Dolazak nove bebe kući

Juče smo konačno izašli iz porodilišta. Ukupno moj 12. dan u bolnici, a 4. dan posle porođaja bio je dan za izlazak. Malo je reći da sam bila i presrećna što je mom boravku u bolnici došao kraj, uzbuđena što ću posle 12 dana konačno ponovo videti decu i pomalo neevozna jer ne znam kako će reagovati oni na dolazak nove bebe, pre svega V. Ali idemo kući i to je bilo najvažnije.

Kada se V rodila, N je bila ljubomorna i prvih dana smo imail velikih problema (o tome možete pročitati OVDE ). I sada sam se psihički pripremila za to, misleći da će biti sličnih kriznih situacija. Međutim, mnogo sam pogrešila.

Kako smo stigli ispred kuće, meni su krenule suze. N mi je odmah potrčala u zagrljaj. Naizmenično me jako zagrli,  zatim malo odmakne i gleda me, kao da hoće da se uveri da sam stvarno tu, a onda me ponovo čvrsto zagrli. D me je grlio jako i dugo. Iako je dečak i već naviknut na odvajanje od mene, znam da sam mu nedostajala, kao i on meni. V je samo stala kao ukopana. Gledala me je ozbiljno i nije se pomerala. Čučnula sam ispred nje i počela da joj pričam. Nekoliko mjnuta kod nje nije bilo nikakve reakcije i srce me je zabolelo. Tako mala bila je razdvojena od mene tako dugo. A onda je razvukla usta u najširi osmeh na svetu i poletela mi u zagrljaj. Grlila mr je, ljubila, stiskala, smejala se... I ja sam ponovo zaplakala, ovog puta od olakšanja.

Onda su shvatili da ima nečeg u korpi koju smo doneli. Videli su bebu K i oduševljenju nije bolo kraja. D je jedva čekao da se probudi, da je zagrli i poljubi. N je htela da je čuve, da je ljubi, da je ona drži. V je gledala, smejala joj se i htela da je pipne, ali nije sigurna kako i da li sme. Prve reakcije - daleko bolje od očekvinog.

Kada se beba K probudila, uzela sam je da je presvučem i nahranim. Svo troje su stali oko mene i gledali. Kada je završila sa ručkanjem, želeli su da pomaze K. Dozvolila sam im, usput im objašnjavajući da je to mala beba i da moramo da je pazimo i čuvamo i polako mazimo. Bili su nežni. A ja sam bila oduševljena njihovim reakcijama i obzirnošću.

Stigli smo kući u popodnevnim časovima. I tih prvih nekoliko sati moram da priznam da su mi bili zastrašujući. U nekoliko trenutaka mi je došlo da zaplačem, jer mi se činilo da neću moći da izađem na kraj sa njih četvoro i da je ovo ipak previše. Kada je došlo vreme za kupanje, sve je prošlo glatko. Uspela sam sve da ih okupam bez problema. A onda uspavljivanje... I ogromna katastrofa... D je otišao na vreme u krevet. K je zaspala odmah posle kupanja i podoja. V i N nisu mogle da se smire i uspavaju baš do kasno. Noćas je bilo podnošljivo. K se probudila oko 2 i bila budna do 5. U to vreme se i V budila 3 puta (tata je ponovo uspavao) i N je ustajala da piški. Ostatak noći su spavali svi.

Danas mi već sve deluje mnogo bolje. U pola 7 krenula je naša dnevna rutina - ispraćam D u školu i muža na posao. Razlika je bila što ću sad ja ostati sa njih tri.

K se probudila za podoj i odmah nastavila da spava. Odmah se provudila V,  ubrzo i N. Doručkovale su i igrale smo se. Čak sam stigla i dosta toga da posredim po kući dok se K nije ponovo probudila. D je došao iz škole. Uspela sam da operem sudove, spremim ručak i uključim mašinu za veš. D, N i V su se lepo igrali. K se budila za podoj i presvlačenje i već za pola sata-sat bi se ponovo uspavala. Sve do 15h smo bili sami kod kuće i prošlo je mnogo bolje nego što sam očekivala. Koliko mi je juče sve delovalo zastrašujuće i haotično, toliko mi danas već sve deluje potpuno normalno i prilično usklađeno.

Ovo je tek početak ove četvorostruke mame i još uvek sam i ja, kao i svi ostali u porodici, u fazi privikavanja. Ali sam sigurna u jedno - biće nam sjajno!