Treći mesec sa bebom K

Naše najmanje čedo juče je napunilo tri meseca. Preskočiću fraze "zar je već toliko prošlo" i slično. Iako se to zapitam svakog prvog u mesecu kada shvatim da je K još jedan mesec starija. Valjda je to tako kada je četvrto dete: raste tu uz nas potpuno neprimetno.

Ovaj treći mesec definitivno je obeležila naša selidba. Strahovala sam da će ta velika promena imati uticaja na nju. Međutim, ništa drastično se nije promenilo. I dalje je vesela beba koja nam svojim gugutanjem i smehom ulepša svaki dan. O, da! Gugutanje je prešlo na malo viši nivo, pa sad se od K mogu čuti najraznovrsniji zvukovi.

Ovog meseca napredovala je malo više od kilograma, tako da nastavljamo samo sa dojenjem. A ponekad mi se čini da ručka nonstop! Praktikujemo dojenje na zahtev. Tako da su joj obroci ponekad na dva sata, a nekad tek na četiri. Noću se budi dva puta.

Iako mnogi stručnjaci kažu da bebe uglavnom u trećem mesecu uspostave raspored hranjenja i spavanja. Mi ga još uvek nemamo. Iskreno, možda bi ona i uspostavila raspored kada bih je ja svaki dan u određeno vreme izvodila napolje. Ali od kako smo došli ovde već deo dana smo napolju, što zbog raznoraznih obaveza, što zbog našeg zadovoljstva. Tako da za K još uvek nemamo tačno vreme spavanja preko dana. Dobar deo dana provede u marami i baš voli da se tako nosi. Šćućuri se kod mene i malo priča, malo spava. Pravi galamu samo kada je baš gladna.

Moram da priznam da u prvo vreme nisam mnogo stavljala K da leži na stomaku. Sada u trećem mesecu smo to ispravili. U tom položaju podiže glavu bez problema, a poslednjih nedelja se sve bolje oslanja i na ruke.

Počela je i sa hvatanjem, pa tako pokušava da uhvati sve što joj se nađe u neposrednoj blizini. Može neko vreme da drži i zvečku u ruci. I uglavnom se zvečkom udara u glavu. To uglavnom sve bebe rade, tako da je dobro da prve bebine zvečke budu mekane.

Starija deca je obožavaju. D joj stalno priča. N pokušava da je podigne, tako da ni na sekundu je smem da je ispustim iz vida. V je stalno mazi i ljubi.

K je naučila da raspoznaje sve ukućane i primetili smo da ima poseban način komunikacije sa svakim od nas. Isto tako ima tačno određeno lad hoće kod tate, kada kod mene, kada želi da bude sama, a kada joj prija druženje sa batom i sekama. Iako ne znaju da govore, bebe i tek kako znaju da komuniciraju.

Ja se samo trudim da uživam u svakom njenom danu, da budem svedok njenog napredovanja i rastenja. Jer svaki dan sa detetom je jedinstven i neponovljiv.