U životu svake bebe (a i njene majke) uvođenje nemlečne hrane u ishranu je velika prekretnica. Sada već postajemo zreliji i ozbiljniji. Međutim, postoji toliko razćičitih mišljenja i informacija na ovu temu, da se svaka majka, kada treba da uvede svojoj bebi čvrstu hranu, nađe u velikom problemu.
Pre svega, uvek je velika dilema da li početi sa čvrstom hranom od 4. ili od 6. meseca. Što je najgore, i pedijatri će vam dati različite odgovore na ovo pitanje. I šta onda jedna majka da radi?
Praćenje bebe je osnova za donošenje svake odluke vezane za nju, pa tako i za ishranu. Sa prva dva deteta sa kašicama sam počela odmah sa navršena četiri meseca. Kod D je najveći razlog bio taj što sam jedva čekala da vidim kako će to da izgleda (što bi rekli, radoznalost je ubila mačku), dok je kod N bila situacija da nisam imala dovoljno mleka i ona je napredovala manje nego što treba (svega 300-400g mesečno) i pokušala sam da joj uvedem kašice kao dohranu, kako joj ne bih davala adaptirano mleko.
D je prvo probao jabuku, zatim bundevu, bananu, a tu negde smo počeli i sa žitaricama. I uglavnom je odmah prihvatao svaku kašicu. Jedino što kasnije kada je došao red na kašice koje u sebi imaju i meso, takve gotove kašice nije hteo ni da proba, pa sam mu pravila. Dakle, počeli smo sa voćnim kašicama i jeo je uglavnom gotove kašice, mada sam mu ponekad i pravila.
N je počela sa žitaricama (one iz kutije što se razmućuju sa majčinim mlekom) i obožavala ih je. Međutim, to je bilo sve što je ona prihvatila od gotovih kašica. Ja, koja sam se opremila gomilom kašica u to vreme, bila sam veoma razočarana kada je većina tih kašica završila u kanti. Srećom, imamo povrće i voće iz naše bašte, tako da sam joj pravila kašice stalno. Moje mišljenje je da ako imate mogućnost da koristite proverene domaće neprskane proizvode - bebi dajete njih. U suprotnom, bolja opcija su gotove kašice, nego prskano voće i povrće kupljeno u marketu. Razlog je taj što prskani proizvodi sadrže daleko više štetnih sastojaka nego gotove bebi kašice.
U početku, bebi treba da se uvede jedan čvrst obrok i to u vreme ručka. Po svega nekoliko kašičica, pa vremenom povečavati količinu. Imajte na umu da je bebin želudac vrlo mali. Savršeno je normalno da beba neku kašicu ne prihvati iz prve. U tom slučaju, postoje dve mogućnosti: ili napraviti potpunu pauzu sa čvrstom hranom na nekoliko dana, pa onda probati opet; ili ponuditi bebi neku drugu kašicu, a onda posle nekog vremena, ponovo joj ponuditi prvu. Ponekad je potrebno da beba proba i 4-5 puta neku namirnicu dok konačno ne počne da je jede. N na primer nikada nije htela samu jabuku. Niti samu šargarepu. Ali kada joj ove namirnice pomešam sa nekim drugim - rado ih je jela.
Ukoliko ih sami pravite, u kašice ne treba dodavati so, niti bilo koje druge začine. Takođe, u kašice od namirnica sa kojima i mi inače mešamo mleko u našoj ishrani, može se dodati majčino mleko. Tako spremljenu moguće je da će je beba lakše prihvatiti.
Sa V je opet postojala dilema kada početi i od čega. S obzirom na to da ona vrlo lepo napreduje, nisam žurila, pa tako sa 4,5 meseca ona još uvek nije ništa osim majčinog mleka probala, ali spremamo se. Uglavnom preporučuju da se prvo krene sa povrćem, jer njega bebe teže prihvataju nego voće. Majčino mleko je slatko i samim tim slatke kašice su im prihvatljivije. Odlučila sam da ipak počnemo sa žitaricama, jer su mi one nekako najneutralnije.
Period između 4 i 6 meseci treba posmatrati kao period privikavanja na čvrstu hranu. Ili period degustiranja. Jer bebin crevni sistem je tek sa 6 meseci potpuno zreo za varenje ovakve hrane, mada nisu sve bebe iste. Zato u ovom periodu treba isprobavati i ne opterećivati se količinom kašice koju je beba pojela, dok dojenje naravno ostaje glavni režim ishrane.
Vrlo je važno da se uvodi jedna po jedna nova namirnica i da se pri uvođenju jedne, narednih 5-7 dana ne uvodi druga. Na taj nalin ćemo lepo moći da ispratimo reakciju bebe na neku namirnicu i ukoliko kojim slučajem dođe do alergije, znaćemo koja namirnica ju j izazvala.
Ceo proces uvođenja nemlečne hrane u bebinu ishranu je vrlo individualan i prilagodljiv. Zato je najvažnije biti strpljiv i pratiti bebu, jer ona je ta koja će dati presudnu reč. Namirnice koje se generalno mogu davati od navršenog 4. meseca su: žitarice, bundeva, šargarepa, jabuka, banana, tikvice, grašak, krompir. A sa čime ćete početi i kojim redom ćete ih uvoditi - to je već na vama da odlučite.
