TAMAMA

Skoro sam shvatila jednu stvar. Napravila sam idealan svet svojoj deci, gde se igraju kreativne igre, gledaju stari Diznijevi crtaći, a između njih se obožava Duško Dugouško. Svet u kome Branko Kockica i Minja Subota pevaju o drugarstvu. Svet koji sa uživanjem treba otkrivati i istraživati svakoga dana. A onda se taj savršeni mehur raspukne. Realnost opali šamar - meni, njima, svima nama. Na televiziji se pojavila vest o tome da su deca napravila stampedo u tržnom centru na druženju sa jednin jutjuberom. Odmah da kažem, nemam ništa protiv jutjubera. Jer na neki način i ovo što ja radim je slična stvar. Samo je ciljna grupa drugačija. Ono što je meni diskutabilno je poruka koja se šalje. Smatram da ako smo već odlučili da nešto radimo javno i kada imamo čitaoce/gledaoce, da imamo i veliku odgovornost. A to dalhe vodi do toga da, po mom mišljenju, bi sve to što radimo trebalo da nosi neku lepu poruku, da ima neku svrhu. Da se vratimo na priču... I super, sve je to lepo, t...

Često me pitate da li su nam stvarno dani ispunjeni svakakvim aktivnostima. Pa da, većina dana jeste. I ne, nije ni teško ni zahtevno kao što možda izgleda. Troje dece je već prilično samostalno i mogla bih da ih pustim da celi dan tumaraju po kući tražeći sebi zabavu. Ali mi je lakše kad ih okupim sve da nešto zajedno rade što im je svima interesantno. Naravno da se često i oni sami zaigraju sa nečim, jer ako im je celi dan programiran aktivnostima, može se dobiti kontraefekat - dete će se navići da mu drugi planiraju njegovo vreme i nekad kad taj neko ne bude mogao da mu organizuje vreme, dete neće znati šta da radi. Dakle aktovnosti ne treba da budu organizovane svaki dan celi dan, već umerene i da posluže kao smernice detetu u kom pravcu da razmišlja kada smišlja čime bi moglo da se igra. Vrlo često kada im dam neku novu aktivnost, prvo ja odradim to zajedno sa njima. Posle nekoliki dana oni sami žele da rade isto to sami. Onda od te igre nastane i neka nova. I to i jeste...

Danas odgovaram na vaša pitanja. Pa da počnemo... 1. Kako reaguješ kada dođe dan i deca su nemoguća, posebno kad ne mogu napolje? - Ti dani umeju da budu prilično naporni. Tada sve druge poslove svedem na minimum i pokušavam da usmerim deci pažnju na neku aktivnost koju vole u kući. Ako ih prepustim celi dan da sami pronalaze zabavu, dolazi do svađa, otimanja, štipanja, guranja, dranja, plača i nastane haos. O aktivnostima sa decom u kući možete više pročitati  OVDE  . 2. Kako da naučim dete da spava noću? Ovo je više neizdrživo. Beba od šest meseci. - Na to iskreno nemam konkretan odgovor, jer sam ja moje puštala da sami počnu da spavaju. Sa D je to trajalo bukvalno do treće godine. N je počela da spava celu noć sa 1,5 godinom. V sada počinje sa 15 meseci. K se naravno budi za podoje. Može da pomogne izbacivanje noćnog podoja. Ili makar ograničite noćne podoje na jedan. Beba od 6 meseci bi trebalo da je dovoljno zrela za to. S druge strane, svako dete ima svoj rita...

S obzirom na to da nam predstoji još hladnih dana, razmišljam i planiram kojim sve aktivnostima i igrama ću zaokupiti deci pažnju. Imamo neke naše igre koje uvek upale u kriznim situacijama. Ipak, htela sam i malo da promenim i da im ubacim nešto novo. Ja čak ni ne znam kako se ovo zove, ali ja ih zovem ukrasne žice. I fenomenalne su, jer se s njima može toliko toga uraditi! Ima ih po knjižarama i nisu skupe, a pravi su izvor zabave. I V i N vole da ih provlače kroz rupice na cediljci. To je istovremeno dobra vežba za razvoj fine motorike, preciznost i relacije oko-ruka. N voli od ovih ukrasnih žica da pravi sebi ogrlice i narukvice. D ih koristi za ruke i noge kada pravi figure od, na primer, plastičnih flašica. Zaista se mogu osmisliti razne igre sa njima! I D i N, pa čak i V, obožavaju da crtaju. Trenutno su im najinteresantniji magični flomasteri koji menjaju boju (kupljeni u knjižari). Nacrtaju nešto i onda prelaskom belog flomastera preko nacrtanog njihov crtež dobij...

