Pre nekoliko dana javila mi se jedna mama i zamolila da napišem post o febrilnim konvulzijama, odnosno frasu. Mi, na svu sreću, nismo imali iskustva sa ovim problemom. I nije mi cilj da bilo koga plašim. Već da se što više vas upozna sa frasom, kada se javlja i šta može da se uradi ako do njega dođe.
"Ne znam zašto, ali je kod nas to generalnozapostavljena tema. Sve dok mi se nije dogodilo, nisam imala apsolutnu predstavu da to postoji i šta se radi u tim situacijama." Upravo zbog toga, ova mama je odlučila da svoje iskustvo podeli sa svima nama.
Da se razumemo, febrilne konvulzije nisu bolest, ali je vrlo neprijatno i šokantno iskustvo za roditelja, posebno ako je zna kako da se postavi u toj situaciji. Kažu da se napadi uglavnom dešavaju prilikom naglog skoka temperature preko 38 stepeni. To kod nas nije bio slučaj. Sin mi je doživeo napad na 37,8."
Ono što sam se ja odmah zapitala jeste kako taj napad zapravo izgleda i kako da znamo da je reč o frasu.
"Nešto sa čime najbliže mogu da uporedim je epileptični napad. Oči se izvrnu u stranu, dete krene nekontrolisano da se trese i ide mu pena na usta. Napad traje najviše 10 minuta. Prvi napad mog sina trajao je 7 minuta. Drugi je bio kraći, 3 minuta i bio je blaži, samo sa okrenutim očima, bez treskanja udova i povraćanja. "
Pri samoj pomisli na ovakvu situaciju, osećam se užasno loše i nisam sigurna da bih uopšte mogla da trezveno razmišljam i reagujem. I u potpunosti mi je postalo jasna želja ove mame da nas bliže upozna sa ovim problemom, jer zaista kada se nešto tako desi, a vi pritom ni ne znate šta je to što se dešava, veoma je teško imati odgovarajuću reakciju, koja je u trenucima febrilnih konvulzija od presudnog značaja. Jer detetov život u tom trenutku može zavisiti upravo od toga.
"Najbitnije je da se dete stavi u bočni ležeći položaj i da mu usta budu prohodna, kako ne bi došlo do gušenja. "
Kako ova mama kaže, ona i njen sin obišli su mnogo lekara kako bi se više upoznali sa ovim problemom, pronašli uzrok i rešenje febrilnih napada. I evo sažetka svega onoga što su saznali i što je bitno da zna svako od nas.
"Ne znam zašto, ali je kod nas to generalnozapostavljena tema. Sve dok mi se nije dogodilo, nisam imala apsolutnu predstavu da to postoji i šta se radi u tim situacijama." Upravo zbog toga, ova mama je odlučila da svoje iskustvo podeli sa svima nama.
Da se razumemo, febrilne konvulzije nisu bolest, ali je vrlo neprijatno i šokantno iskustvo za roditelja, posebno ako je zna kako da se postavi u toj situaciji. Kažu da se napadi uglavnom dešavaju prilikom naglog skoka temperature preko 38 stepeni. To kod nas nije bio slučaj. Sin mi je doživeo napad na 37,8."
Ono što sam se ja odmah zapitala jeste kako taj napad zapravo izgleda i kako da znamo da je reč o frasu.
"Nešto sa čime najbliže mogu da uporedim je epileptični napad. Oči se izvrnu u stranu, dete krene nekontrolisano da se trese i ide mu pena na usta. Napad traje najviše 10 minuta. Prvi napad mog sina trajao je 7 minuta. Drugi je bio kraći, 3 minuta i bio je blaži, samo sa okrenutim očima, bez treskanja udova i povraćanja. "
Pri samoj pomisli na ovakvu situaciju, osećam se užasno loše i nisam sigurna da bih uopšte mogla da trezveno razmišljam i reagujem. I u potpunosti mi je postalo jasna želja ove mame da nas bliže upozna sa ovim problemom, jer zaista kada se nešto tako desi, a vi pritom ni ne znate šta je to što se dešava, veoma je teško imati odgovarajuću reakciju, koja je u trenucima febrilnih konvulzija od presudnog značaja. Jer detetov život u tom trenutku može zavisiti upravo od toga.
"Najbitnije je da se dete stavi u bočni ležeći položaj i da mu usta budu prohodna, kako ne bi došlo do gušenja. "
Kako ova mama kaže, ona i njen sin obišli su mnogo lekara kako bi se više upoznali sa ovim problemom, pronašli uzrok i rešenje febrilnih napada. I evo sažetka svega onoga što su saznali i što je bitno da zna svako od nas.
