Kada ima već dece u kući koja su u manjoj ili većoj meri naviknuta na dolazak novog člana, to našu svakodnevnu rutinu ne menja mnogo. Bar ne u početku. Jer beba većinu vremena spava. Ja imam više obaveza sada kada je tu još jedna beba. Ostala deca su zainteresovana za novu bebu, žele da je maze, grke, ljube, čuvaju, gledaju kako je hranim, presvkačim, kupam. Beba za sada njima predstavlja jednu novu zanimaciju. I za sada su to sve promene koje se osećaju u kući.
Što se tiče same bebe, prednost kada nije pr o dete je to što ste pripremljeniji u smislu da znate šta sve možete da očekujete, kako će sve otprilike izgledati i šta vam je realno potrebno. Sa prvim smo svi skloni da kupujemo sve i šro treba i što ne treba i da u vekikoj meri i preterujemo, samo da bismo bili sigurni da smo našoj bebi obezbedili sve.
Što se tiče opreme za bebu, K je već četvrto dete koje spava u istom krevecu. I to mi je mnogo lepo. Sva moja deca su koristila isti krevetac. Onaj klasični, drveni. Posteljine za krevetac sa ogradicom imamo dve - jedna je kupljena još za D, a drugu je dobila V. I D i N i V su dobijali u međuvremenu još nekoliko kompleta posteljine bez ogradice. Sva ta posteljina (i ona sa ogradicama i bez njih) je sačuvana i sada pripremljena da je i K koristi. Za sada joj je u kreve u posteljina sa ogradicom koju je dobila V. Ali ima jastuče i jorgan koji je ona dobila.
Kolica koja trenutno imamo koristile su N i V i najverovatnije je da će ih i K koristiti, tamo na proleće, kad se kod nas otopi sneg.
Kadicu koju je koristila N, koristila je i V. V je u međuvremenu dobila drugu, potpuno istu. Ona od N nam je pukla, pa je jedno vreme V koristila svoju novu. K je nasledila tu, ali je mužu pala cepanuca na kadicu i polomila je. Sada treba da nam stigne novo korito za K. Šta da kažem, nemamo sreće sa kadicama.
Nosiljku u kojoj smo izneli K iz porodilišta je ista ona u kojoj su iznete i N i V. Nosiljka je nešto što se stvarno koristi kratko vreme i ostane nova.
Pult za presvlačenje imam od kako se rodila N i koristila sam ga i za V i sada za K.
Sedište za auto nam sada treba još jedno. Ali najverovatnije ćemo uzeti jedno veće za V, a K će se voziti u onom koje je do sada koristila V.
Ono što smo uvek kupovali novo za svako dete jeste odelce za iznošenje, ćebence (sve tri devojčice imaju isto), peškir i kasnije flašice, cucle i ostatak pribora za hranjenje.
Za K je to i jedino što smo za sad kupili, jer zaista nije bilo potrebe, mnogo stvari je i dobila, a mnogo i nasledila.
Što se tiče iznošenja bebe napolje, nisam od onih koji smatraju da bebu ne treba nigde iznositi 40 dana (i za svako novo dete bijem bitku s mužem oko toga). K još uvek nisam iznosila jer je kod nas trenutno veliki minus. I dok sva starija deca izlaze napolje svakodnevni, sa K ću ipak da sačekam još malo. U sred zime, na veliki minus i oštar planinski vazduh baš i ne žurim sa iznošenjen napolje. Inače sam D iznela već sa dve nedelj, N sa nepune 3 nedelje, a sa V sam isto čekala mesec dana jer je bila zima.
Oblačenje bebe zavisi u mnogome od vremena, kao i temperature u kući. Ipak, bebe u početku nemaju dobru termoregulaciju i često se može primetiti da su bebi hladne ruke ili noge. To ne znači da treba preterivati i pretopljavati bebu. Preporučuje se da se bebi obuče sloj više u odnosu na to kako smo mi obučeni. Ja K oblačim ovako: bodić bez rukava ili kratkih rukava, benkica, donji deo sa stopicama, čarapice i preko odelce ili zeka. Rukavice joj ne stavljam. Iako su se ranije stavljale, pre svega da se beba ne bi izgrebala, sada ih pedijatri nikako ne preporučuju. Kapicu joj obavezno stavim posle kupanja, pa joj posle nekog vremena skinem (uglavnom pre nego što ja legnem). Ne ostavljam joj kapicu na glavi celu noć da joj ne bi pala preko očiju ili lica, što bi moglo biti opasno za bebu.