Svaka žena zna da ideja za obroke nikad dosta. I ja, kao i svaki put, moram da napomenem da su naši obroci uglavnom klasični, ali možda nekome posluži kao ideja. Pre odlaska u nabavku uvek napravim planer obroka i zatim na osnovu toga sastavim spisak za kupovinu. Trudim se da obroci budu što raznovrsniji i zdravi. Ali ponekad napravimo nešto i za svoju dušu. Ljudi smo! Za ovu nedelju, planer obroka izgleda ovako: Ponedeljak: - doručak - musli sa jogurtom - ručak - pileća supa + grašak + svinjske šnicle - užina - nar + čaj sa medom - večera - pržena jaja sa ajvarom Utorak: - doručak - tost hleb + maslac + med - ručak - čorba od povrća + pastrmka + krompir salata sa crnim lukom - užina - mandarine + čaj - večera - palenta + kiselo mleko Sreda: - doručak - ovsene pahuljice + jogurt - ručak - pileća supa + rižoto sa piletinom - užina - smuti banana + spanać + kivi - večera - slane palačinke Četvrtak: - doručak - jaja na oko + mladi sir - ručak - pasulj sa reb...

Još pre nego što se K rodila, bila sam ubeđena da će mi nosiljka za nju biti neophodna. Dugo sam razmišljala da li je bolje koristiti kengur ili maramu. Na kraju je presudila marama, jer marama za nošenje beba je za mene čista ljubav. Oduvek su me fascinirale marame. Meni je prva asocijacija Insijska žena koja nosi svoju bebu u marami. A ja obožavam Indiju. Njihovu kulturu, sarije, njihovu hranu, SVE! I naravno Indijke koje uz pomoć marama nose svoje bebe svuda sa sobom: u kupovinu, šetnju, dok rade u polju, obavljaju poslove po kući i oko kuće. One imaju svoj raspored i svoje obaveze. I njih beba ne remeti. Beba je tu sa mamom. I mama je tu kada zatreba bebi. Njihova povezanost je nastavljena i nakon rođenja. To je za mene ljubav. Kada se K rodila, neprestano mi je jedna misao prolazila kroz glavu: kako ću da odem sama sa njima u šetnju? Imam dve ruke. U jednoj ću držati K. Što znači da imam jednu slobodnu ruku za troje dece. Premalo ruku i previše dece. Nosiljka je neophodna...

I tako dođe veče... Sav normalan svet jedva čeka povečerje, kada će se ušuškati ispod toplog ćebeta, spavati i odmarati. Ne i ja. Za mene tada tek počinje borba. Večeri su u našoj kući rutinske. Deca večeraju, pa kreću kupanja. Uvek mi se činilo da će mi biti teško i da će mi mnogo vremena oduzeti kupanje četvoro dece. Kupanje je, međutim, najmanji problem. N i V se utrkuju koja će prva. Razočarane su kada im kažem da je večeras K prva na redu. Utrkuju se koja će da zauzme mesto na šolji, da bi gledale kako kupam K. Obožavaju da gledaju kupanja. Kada se K kupa, i N i V su obavezni posmatrači. Kada se neka od njih dve kupa, ona druga obavezno sedi na šolji i gleda. Ne znam zašto, ali to ih oduševljava i uvek umiru jedna drugoj od smeha. I večeras je tako. Kada sam okupala K, N je već čekala ispred kupatila. Sama se skinula, drži svoj peškir pod miškom i cupka ispred kipatila. V se buni jer je N pretekla. V nije uspela na vreme da se skine. U poslednje vreme i ona pokušava sama...

