Kad deca pomažu oko dece

Mnoge mame mi kažu da zbog male razlike među decom ne mogu da se oslone na pomoć starijeg deteta oko mlađeg. Odmah da razjasnim, nisam od onih koji misle da starija deca treba da budu dadilje mlađima. Ali mislim da mogu i tek kako da pomognu, čisto da bismo svi lakše funkcionisali na dnevnoj bazi.

Većina starije dece voli da pomaže oko bebe. Zapravo, poželjno je da dozvolimo starijem detetu da pomaže oko bebe. Na taj način uključujemo starije dete oko brige o pridošlom članu i starije dete se neće osećati zapostavljenim. A kako mogu da pomognu? Na primer da dodaju pelenu kada presvlačimo bebu. Ili pomadu. Da pomažu oko kupanja (verovatno će samo pljuskati vodu ili maziti bebu, ali je važno da to radimo zajedno). Mogu isto tako da dodaju i cuclu ili flašicu, podele sa bebom svoju igračku, da joj daju zvečku, pričaju joj ili pevaju. Mnogi roditelji se plaše da će starije dete povrediti mlađe. Ako mu dozvolite da bude blizu bebe i pomaže oko nje, najverovatnije neće. Ako mu branite da dira bebu, mnogo su veće šanse da će iskoristiti prvi vaš trenutak nepažnje i uvući se u sobu kod bebe. Što se tiče pomaganja oko bebe, ovo zaista funkcioniše. D je tako pomagao oko N, D i N oko V, a sada svo troje pomažu oko K.

Kada idem napolje sama sa njima, preko mi je potrebno da deca sarađuju i da se međusobno pomažu. Ja nosim K u marami i to mi mnogo olakšava jer su mi ruke slobodne. Međutim, s druge strane mi onemogućava da, na primer, pomognem V da se popne i spusti niz tobogan. Zato D i N pomažu njoj kao najmlađoj i drže je za ruku dok se penje stepenicama, prate je po igralištu... Ovako rečeno deluje kao da oni sve vreme čuvaju V i ne mogu i sami da se igraju. A nije tako. Samo sam ih navikla da budu grupisani. Da ako idu na tobogan, budu svi zajedno na tobogan. Ako se ljuljaju, svo troje su kod ljuljaški. Naravno, dešava se i da se razlete svako na svoju stranu. Ali uglavnom im pre izlaska iz kuće sve kažem i objasnim, gde idemo, šta ćemo da radimo, na šta da obrate pažnju. D i N ovakav razgovor razumeju u potpunosti. Zapravo, i V veliku većinu toga razume, samo što još uvek ne priča.

Pre izlaska iz kuće D i N se uhvate za ruke. I tako šetaju sve vreme. Uglavnom pustim njih da idu ispred, kako bih mogla da kontrolišem situaciju (da ne zaostaju, da se N ne otrgne D iz ruke, da vidim odmah ako padnu i slično). Iza idem ja sa K u marami i V vodim za ruku.

Izuzetak je kada prelazimo ulicu. Tada idem ja prva, a D i N iza nas užurbano prelaze ulicu.

Dakle, deca mogu da se drže za ruke u šetnji. Da vode računa jedno o drugom. Da vama bude kolko-tolko lakše. I sad će možda neki od vas reći da je to kod nas tako jer je D dovoljno veliki. Ali i kada šetam samo sa devojčicama, N i V se drže za ruke, a ja sa K idem iza njih. Razlika je samo što kada prelazimo ulicu uhvatim ih obe za ruke.

Ali poenta je da ih puštam da budu samostalni. Da se oslanjaju jedni na druge, a ne na nas odrasle. Nesvesno oni na neki način dobijaju odgovornost. Mislim da će im to biti dobra osnova za kasnije kada budusvesniji pozadine tog naizgled naivnog obrasca kao što je šetanje za ruku. Uči ih da budu odgovorni, da budu pažljivi i brižni. I uči ih da sarađuju.

I u drugim situacijama deca mogu da se ispomažu međusobno, a da to sve shvate kao igru. V donosi svima jakne, D pomaže devojčicama da ih obuku i zakopčava ih. N donosi svima obuću. N često pokušava da hrani V (iako realno nema potrebe, ali joj je to interesantno).

N i V se odavno zajedno kupaju. Njima je interesantnije tako, a ja dobijem na vremenu. Ali u poslednje vreme ja sam sve više nemi posmatrač. Napunim im kadu i sednem pored. One se brčkaju, igraju, kupaju jedna drugu. Ja im samo operem kose i to je to.

Dakle, kada sledeći put pomislite da deca ne mogu ili nisu dovoljno velika da bi vam pomogla oko mlađe dece, verovatno grešite. Naravno da ta pomoć varira od uzrasta, ali čak i vrlo mala deca i tek kako mogu biti od pomoći. Samo treba da im to omogućimo i dopustimo. I na kraju nagradimo velikim zagrljajem.