Febrilni napadi su napadi ili konvulzije koje se javljaju kod male dece koje izaziva naglo skakanje telesne temperature. Mala deca starosti od oko 6 meseci do 5 godina najverovatnije će doživeti febrilne napade ovaj rizik je vrhunac tokom druge godine života tj izmedju 12 i 18 meseca je najveca verovatnoca da se desi. Groznica može pratiti uobičajene bolesti u detinjstvu, kao što su prehlada, grip ili infekcija ušiju.
Velika većina febrilnih napada su konvulzije. Najčešće tokom febrilnog napada, dete će izgubiti svest i obe ruke i noge će se nekontrolisano protresati. Manje uobičajeni simptomi uključuju okretanje očiju, krute (krute) udove ili trzanje na samo jednoj strani ili delu tela, kao što je ruka ili noga. Ponekad tokom febrilnog napada, dete može izgubiti svest, povracati ili cak urinirati.
Većina febrilnih napada je traje samo nekoliko minuta i praćena je temperaturom iznad 38 ° C. Iako mogu biti zastrašujući za roditelje, kratki febrilni napadi (manje od 15 minuta) ne izazivaju dugotrajne zdravstvene probleme. Imanje febrilnog napada ne znači da dete ima epilepsiju, jer se taj poremećaj karakteriše ponovnim napadima koji nisu izazvali groznica. Čak i produženi napadi (koji traju više od 15 minuta) obično imaju dobar ishod, ali nosi povećan rizik od razvoja epilepsije.
Da li su febrilni napadi štetni?
Velika većina febrilnih napada je kratka i ne izaziva dugoročnu štetu. Prilikom napada, postoji mala šansa da dete može biti povređeno padanjem ili se može gušiti sa hranom ili pljuvačkom u ustima. Korišćenje odgovarajuće prve pomoći za napade može pomoći u izbegavanju ovih opasnosti.
Nema dokaza da kratke febrilne napade dovode do oštećenja mozga. Velike studije pokazale su da čak i deca sa produženim febrilnim napadima imaju normalno školsko postignuće i na intelektualnim testovima kao i njihova braća i sestre koji nemaju napade. Čak i kada napadi trajaju dugo vremena, većina dece se oporavlja u potpunosti.
Višestruki ili produženi napadi su faktor rizika za epilepsiju, ali većina dece koja doživljavaju febrilne napade ne nastaju da razvijaju ponovljene napade koje su karakteristične za epilepsiju. Neka deca, uključujući i one sa cerebralnom paralizom ( odložen razvoj ili druge neurološke abnormalnosti)kao i one sa porodičnom istorijom epilepsije, imaju povećan rizik od razvoja epilepsije bez obzira na to da li imaju febrilne napade. Febrilni napadi mogu biti češći kod ove dece, ali ne doprinose mnogo ukupnom riziku od nastanka epilepsije.
Šta treba učiniti kada se jave konvulzije?
Osnovno je pokušati savladati strah i paniku i pomoći detetu. Dete na krevetu razmotati i zapamtiti kako izgledaju i koliko traju grčevi. Pažljiv opis grčeva će pomoći lekaru. Dečiju glavicu okrenuti na stranu da pljuvačka nesmetano otiče iz usta i da se spreči njeno slivanje u disajne kanale i zapadanje jezika - sprečiti mogućnost gušenja. Dodirom dečijeg tela primetićemo da je dete vruće - staviti antipiretski čepić. Pozvati hitnu pomoć ili umotano dete odneti u zdravstvenu ustanovu. Nikada ne drmati dete, ništa mu ne stavljati u usta i ne polivati ga vodom. Za dalje suzbijanje konvulzija i zaštitu detetovog mozga od tih strašnih događanja treba slušati lekara i imati u kući propisanu terapiju.
Dete u napadu treba položiti na bok ili pažljivo na trbuh da ne dođe do zapadanja jezika. Nije potrebno da se detetu silom otvaraju usta, što roditelji obično rade iz straha da se ne uguši. Od lekova se najčešće koristi Diazepam.
U času pojave temperature kod deteta koje je u anamnezi imalo jedan ili više napada jednostavnih febrilnih konvulzija: roditelji daju mikroklizmu diazepama rektalno. Važno je naglasiti da diazepam nije zamena za lekove za snižavanje temperature (antipiretici) tako da uz primenu klizme treba preduzeti i sve poznate antipiretske mere uz često merenje telesne temperature.
Svakako, ukoliko dođe do napada, odmah se konsultujte sa lekarom o tome koje mere treba dalje preduzeti.
Opet ponavljam, ovaj post se našao ovde kako biste se malo bolje informisali o problemu sa fibrilnim konvulzijama, što bi se reklo "za svaki slučaj" i mojom velikom željom da se ipak ni vi ni vaši mališani ne nađete u ovakvoj situaciji
Opet ponavljam, ovaj post se našao ovde kako biste se malo bolje informisali o problemu sa fibrilnim konvulzijama, što bi se reklo "za svaki slučaj" i mojom velikom željom da se ipak ni vi ni vaši mališani ne nađete u ovakvoj situaciji
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?