Često me pitate da li deca sređuju svoje igračke i kako uspem da ih nagovorim da to urade. Da, sređuju i igračke i sve svoje stvari, u meri u kojoj to mogu u odnosu na svoj uzrast. I jedini trik je da sve bude kroz igru. U našem slučaju ni naredba ni strogoća tu ne pomažu. Deca naredbe generalno teško prihvataju i uglavnom se naredbama kod njih samo probudi inat. A inatom se ne postiže ništa. To samo može da dovede do rasprave bez kraja. Na kraju smo izmoreni i oni i ja od te borbe za moć, a nered je i dalje tu. A to nam nije cilj, zar ne? Verovatno ste primetili da su još u najranijem uzrastu deca zapravo vrlo zainteresovana za kućne poslove. Ono što je nama dnevna obaveza, njima je interesantno, jer deca vole da oponašaju roditelje. Usisavanje, pranje sudova, kuvanje ručka, vađenje veša iz mašine i prostiranje veša, deci predatavlja zabavu. A ako in dopustite da se bar malo umešaju u ove vaše poslove, osećaće se "odraslo" i biće im drago što mogu da pomognu. Što ...

Kada dete krene u vrtić, uglavnom te prve mesece provede polovično u vrtiću, jer svako malo se razboljava, zbog čega mora da ostane kod kuće. To može da oteža i detetovu adaptaciju na vrtić, ali možda još više otežava mamama koje moraju da počnu da rade i nemaju kome da ostave dete na čuvanje. Te česte prehlade kada dete krene u vrtić ne treba da nas plaše, jer su normalna pojava. Detetu je potrebno vreme da ojača imunitet i da se prilagodi na kolektiv. Ipak, postoje neke stvari koje mogu pomoći da se detetu ojača imunitet pre polaska u vrtić, kako bi taj period onda prošao što bezbolnije i sa što manje zapušavanja nosića. Pre svega, deca jačaju imunitet boravkom u prirodi. Dakle, što više izvodite bebe i decu napolje. Ukoliko nema kiše i vetra slobodno mogu i treba da idu napolje. Idite u park ili (sada preko zime) na mesta gde se deca sankaju. Neka se Vaše dete igra sa drugom decom. Idite kod prijatelja koji imaju decu ili neka oni dođu kod vas. Svaki kontakt deteta sa dru...

Posle xxxx dana provedenih u kući, konačno smo uspeli da svi zajedno napravimo jedan kratak izlet do Vlasinskog jezera i ručamo van kuće. Poslednji meseci bili su teški. Tata nam je radio od jutra do sutra, često i vikendom. N i V ne idu u vrtić. D je za raspust bio nekoliko dana u Beogradu. Ja sam od kako se rodila K osuđena na kuću, što je već dobrih 6 nedelja. Pre toga sam 12 dana provela u bolnici. A pre toga je bilo isto haotično - preko nedelje muž je radio po celi dan, vikendom sam ja imala obaveze oko Škole roditeljstva u Nišu. Već mesecima se viđamo tako u prolazu. Čak i oko praznika muž je skoro svaki dan radio. Ranije smo bar jednom nedeljno odlazili svi zajedno negde. A onda smo zbog ovih ili onih obaveza taj naš porodični dan počeli da odlažemo iz nedelje u nedelju. Na kraju se to pretvorilo u više od 3 meseca odlaganja. Zato smo danas odlučili da ostavimo sve po strani i uživamo svi zajedno u današnjem danu i jedni u drugima. Mi ne idemo na klasične romantičn...

Svi znamo da je posao majke najlepši, a istovremeno i najteži posao na svetu. Kada se dete rodi, rodi se i majka. Međutim, ispod te majke i dalje postoji i ona žena, koju vrlo često zapostavimo. To onda dovede i do mnogih drugih problema. Problem pre svih problema je što je majkama teško da priznaju da su umorne, da su neraspoložene, da žele da urade nešto za sebe, da žele da se osete ponovo kao žena, a ne samo kao majka, da trebaju i njoj znaci pažnje, da im je potrebno nešto drugačije, da izađu iz svakodnevne rutine, da im je preko glave i prostiranja veša i usisavanja i pranja sudova, da je njen sav trud uzaludan, jer sve što uradi preko dana uveče se ne vidi: obroci su pojedeni, korpa sa vešom je ponovo puna, sudopera takođe, a deca su ponovo i namrvila i razbacala igračke. Žena u majci vrišti: "Hoću napolje!" Teško nam je da priznamo sve to jer mislimo da ako to izgovorimo naglas bićemo osuđene, osećaćemo se manje vrednim kao majke, čak i nesposobne. Jer će se u...

