Kada se desi nagla promena vremena, uglavnom svi u kući odreagujemo. Ovoga puta sam ja izvukla deblji kraj i već tri dana se borim sa gripom. To me je navelo na razmišljanje koliko toga se promeni tih dana dok je mama bolesna. I odgovor je: ništa.
Za to što mama ima grip nemaju razumevanja ni prljav veš, ni sudovi koji treba da se operu, deca i tim danima traže da jedu i ručak mora da se skuva. Za bebu takođe ti dani nisu ništa drugačiji - i ona i dalje ima svoje potrebe koje moraju da budu zadovoljene. Još ako i ona ima simptome gripa, onda je sve bar tri puta gore. I beba je nervozna, muči je zapušen nosić, zbog kog ne može lepo ni da jede ni da spava. I opet muka više za bolesnu mamu.
Jednom sam čula jednu doktorku koja kaže "Grip je nikakva bolest koja traži da se odleži.". Slažem se. Ne postoji ništa gluplje od gripa. Samo smo kilavi i nikakvi. Ali kako da odleži mama koja ima troje male dece u kući? Nikako. Nemoguća misija. Jer najveći deo dana smo sami kod kuće. D i N idu u školu ili vrtić. Ali D je u 12h kod kuće, a N u 14h. I opet su svi tu. A dok oni ne dođu, tu je V. I sudovi. I veš. I tepisi koji moraju da se usisavaju svakodnevno inače će nas pojesti mravi (svako ko ima bar jedno dete ovo sigurno razume). I ručak koji treba da bude gotov pre nego što N dođe. I da, kao što se može zaključiti, grip nema kad da bude ispoštovan.
Kada se mama razboli, sve i dalje teče po redovnom rasporedu i sve obaveze ostaju iste. Samo je tih dana teže završiti sve i preživeti dan. Tako je i danas. Mene kida grip, V i N takođe. Na smenu čistimo nosiće, inhaliramo se, kuvamo šerbet, čajeve, jedemo tople supice i pijemo limunadu. Već četiri noći V ne spava. Što znači ne spavam ni ja. I opet pomišljam koliko je grip glupa bolest.
Koristim priliku da stavim odmah i ručak za sutra. I pravim još jednu limunadu. Jer protiv gripa se borimo vitaminima. Pijem limunadu i nadam se da će sutra biti bolje. Da ćemo sutrašnji dan dočekati zdravi i puni energije. Kad bi to išlo tek tako...
Za to što mama ima grip nemaju razumevanja ni prljav veš, ni sudovi koji treba da se operu, deca i tim danima traže da jedu i ručak mora da se skuva. Za bebu takođe ti dani nisu ništa drugačiji - i ona i dalje ima svoje potrebe koje moraju da budu zadovoljene. Još ako i ona ima simptome gripa, onda je sve bar tri puta gore. I beba je nervozna, muči je zapušen nosić, zbog kog ne može lepo ni da jede ni da spava. I opet muka više za bolesnu mamu.
Jednom sam čula jednu doktorku koja kaže "Grip je nikakva bolest koja traži da se odleži.". Slažem se. Ne postoji ništa gluplje od gripa. Samo smo kilavi i nikakvi. Ali kako da odleži mama koja ima troje male dece u kući? Nikako. Nemoguća misija. Jer najveći deo dana smo sami kod kuće. D i N idu u školu ili vrtić. Ali D je u 12h kod kuće, a N u 14h. I opet su svi tu. A dok oni ne dođu, tu je V. I sudovi. I veš. I tepisi koji moraju da se usisavaju svakodnevno inače će nas pojesti mravi (svako ko ima bar jedno dete ovo sigurno razume). I ručak koji treba da bude gotov pre nego što N dođe. I da, kao što se može zaključiti, grip nema kad da bude ispoštovan.
Kada se mama razboli, sve i dalje teče po redovnom rasporedu i sve obaveze ostaju iste. Samo je tih dana teže završiti sve i preživeti dan. Tako je i danas. Mene kida grip, V i N takođe. Na smenu čistimo nosiće, inhaliramo se, kuvamo šerbet, čajeve, jedemo tople supice i pijemo limunadu. Već četiri noći V ne spava. Što znači ne spavam ni ja. I opet pomišljam koliko je grip glupa bolest.
Koristim priliku da stavim odmah i ručak za sutra. I pravim još jednu limunadu. Jer protiv gripa se borimo vitaminima. Pijem limunadu i nadam se da će sutra biti bolje. Da ćemo sutrašnji dan dočekati zdravi i puni energije. Kad bi to išlo tek tako...
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?