Bebe imaju osećanja

Prvih dana nakon porođaja mamama je uglavnom najveća briga da li je beba sita. Mame pokušavaju da uspostave dojenje, s druge strane im se nudi dohrana, razapete su između bebinog plača, bolnih grudi i straha da li će uhvatiti/nahraniti/presvući bebu kako treba. I bebu nahrane, presvuku, stave da spava, ali ona i dalje neutešno plače. Mame su obeshrabrene i uplašene. Šta joj je sad???

Svakako da je osnovno zadovoljiti bebine fiziološke potrebe. Ali često se zaboravlja da ro nisu jedine bebine potrebe. Beba nije samo sistem za unos hrane i izbacivanje viška. Beba je mnogo više od toga.

Da bismo razumeli bebu, moramo da na trenutak zamislimo situaciju u kojoj se nalazi. Devet meseci beba je bila ušuškama u materici. Osećala se prijatno, hrana joj je uvek bila dostupna, otkucaji maminog srca su je uspavljivali, mamin glas je umirivao. Beba se osećala sigurnom i zaštićenon.

A onda je na silu izgurana iz te svoje ušuškanosti i udobnosti. Oko nje su nepoznati zvukovi, oko nje je svetlo, otrgnuta je od mame i više nije toliko sigurna. Sve joj je nepoznato. Pritom, sada mora da traži da njene potrebe budu zadovoljene. I da, čim beba zaplače prvo mame pomisle da je gladna, zatim da joj je puna pelena ili da joj se spava. A beba nekad plače zato što joj jednostavno treba - mama. Treba joj mamin dodir, da čuje mamin glas, oseti mamine otkucaje srca. Bebi je potrebno da se ponovo oseća sigurno i zašrićeno kao kada je bila u materici.

Zato kada beba plače, a sve fiziološke potrebe su joj zadovoljene, uzmite je u naručje, pričajte joj, mazite je. Mamin glas i dodir će je umiriti. Slobodno joj pevajte. Ako ne znate dečije pesmice, nenojte to da vas brine - izmislite pesmicu samo za Vašu bebu. Ne mora da bude ni pesnički tekst, ne mora čak ni da ima mnogo smisla. Beba još uvek ne razume reči, ali oseća Vaše raspoloženje, tonalitet kojim joj se obraćate, smirenist u Vašem glasu. I ako ne znate da pevate, to nije izgovor. Jer Vašoj bebi je Vaš glas najlepša melodija na svetu.

Bebu će umiriti i ako je stavite da leži na Vaš stomak okrenutu na stomak. Beba će priskoniti glavu na Vas i čuće otkucaje maminog srca, a za nju je ovo davno poznati zvuk. 

Iako je malena i bez ikakvog znanja o svetu koji je okružuje, ne smemo da zaboravimo da beba ima osećanja, da je ona kompletno biće. A njena vodilja za otkrivanje sveta je mama. Mama je jedino što joj je poznato iz njenog prenatalnog života. I sve što oseća mama, oseća i beba. 

Zato se trudite da uvek kada ste u kontaktu sa bebom budete raspoloženi i rasterećeni. Mamina nervoza se prenosi i na bebu, jer je ona oseća. Ako je mama uznemirena, sasvim je sigurno da će i beba biti. Jer ako se mama ne oseća dobro, beba se oseća ugroženo. Zato uvek imajte na umu - mirna mama = mirna beba. I uživajte u svojim bebicama. Čuvajte se, nosajte, mazite, pričajte, pevajte... Nećete je na taj način razmaziti, već će se beba formirati u sigurnu i stabilnu ličnost. A i porašće mnogo brzo, a to vreme nećete moći da vratite.