U prethodnom postu pisala sam o tome kako našu veliku porodicu vide drugi ljudi (možete pročitati  OVDE  ). Ovoga puta pišem kako mi vidimo našu porodicu. 1. Podariti detetu brata ili sestru je najveći poklon. A tek ako ima više braće/sestara... 2. Kada je mnogo dece u kući, deca nauče da dele i da ne budu sebična. 3. Nauče i da se izbore za sebe - lekcija koja će im poslužiti za ceo život. 4. Nauče da brinu jedni o drugima. Ne odnosi se nužno samo na velike porodice, ali je svakako izraženije u velikim porodicama, jer veća deca moraju da brinu o manjima. 5. Uvek će imati podršku. Sve je lakše kad imaš nekog da te podrži, zar ne? 6. Uvek će imati zaštitu. A to onda povlači i sigurnost. A kada je dete, pa čak i odrasla osoba, sigurno i zaštićeno, nema razloga za strah i ima veće samopouzdanje. 7. U društvu je sve lepše. Nikada nisu usamljeni i uvek imaju društvo za igru ili priču. 8. Uvek se nešto dešava i nikada nije dosadno. Jer jedan hoće ovo, drugom treba ...

Velike porodice u našem društvu dođu kao neka specifična vrsta, pa se svakodnevno susrećemo sa specifičnim situacijama. 1. Gde god da odemo, uvek se nađe neko ko nas iznenađeno/začuđeno gleda i uglavnom prokomentariše "Svaka vam čast!", a u sebi potajno misli da smo ludi. 2. Koliko god pričali da je naša velika porodica planirana i željena, ima onih koji su ubeđeni da se neko dete ipak "omaklo" i ne možemo ga razuveriti. 3. Svakodnevno se prave šale na naš račun, zato što nas ima mnogo. Pravimo ih i mi. Jer nama je lepo što nas ima mnogo. 4. Neki su uporni sa pitanjem "Kad će sledeće?". 5. Neki se plaše da će zaista i biti "tog sledećeg". 6. Deca moraju uvek da budu čista i uredna. I to je nešto što inače podrazumevam. Ali kada se desi na ulici da se jedno se umaže, drugo padne dok brišem ono prvo, treće se popelo na drvo / klupu / ušlo samo u prodavnicu, neko će uvek da prokomentariše da smo nemarni ili da nismo trebali da imamo...

K je nekoliko dana imala problema sa nosem. Zapušio joj se nos i teško je disala. To me je stvarno uplašilo, jer od kako je N kao beba od sedam meseci dobila bronhitis i upalu pluća, svako njihovo zapušavanje nosa doživljavam traumatično. Čistila sam joj nos fiziološkim rastvorom i izvlačila sekret pumpicom, inhalirala, mazala Fitobalm. Njeno stanje je bilo manje-više isto: preko dana je uglavnom popusti i lepo spava, a noću se sva zapuši i krklja i od spavanja nema ništa. Dolazili su nam dežurni lekari iz našeg Doma zdravlja da je pregledaju (ovde je u smeni samo jedan lekar opšte prakse), na šta su jedva pristali, jer je beba vrlo mala i to treba da uradi pedijatar. Međutim, insistirala sam da je samo poslušaju da vidimo da li je to krčanje samo u nosu ili ide ka plućima i da ako bilo šta sumnjaju da idemo odmah kod pedijatra, ali da ne bih da pravim 100 km po neočišćenom putu i maltretiram dete po hladnoći ako nema potrebe. Pedijatricu sam zvala još pre toga i rekla mi je šta...

Ponekad planiranje kućnog budžeta može da bude prava noćna mora. Uglavnom nam pred kraj meseca zafali novca za ovo ili ono i činjenica je da je teško izgurati od prvog do prvog. Kada su vam primanja skromna, to dodatno otežava. Zato želim da podelim sa vama neke trikove kojih se mi uglavnom pridržavamo, a koji nam pomažu da pokrijemo sve troškove između dve plate. 1. Kada dođe plata, odmah se izmiruju računi - kirija, struja, telefoni. Ukoliko preskočimo jedan mesec, sledećeg se već nagomila i onda se razvlači mesecima jer plaćamo "na po malo" i tako u nedogled. Računi se svakako moraju platiti, zato je bolje ne prolongirati, nego uraditi to odmah! 2. Uvek napravim nedeljni planer obroka. Tako znam tačno koje namirnice će mi biti potrebne te nedelje. 3. Na osnovu planera obroka napravim spisak za kupovinu. Kada odem u kupovinu bez spiska kupim i ono što ne treba, zafali mi nešto što treba. Sve u svemu - bačen novac. 4. Kupujem sezonsko voće i povrće jer je najpov...