Iako namestimo sve u krevecu da ima "gornju" i "donju" stranu, vrlo brzo uvek shvatim da to nema poente. Izbacim iz kreveca sve ćebiće, jastučiće i ostalo što je višak i što može ugroziti bebu. Bebu okrećem i na "gornju" i na "donju" stranu. Odnosno, beba treba uvek da spava na strani i treba menjati strane - da spava i na levoj i na desnoj. Meni je najlakše da je jedan dan stavljam na jednu, pa sledećeg dana na drugu. A opet, treba uvek da bude okrenuta ka "spoljnoj" strani kreveca (uglavnom je druga strana ka zidu, dakle - uvek ka vama, nikako ka zidu), kako bismo u svakom trenutku mogli da je vidimo. Spavanje na stranu je, između ostalog, obavezno i zbog bljuckanja. Ukoliko beba bljucne dok leži na strani, ona će to ispljunuti. Ukoliko je na leđima, može doći do zadavljivanja i gušenja.
A kad smo već kod bljuckanja, poželjno je da beba posle svakog obroka podrigne i eventualno bljucne. Posle podoja držim K uspravno naslonjenu na moje rame i lupkam je po leđima. Isto može da se postigne i ako bebu stavite preko svoje ruke okrenutu na stomak, dok je drugom rukom lupkate po leđima (primetila sam da čak sad i u porodilištu više preporučuju ovaj položaj, pretpostavljam zato što je lakše zbog glavice koju novorođenče ne može da drži uspravno). Kada podrigne, beba izbaci višak vazduha koji je uvukla tokom hranjenja. Normalno je i da bljucka. I to nije ništa ni strašno ni opasno. Beba samo izbaci višak.
K presvlačim na svaka 3 do 4 sata. Ako primetim da je obavila veliku nuždu, onda i češće. Pri svakom presvlačenju peremo guzu. Noću se presvlačimo jednom (ako obavi veliku nuždu, onda i 2-3 puta) i tada je obrišem sa blaznicom koju pokvasim toplom vodom. Nakon toga je obavezno namažem kremicom za pelensku regiju.
Široki povoj je izbačen iz upotrebe i nisam ga koristila ni sa V, a ni sada sa K.
Kada je reč o kupanju beba, tu su mišljenja vrlo različita. Od toga da beba treba da se kupa svaki dan, do toga da je dovoljno kupanje jednom nedeljno. Ja sam svaku noju bebu kupala svako veče i tako radim i sa K. Prosto mi je lakše, a mislim da je lakše i za bebu. Tim rutinskim kupanjem svako veče razdvajamo dan i noć i zato mislim da to pomaže i bebi da nauči razliku između ta dva. Jer bebe u stomaku ne znaju ni šta je noć ni šta je dan. Samim tim nemaju predstavu o tome ni kad se rode, već moraju putem iskustva da nauče. Za kupanje bebe jedan bokal vode meni je sasvim dovoljan. Kupam je sa blagom bebi kupkom za osetljivu kožu. Posle kupanja je isušim peškirom (tapkanje, nikako trljanje), namažem losion za telo (rekli mi u porodilištu da je obavezno mažem bar dok se ne iščisti, jer se mnogo ljušti, što je za bebe i normalno, 9 meseci su provele u vodi) i obučem je.
Problem sa uspavljivanjem uglavnom nemamo još uvek. Ne dam joj da zaspi tokom podoja, kako bi se jelo najela, ali čim završi sa ručkanjem, stavim je u krevetac i ona zaspi. Uglavnom. Ako se pobuni, uzmem je još 5-10 minuta kod mene. Onda se čvrsto uspava.
Cuclu koristimo ponekad za uspavljivanje. Iskreno, nemam neki čvrst stav što se tiče (ne)korišćenja cucli. D je koristio cuclu godinu i po dana, N je nije htela nikad, a V je izbacila sama cuclu već sa šest meseci. K dam ponekad kad se uznemiri, a znam da nije gladna. Ali ne drži je u ustima dok spava.
Bebe često štucaju, baš zato što se nagutaju vazduha dok ručkaju. Kad štuca dam joj da još malo sisa. Čisto da povuče nekoliko puta da bi prestala.
