Često se postavlja pitanje kada početi sa čitanjem detetu. Moj odgovor je: od prvog dana.
Ne, nije šala. Još od najranijeg uzrasta bebi možete čitati. Mala beba uživa dok sluša mamin glas. To je umiruje i uliva joj sigurnost. Jer mamin glas je nešto čega se beba podsvesno seća iz života u materici i jedina je stvar koja je bebi poznata odmah po rođenju.
Sigurno ste čuli sa svih strana savete da što više pričate sa bebom. Ja savetujem da im što više čitate (što opet ne isključuje pričanje).
Još od kako su počeli da drže zvečke u rukama, ja sam mojoj deci davala knjige. Prvo one za bebe, gumene, potom i mekane. Posle nekog vremena prešli smo na kartonske. Onda dolaze redom: kraće slikovnice, duže slikovnice, bajke za laku noć, knjige sa zadacima...
Želela sam da se upoznaju sa knjigom, da zavole taj osećaj okretanja stranica i iščekivanja šta će se desiti posle. Naravno da beba neće pratiti niti razumeti tok priče. Ali sam taj ritual čitanja, smirenost u maminom glasu dok joj čita, podsvesno će biti povezana sa prijatnim osećajem, koje će vremenom dete naučiti da prepozna.
Sećam se da sam jedva dočekala da sa D mogu da iščitam neku slikovnicu od početka do kraja. Jer tome prethode razne faze. Faza kada samo želi da okreće stranice tamo-vamo. Faza kada samo želi da gledamo slike. Faza kada želi da mu prepričavam priču kroz ilustracije. I konačno faza kada može pomno da prati čitanje priče od početka do kraja. A onda dođe i faza kada traži da mu čitam ispočetka slikovnicu po dvadeset peti put.
Ali uvek sam primećivala kako doslovno upija reči iz tih knjiga, pamti i povezuje sa slikama šta piše na kojoj strani. I kroz to sam uviđala i koje knjige su mu "legle", a koje baš i nisu. Tako je vrlo brzo svoje omiljene slikovnice gledajući slike u njima znao da ispriča napamet od A do Š.
Sada to radi N. Nekoliko omiljenih slikovnica naučila je gotovo od reči do reči.
V smo odavno uveli u svet čitanja i ona je trenutno negde između faze kada želi nonstop da vrti stranice i sasluša priču do kraja.
K još uvek nema predstavu o knjigama, ali je uglavnom pored nas kada čitamo i interesantno je što je uvek mirna ko bubica dok čitamo priču za laku noć. Još uvek je mala da bilo šta razume, ali šarene stranice privlače joj pažnju.
A kad smo već kod priče za laku noć, da li ste se ikada za pitali zašto se baš ritual čitanja vezuje za spavanje? Deca su tokom dana uglavnom veoma aktivna. I naročito maloj deci je užasno teško da odjednom iz veoma aktivnog stanja pređu u stanje mirovanja. Zato je čitanje delotvorno i blagotvorno pred spavanje. Dok im čitamo, deca se polako smiruju i umiruju. Njihovo telo i mozak se pripremaju za mirniju fazu. Zato čitanje pred spavanje treba uvesti detetu kao ritual. I tada uvek izabrati neku lepu, mirnu priču, kako bi imali lepe i mirne snove.
D je u fazi prelaska sa slikovnica na ozbiljnije knjige. I već uveliko čita sam. Zato treba pažljivo birarti knjige za njega, da mu budu interesantne, drže pažnju, ali da svakako nose i pouku koju on sam nakon čitanja može da izvuče.
Knjige koje mu se baš dopadaju su "Jetijevska abrakadabralica" i "Blatnjava barica". Prva je malo obimnija slikovnica u stripu, a druga baš prava knjiga, sa vrlo realnim likovima i radnjom, tako da je detetu vrlo lako da je prati i razume.
"Jetijevska abrakadabralica" je za D sjajna i kada vežba čitanje naglas. Sama reč "abrakadabralica" i varijacije iste teraju ga da uvek sve pravilno pročita i izgovori. Ovu knjižicu vole i N i V, jer, nije obimna, a priča je lepa. Opet, priča ima i drugi nivo sa samim otkrivanjem te "abrakadabralice", koji samo D može da isprati i da razume. Za N i V to je još uvek samo priča o Keti koja idu u potragu za lekom za njenog bolesnog brata Gu-a.
