrtića/škole, odvede decu u park, poigra se sa decom, pomogne im da urade domaći zadatak, postavi ručak, spremi večeru, da deci da večeraju, okupa decu i spremi ih za spavanje, nađe vremena za muža, da nađe vremena za sebe. Ovo je malo previše aktivnosti za samo jedan dan, zar ne?
To je jedan od razloga zašto se poslednjih godina sve više ohrabruju očevi da se uključe u odgoj dece još od najranijih dana. Samo zato što su majke te koje nose decu devet meseci u stomaku i rađaju ih, uloga oca i njegov uticaj na razvoj deteta nije ništa umanjen.Zato je vrlo važno od prvog dana ohrabriti tatu da uzima svoju bebu u naručje, da je ponekad i presvuče, pokuša da je uspava, pomogne oko kupanja. Kada od samog početka oba roditelja učestvuju u podizanju deteta, dete će izrasti u srećniju i staloženiju osobu, samosvesnu i punu samopouzdanja.
Kada beba dođe u period u kom počinje da se interesuje za igru, svaki tata to može da iskoristi. Vreme koje beba provodi u igri sa ocem i tek kako je značajno. A dokazano je da su tate bolje za igranje (mame, bez uvrede). Dok smo mi mame te koje uvek gledaju da održe stvari pod kontrolom, vodimo računa o tome da su svi nahranjeni, presvučeni i okupani, tate na sve gledaju s mnogo više opuštenosti i samim tim igra sa tatom je uglavnom slobodnija (čak nije kraj sveta ni ako se u toku igre nešto obori, prospe ili razbije) i to deca obožavaju. Zato su deca vrlo često spremnija na igru sa očevima.
Majke se u prvim danima sa bebom uglavnom koncentrišu na obasipanje bebe ljubavlju i pažnjom, stalno je maze, grle, ljube, pevaju joj i tepaju. Za razliku od njih, očevi jedva čekaju da beba poraste dovoljno da mogu da stvore neku konkretnu interakciju sa njom - davanje zvečki, priča na koju beba odgovara gugutanjem... Zato očevi pozitivno utiču na podsticanje fizičkog i verbalnog razvoja kod beba.Očevi su figura koja predstavlja sigurnost za sve u porodici. Ugledajući se na njega, deca uče na koji način obezbediti svoju porodicu, gledaju tatu na koji način pronalazi rešenja za probleme u kojima se nađe i usvajaju taj model ponašanja. Dečaci će kada odrastu nesvesno oponašati svog oca kroz odnose prema ženama, porodici i svojoj deci jednog dana, kao i u odnosu prema poslu i prioritetima na relaciji porodica-posao. Devojčice, ukoliko imaju oca koji ih obasipa pažnjom, koji je nežan i brižan prema njima, koji se sa poštovanjem odnosi prema njihovoj majci, kada odrastu tražiće upravo takvog partnera. Naučno je dokazano da devojčice koje su imale problematični odnos sa ocem, kasnije u životu imaju i problematičan odnos sa partnerom.
Kod nas u kući, kada dođe vreme tatinog povratka sa posla, u kući nastaje pravo malo igralište. On i deca se igraju, valjaju po podu, imitiraju životinje, igraju se sakrivanja... Kućom odzvanja dečiji smeh i uzbuđena vriska. I mislim da je to i za D i za N omiljeni deo dana.
Osim igranja kod kuće, njih dvoje često idu u šetnje sa tatom, dok V i ja odmaramo kod kuće. Tata je taj koji ih vodi u vrtić i dovodi iz vrtića. Često pomaže i oko hranjenja i presvlačenja N.
Što se tiče bebe V, za sad se zadržava na igranju, ljuljuškanju i ponekom uspavljivanju. Ali kako V bude rasla, tako će i tatine mogućnosti povezivanja sa njom rasti.
Svakako je vrlo važno da otac nađe način da se poveže sa detetom i da zajedno otkriju neku samo svoju aktivnost, igru ili bilo pta, što će biti samo njihovo i u čemu mama neće imati učešća. Time se njihova veza učvršćuje i produbljuje.Majka ima povezanost sa bebom od početka i majka i beba se smatraju jednim. Čak i po rođenju bebi treba određeni period da shvati da je majka biće za sebe, a ona sama za sebe. I tek posle nekog vremena beba postaje svesna oca i njegovog prisustva. U početku, bebi je samo poznat miris majke i beba sve deli na "ono što je mama" i "sve ono što nije mama". Zbog toga je očevima potrebno više vremena da se povežu sa bebom i mnogi očevi se u toj situaciji osećaju obeshrabreno. Zbog toga je uloga majke i da podrži i ohrabri oca u uspostavljanju konktakta sa bebom i razvijanju odnosa sa njom. Majka je ta koja treba da pokaže ocu da kupanje ili presvlačenje bebe nije komplikovano kao što većini očeva izgleda, i da i oni mogu da uživaju u tim trenucima.
Samo uzajamnom podrškom i ohrabrivanjem majka i otac će uspeti da stvore kvalitetne odnose sa svojom decom, zdravu sredinu i srećnu porodicu za svoje dete. Samo međusobnim razumevanjem i poštovanjem uspećemo da od naše dece stvorimo dobre i poštene ljude.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?