Pre svega, uvek je velika dilema da li početi sa čvrstom hranom od 4. ili od 6. meseca. Što je najgore, i pedijatri će vam dati različite odgovore na ovo pitanje. I šta onda jedna majka da radi?
Praćenje bebe je osnova za donošenje svake odluke vezane za nju, pa tako i za ishranu. Sa prva dva deteta sa kašicama sam počela odmah sa navršena četiri meseca. Kod D je najveći razlog bio taj što sam jedva čekala da vidim kako će to da izgleda (što bi rekli, radoznalost je ubila mačku), dok je kod N bila situacija da nisam imala dovoljno mleka i ona je napredovala manje nego što treba (svega 300-400g mesečno) i pokušala sam da joj uvedem kašice kao dohranu, kako joj ne bih davala adaptirano mleko.
D je prvo probao jabuku, zatim bundevu, bananu, a tu negde smo počeli i sa žitaricama. I uglavnom je odmah prihvatao svaku kašicu. Jedino što kasnije kada je došao red na kašice koje u sebi imaju i meso, takve gotove kašice nije hteo ni da proba, pa sam mu pravila. Dakle, počeli smo sa voćnim kašicama i jeo je uglavnom gotove kašice, mada sam mu ponekad i pravila.
N je počela sa žitaricama (one iz kutije što se razmućuju sa majčinim mlekom) i obožavala ih je. Međutim, to je bilo sve što je ona prihvatila od gotovih kašica. Ja, koja sam se opremila gomilom kašica u to vreme, bila sam veoma razočarana kada je većina tih kašica završila u kanti. Srećom, imamo povrće i voće iz naše bašte, tako da sam joj pravila kašice stalno. Moje mišljenje je da ako imate mogućnost da koristite proverene domaće neprskane proizvode - bebi dajete njih. U suprotnom, bolja opcija su gotove kašice, nego prskano voće i povrće kupljeno u marketu. Razlog je taj što prskani proizvodi sadrže daleko više štetnih sastojaka nego gotove bebi kašice.
U početku, bebi treba da se uvede jedan čvrst obrok i to u vreme ručka. Po svega nekoliko kašičica, pa vremenom povečavati količinu. Imajte na umu da je bebin želudac vrlo mali. Savršeno je normalno da beba neku kašicu ne prihvati iz prve. U tom slučaju, postoje dve mogućnosti: ili napraviti potpunu pauzu sa čvrstom hranom na nekoliko dana, pa onda probati opet; ili ponuditi bebi neku drugu kašicu, a onda posle nekog vremena, ponovo joj ponuditi prvu. Ponekad je potrebno da beba proba i 4-5 puta neku namirnicu dok konačno ne počne da je jede. N na primer nikada nije htela samu jabuku. Niti samu šargarepu. Ali kada joj ove namirnice pomešam sa nekim drugim - rado ih je jela.
Ukoliko ih sami pravite, u kašice ne treba dodavati so, niti bilo koje druge začine. Takođe, u kašice od namirnica sa kojima i mi inače mešamo mleko u našoj ishrani, može se dodati majčino mleko. Tako spremljenu moguće je da će je beba lakše prihvatiti.
Sa V je opet postojala dilema kada početi i od čega. S obzirom na to da ona vrlo lepo napreduje, nisam žurila, pa tako sa 4,5 meseca ona još uvek nije ništa osim majčinog mleka probala, ali spremamo se. Uglavnom preporučuju da se prvo krene sa povrćem, jer njega bebe teže prihvataju nego voće. Majčino mleko je slatko i samim tim slatke kašice su im prihvatljivije. Odlučila sam da ipak počnemo sa žitaricama, jer su mi one nekako najneutralnije.
Period između 4 i 6 meseci treba posmatrati kao period privikavanja na čvrstu hranu. Ili period degustiranja. Jer bebin crevni sistem je tek sa 6 meseci potpuno zreo za varenje ovakve hrane, mada nisu sve bebe iste. Zato u ovom periodu treba isprobavati i ne opterećivati se količinom kašice koju je beba pojela, dok dojenje naravno ostaje glavni režim ishrane.
Vrlo je važno da se uvodi jedna po jedna nova namirnica i da se pri uvođenju jedne, narednih 5-7 dana ne uvodi druga. Na taj nalin ćemo lepo moći da ispratimo reakciju bebe na neku namirnicu i ukoliko kojim slučajem dođe do alergije, znaćemo koja namirnica ju j izazvala.
Ceo proces uvođenja nemlečne hrane u bebinu ishranu je vrlo individualan i prilagodljiv. Zato je najvažnije biti strpljiv i pratiti bebu, jer ona je ta koja će dati presudnu reč. Namirnice koje se generalno mogu davati od navršenog 4. meseca su: žitarice, bundeva, šargarepa, jabuka, banana, tikvice, grašak, krompir. A sa čime ćete početi i kojim redom ćete ih uvoditi - to je već na vama da odlučite.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?