Čudne navike moje dece

Često dok posmatram decu prolazi mi kroz glavu kako, iako donekle imaju u sebi sličan genetski materijal, svako od njih je toliko različit i poseban. I svako od njih ima neke svoje bubice i možda malo čudne navike, koje ih opet čine potpuno jedinstvenim.

Zato sam odlučila da ovoga puta pišem o tome. O tim njihovim malim navikama koje nam neki put izmame osmeh na lice, neki put i izlude, ali je to nešto što je deo njih (barem u ovom periodu) i što ih sa svim ostalim njihovim osobinama čini tako posebnim.

Kada god dobije novi automobilčić, D mu odmah poskida gume, pa tek onda krene da se igra sa njim. I to je nešto što D radi bukvalno oduvek. Tako da su svi njegovi automobili bez guma, a gume od automobila su svuda. Zašto to radi - nemam pojma. Zapravo ni on sam ne zna to da objasni. Jednostavno je tako.

N kada legne da spava mora nekoliko puta izokreće jastuk pre nego što zaspi. Ovo joj je zapravo ostalo podsvesno kao navika iz perioda kada je pila mleko na flašicu. Kad bi joj mleko procurelo oored usta i namokrilo jastuk, ja bih joj okrenula jastuk na drugu stranu. Ona je nastavila sama to da radi i kada je prestala da pije mleko na flašicu i kada jasruk nije mokar. Verovatno se ona sama više ni ne seća zašto sam ja to radila, ali joj je to okretanje jastuka ostalo kao navika bez koje ne može da prođe nijedno veče.

V je još uvek mala i njeno ponašanje i navike se menjaju bukvalno iz meseca, u mesec. Međutim, ima jedna stvar koju radi od trenutka kad je postala svesna svojih ruku i nogu - skidanje čarapa. Jednostavno ih ne podnosi. Kad god joj obujem soknice ili dokolenice, istog trenutka ih izuje. Tako da je V ili bosa ili u hulahopkama.

D odvrće česmu u kupatilu do kraja. I to toliko izluđuje! Ali svakog jutra kada se umiva, odvrne i vruću i hladnu vodu do kraja i peva iz sveg glasa. Veliki mlaz vode mu u tom slučaju, pretpostavljam, predaravlja muziku. Ali to je njegova jutarnja rutina i njegov način da se razbudi. Vremenom sam shvatila da je bolje da odvrće česmu do kraja i peva, nego da je ujutru džangrizav i da se svađa oko ustajanja.

N ima svoj pribor za jelo i to su jedina kašika i jedina viljuška sa kojima ona hoće da jede. Ali ovo je već nešto što spada pod njene osobine - vezuje se za stvari i ne prihvata zamene. Isti je slučaj bio i sa flašicom iz koje je kao beba pila mleko, isti je slučaj i sa jastukom i jorganom, flašicom za vodu, četkom za kosu - jednostavno što je njeno njeno je i ne prihvata ništa drugo, ali isto tako ne da bilo kome da koristi nešto njeno.

Svako od njih ima neke sitne navike ili rituale koji su verovatno trenutna faza: N mora da me drži za kosu dok ne zaspi i ne podnosi kada zakačim kosu šnalom, V obožava da uzima flašicu za vodu od N (zbog čega N hoće da odlepi), kada treba negde da se ide N svima donosi šta će da obuju, a ima i cipelice koje sh joj za "tija - ta" (što je u njenom svetu reč za proslavu rođendana), D često ostavlja stvari i posle nekoliko minuta zaboravi gde ih je ostavio, svo troje se zaglave na vratima da što pre izađu kada se otvore vrata od kuće, V obožava da se mazi sa mačkom (i da, puštam je da se mazi sa mačkom), D sakuplja delove od automobila (pravih automobila - volane, menjače...) i traži od tate alat, a potom ih rastavlja na delove i ponovo sastavlja, N ne može da zamisli vožnju kolima bez "tija - ta" pesmice (rođendanska pesma)... Ima još mnogo takvih njihovih trenutaka i verovatno će ih tek biti.

Kao što sam rekla i na početku, sve su to male kockice njih samih koje ih čine da budu baš tako posebni i jedinstveni. I mi roditelji tako treba i da ih posmatramo - svakog ponaosob kao potpuno unikatnu osobu.