Čak i obimna knjiga kao što je "Blatnjava barica" mogu se prilagoditi mlađem uzrastu. S vremena na vrene pravim mojoj deci čitalačke radionice i svi stvarno uživamo u tome. Jer čitanje ne mora da bude samo mirno sedenje i slušanje. Zapravo je vrlo poželjno da tokom čitanja postoji interakcija.
"Blatnjava barica" je knjiga klasičnih crno-belih stranica. Ima ilustracije, ali maloj deci teško drži pažnju. N ponekad i izdrži do kraja, ali V nikad. Zato sam im napravila atmosferu kao iz knjige - farmu sa životinjama. Svako od njih izabrao je da bude neka životinja i tokom cele priče oni su glumili te životinje. Usput bih ih posle pročitanog dela ispitivala šta njihova životinja sada radi, čak iako nije spomenuta u tom delu, pitam ih šta će njihova životinja da uradi ukoliko se dešava nešto interesantno, pitam ih šta bi oni uradili u nekoj situaciji, pridodajemo neke sporedne radnje oko glavnog dešavanja u knjizi. Jednostavno, poigravamo se sa knjigom na svaki mogući način. I deca u tome uživaju. Ovako aktivno čitanje im drži pažnju i hteli - ne hteli, sigurno će zavoleti čitanje.
A ukoliko tek uvodite dete u svet knjiga i niste sigurni kojom knjigom da počnete, moja topla preporuka je "Veoma gladna gusenica", nezavisno od toga kog je uzrasta dete, jer je ona apsolutno za sve! Više o "Veoma gladnoj gusenici" pisala sam OVDE .
I na kraju zapamtite da je najvažnije da u čitanju uživamo i mi i deca. Shvatite čitanje kao stvaranje bliskosti. I kroz čitanje deca nauče mnogo više nego što mislimo.
*Knjige pomenute u tekstu su od izdavača "Propolis Books".
Ne, nije šala. Još od najranijeg uzrasta bebi možete čitati. Mala beba uživa dok sluša mamin glas. To je umiruje i uliva joj sigurnost. Jer mamin glas je nešto čega se beba podsvesno seća iz života u materici i jedina je stvar koja je bebi poznata odmah po rođenju.
Sigurno ste čuli sa svih strana savete da što više pričate sa bebom. Ja savetujem da im što više čitate (što opet ne isključuje pričanje).
Još od kako su počeli da drže zvečke u rukama, ja sam mojoj deci davala knjige. Prvo one za bebe, gumene, potom i mekane. Posle nekog vremena prešli smo na kartonske. Onda dolaze redom: kraće slikovnice, duže slikovnice, bajke za laku noć, knjige sa zadacima...
Želela sam da se upoznaju sa knjigom, da zavole taj osećaj okretanja stranica i iščekivanja šta će se desiti posle. Naravno da beba neće pratiti niti razumeti tok priče. Ali sam taj ritual čitanja, smirenost u maminom glasu dok joj čita, podsvesno će biti povezana sa prijatnim osećajem, koje će vremenom dete naučiti da prepozna.
Sećam se da sam jedva dočekala da sa D mogu da iščitam neku slikovnicu od početka do kraja. Jer tome prethode razne faze. Faza kada samo želi da okreće stranice tamo-vamo. Faza kada samo želi da gledamo slike. Faza kada želi da mu prepričavam priču kroz ilustracije. I konačno faza kada može pomno da prati čitanje priče od početka do kraja. A onda dođe i faza kada traži da mu čitam ispočetka slikovnicu po dvadeset peti put.
Ali uvek sam primećivala kako doslovno upija reči iz tih knjiga, pamti i povezuje sa slikama šta piše na kojoj strani. I kroz to sam uviđala i koje knjige su mu "legle", a koje baš i nisu. Tako je vrlo brzo svoje omiljene slikovnice gledajući slike u njima znao da ispriča napamet od A do Š.