Velika dilema postoji i da li davati bebi vodu ili ne. Ovi se naravno odnosi na samo dojene bebe. Prethodnim bebama sam nudila vodu na kašičicu posle podoja. Sa K još uvek nisam počela. S jedne strane, kažu da treba bebi ponuditi vodu posle svakog podoja i da unos vode smanjuje grčeve. S druge strane kažu da bebe koje su samo dojene putem majčinog mleka unesu dovoljnu količinu tečnosti i da ne treba dodatno davari vodu. Šta ćete da uradite vi - posavetujte se sa pedijatrom i odlučite sami.
Grčevi su polako počeli i za sada koristimo samo pojas za utopljavanje stomačića. Ležanje kod mame na stomaku i ljuljškanje u kombinaciji sa pojasom za sada smiruju grčiće.
Tako mi radimo sa K ovih prvih dana. Svakako da je sve mnogo opuštenije kada nije prvo dete, ali ni žene koje će po prvi put postati mame ne treba da se plaše. Jer znaćete kako i šta treba. Ako ne znate odmah - naučićete. Imaćete osećaj i uvek radite po osećaju. I verovatno nećete pogrešiti.
Što se tiče same bebe, prednost kada nije pr o dete je to što ste pripremljeniji u smislu da znate šta sve možete da očekujete, kako će sve otprilike izgledati i šta vam je realno potrebno. Sa prvim smo svi skloni da kupujemo sve i šro treba i što ne treba i da u vekikoj meri i preterujemo, samo da bismo bili sigurni da smo našoj bebi obezbedili sve.
Što se tiče opreme za bebu, K je već četvrto dete koje spava u istom krevecu. I to mi je mnogo lepo. Sva moja deca su koristila isti krevetac. Onaj klasični, drveni. Posteljine za krevetac sa ogradicom imamo dve - jedna je kupljena još za D, a drugu je dobila V. I D i N i V su dobijali u međuvremenu još nekoliko kompleta posteljine bez ogradice. Sva ta posteljina (i ona sa ogradicama i bez njih) je sačuvana i sada pripremljena da je i K koristi. Za sada joj je u kreve u posteljina sa ogradicom koju je dobila V. Ali ima jastuče i jorgan koji je ona dobila.
Kolica koja trenutno imamo koristile su N i V i najverovatnije je da će ih i K koristiti, tamo na proleće, kad se kod nas otopi sneg.
Nosiljku u kojoj smo izneli K iz porodilišta je ista ona u kojoj su iznete i N i V. Nosiljka je nešto što se stvarno koristi kratko vreme i ostane nova.
Pult za presvlačenje imam od kako se rodila N i koristila sam ga i za V i sada za K.
Sedište za auto nam sada treba još jedno. Ali najverovatnije ćemo uzeti jedno veće za V, a K će se voziti u onom koje je do sada koristila V.
Ono što smo uvek kupovali novo za svako dete jeste odelce za iznošenje, ćebence (sve tri devojčice imaju isto), peškir i kasnije flašice, cucle i ostatak pribora za hranjenje.
Za K je to i jedino što smo za sad kupili, jer zaista nije bilo potrebe, mnogo stvari je i dobila, a mnogo i nasledila.
Oblačenje bebe zavisi u mnogome od vremena, kao i temperature u kući. Ipak, bebe u početku nemaju dobru termoregulaciju i često se može primetiti da su bebi hladne ruke ili noge. To ne znači da treba preterivati i pretopljavati bebu. Preporučuje se da se bebi obuče sloj više u odnosu na to kako smo mi obučeni. Ja K oblačim ovako: bodić bez rukava ili kratkih rukava, benkica, donji deo sa stopicama, čarapice i preko odelce ili zeka. Rukavice joj ne stavljam. Iako su se ranije stavljale, pre svega da se beba ne bi izgrebala, sada ih pedijatri nikako ne preporučuju. Kapicu joj obavezno stavim posle kupanja, pa joj posle nekog vremena skinem (uglavnom pre nego što ja legnem). Ne ostavljam joj kapicu na glavi celu noć da joj ne bi pala preko očiju ili lica, što bi moglo biti opasno za bebu.