Sada to radi N. Nekoliko omiljenih slikovnica naučila je gotovo od reči do reči.
V smo odavno uveli u svet čitanja i ona je trenutno negde između faze kada želi nonstop da vrti stranice i sasluša priču do kraja.
K još uvek nema predstavu o knjigama, ali je uglavnom pored nas kada čitamo i interesantno je što je uvek mirna ko bubica dok čitamo priču za laku noć. Još uvek je mala da bilo šta razume, ali šarene stranice privlače joj pažnju.
A kad smo već kod priče za laku noć, da li ste se ikada za pitali zašto se baš ritual čitanja vezuje za spavanje? Deca su tokom dana uglavnom veoma aktivna. I naročito maloj deci je užasno teško da odjednom iz veoma aktivnog stanja pređu u stanje mirovanja. Zato je čitanje delotvorno i blagotvorno pred spavanje. Dok im čitamo, deca se polako smiruju i umiruju. Njihovo telo i mozak se pripremaju za mirniju fazu. Zato čitanje pred spavanje treba uvesti detetu kao ritual. I tada uvek izabrati neku lepu, mirnu priču, kako bi imali lepe i mirne snove.
D je u fazi prelaska sa slikovnica na ozbiljnije knjige. I već uveliko čita sam. Zato treba pažljivo birarti knjige za njega, da mu budu interesantne, drže pažnju, ali da svakako nose i pouku koju on sam nakon čitanja može da izvuče.
Knjige koje mu se baš dopadaju su "Jetijevska abrakadabralica" i "Blatnjava barica". Prva je malo obimnija slikovnica u stripu, a druga baš prava knjiga, sa vrlo realnim likovima i radnjom, tako da je detetu vrlo lako da je prati i razume.
"Jetijevska abrakadabralica" je za D sjajna i kada vežba čitanje naglas. Sama reč "abrakadabralica" i varijacije iste teraju ga da uvek sve pravilno pročita i izgovori. Ovu knjižicu vole i N i V, jer, nije obimna, a priča je lepa. Opet, priča ima i drugi nivo sa samim otkrivanjem te "abrakadabralice", koji samo D može da isprati i da razume. Za N i V to je još uvek samo priča o Keti koja idu u potragu za lekom za njenog bolesnog brata Gu-a.
Čak i obimna knjiga kao što je "Blatnjava barica" mogu se prilagoditi mlađem uzrastu. S vremena na vrene pravim mojoj deci čitalačke radionice i svi stvarno uživamo u tome. Jer čitanje ne mora da bude samo mirno sedenje i slušanje. Zapravo je vrlo poželjno da tokom čitanja postoji interakcija.
"Blatnjava barica" je knjiga klasičnih crno-belih stranica. Ima ilustracije, ali maloj deci teško drži pažnju. N ponekad i izdrži do kraja, ali V nikad. Zato sam im napravila atmosferu kao iz knjige - farmu sa životinjama. Svako od njih izabrao je da bude neka životinja i tokom cele priče oni su glumili te životinje. Usput bih ih posle pročitanog dela ispitivala šta njihova životinja sada radi, čak iako nije spomenuta u tom delu, pitam ih šta će njihova životinja da uradi ukoliko se dešava nešto interesantno, pitam ih šta bi oni uradili u nekoj situaciji, pridodajemo neke sporedne radnje oko glavnog dešavanja u knjizi. Jednostavno, poigravamo se sa knjigom na svaki mogući način. I deca u tome uživaju. Ovako aktivno čitanje im drži pažnju i hteli - ne hteli, sigurno će zavoleti čitanje.
A ukoliko tek uvodite dete u svet knjiga i niste sigurni kojom knjigom da počnete, moja topla preporuka je "Veoma gladna gusenica", nezavisno od toga kog je uzrasta dete, jer je ona apsolutno za sve! Više o "Veoma gladnoj gusenici" pisala sam OVDE .
I na kraju zapamtite da je najvažnije da u čitanju uživamo i mi i deca. Shvatite čitanje kao stvaranje bliskosti. I kroz čitanje deca nauče mnogo više nego što mislimo.
*Knjige pomenute u tekstu su od izdavača "Propolis Books".
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?