Iako namestimo sve u krevecu da ima "gornju" i "donju" stranu, vrlo brzo uvek shvatim da to nema poente. Izbacim iz kreveca sve ćebiće, jastučiće i ostalo što je višak i što može ugroziti bebu. Bebu okrećem i na "gornju" i na "donju" stranu. Odnosno, beba treba uvek da spava na strani i treba menjati strane - da spava i na levoj i na desnoj. Meni je najlakše da je jedan dan stavljam na jednu, pa sledećeg dana na drugu. A opet, treba uvek da bude okrenuta ka "spoljnoj" strani kreveca (uglavnom je druga strana ka zidu, dakle - uvek ka vama, nikako ka zidu), kako bismo u svakom trenutku mogli da je vidimo. Spavanje na stranu je, između ostalog, obavezno i zbog bljuckanja. Ukoliko beba bljucne dok leži na strani, ona će to ispljunuti. Ukoliko je na leđima, može doći do zadavljivanja i gušenja.
A kad smo već kod bljuckanja, poželjno je da beba posle svakog obroka podrigne i eventualno bljucne. Posle podoja držim K uspravno naslonjenu na moje rame i lupkam je po leđima. Isto može da se postigne i ako bebu stavite preko svoje ruke okrenutu na stomak, dok je drugom rukom lupkate po leđima (primetila sam da čak sad i u porodilištu više preporučuju ovaj položaj, pretpostavljam zato što je lakše zbog glavice koju novorođenče ne može da drži uspravno). Kada podrigne, beba izbaci višak vazduha koji je uvukla tokom hranjenja. Normalno je i da bljucka. I to nije ništa ni strašno ni opasno. Beba samo izbaci višak.
Široki povoj je izbačen iz upotrebe i nisam ga koristila ni sa V, a ni sada sa K.
Kada je reč o kupanju beba, tu su mišljenja vrlo različita. Od toga da beba treba da se kupa svaki dan, do toga da je dovoljno kupanje jednom nedeljno. Ja sam svaku noju bebu kupala svako veče i tako radim i sa K. Prosto mi je lakše, a mislim da je lakše i za bebu. Tim rutinskim kupanjem svako veče razdvajamo dan i noć i zato mislim da to pomaže i bebi da nauči razliku između ta dva. Jer bebe u stomaku ne znaju ni šta je noć ni šta je dan. Samim tim nemaju predstavu o tome ni kad se rode, već moraju putem iskustva da nauče. Za kupanje bebe jedan bokal vode meni je sasvim dovoljan. Kupam je sa blagom bebi kupkom za osetljivu kožu. Posle kupanja je isušim peškirom (tapkanje, nikako trljanje), namažem losion za telo (rekli mi u porodilištu da je obavezno mažem bar dok se ne iščisti, jer se mnogo ljušti, što je za bebe i normalno, 9 meseci su provele u vodi) i obučem je.
Problem sa uspavljivanjem uglavnom nemamo još uvek. Ne dam joj da zaspi tokom podoja, kako bi se jelo najela, ali čim završi sa ručkanjem, stavim je u krevetac i ona zaspi. Uglavnom. Ako se pobuni, uzmem je još 5-10 minuta kod mene. Onda se čvrsto uspava.
Cuclu koristimo ponekad za uspavljivanje. Iskreno, nemam neki čvrst stav što se tiče (ne)korišćenja cucli. D je koristio cuclu godinu i po dana, N je nije htela nikad, a V je izbacila sama cuclu već sa šest meseci. K dam ponekad kad se uznemiri, a znam da nije gladna. Ali ne drži je u ustima dok spava.
Velika dilema postoji i da li davati bebi vodu ili ne. Ovi se naravno odnosi na samo dojene bebe. Prethodnim bebama sam nudila vodu na kašičicu posle podoja. Sa K još uvek nisam počela. S jedne strane, kažu da treba bebi ponuditi vodu posle svakog podoja i da unos vode smanjuje grčeve. S druge strane kažu da bebe koje su samo dojene putem majčinog mleka unesu dovoljnu količinu tečnosti i da ne treba dodatno davari vodu. Šta ćete da uradite vi - posavetujte se sa pedijatrom i odlučite sami.
Grčevi su polako počeli i za sada koristimo samo pojas za utopljavanje stomačića. Ležanje kod mame na stomaku i ljuljškanje u kombinaciji sa pojasom za sada smiruju grčiće.
Tako mi radimo sa K ovih prvih dana. Svakako da je sve mnogo opuštenije kada nije prvo dete, ali ni žene koje će po prvi put postati mame ne treba da se plaše. Jer znaćete kako i šta treba. Ako ne znate odmah - naučićete. Imaćete osećaj i uvek radite po osećaju. I verovatno nećete pogrešiti.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?