Stručnjaci odgovaraju - Dečiji psiholog - 2. deo

U ovom postu objavljujem nastavak vaših pitanja za dečijeg psihologa i odgovora na njih, koje je dala Mirjana Marković, psiholog i osnivač Centra za dečiju psihologiju.

                      

1.       Kako naviknuti starije dete na prinovu (bebu) i šta da radimo da se starije dete ne oseća zapostavljeno i ne bude ljubomorno?

Objasnite mu da ćete uskoro dobiti novog člana porodice, dok ste još trudni. Dozvolite mu da vas mazi po stomaku, neka on bira crtane filmove ili muziku koju će beba da sluša, ili odeću koju će da nosi, uključite ga u iubor imena i sl. neki rodielji vode decu na ultrazvučni pregled. Takođe, nemojte pričati detetu da ćete mu roditi brata ili sestru da bi se družio s njim, jer to neće biti baš tako u početku već za nekoliko godina. Pre mu recite da ćete biti zauzeti oko bebe jer je mala i ne može sama da radi neke stvari.

Da li je zdravo ostavljati bebu da plače ukoliko su joj zadovoljene sve potrebe (nahranjena, presvučena...)?

Mi suštniski nikada ne znamo da li su joj zadovoljene sve potrebe, jer je beba mala i ne može da priča. Njena komunikacija sa nama je urpavo plač. To je njen način da nam skrene pažnju na sebe, ukaže da nešto nije u redu. Bebe ne razmišljaju, one osećaju. One ne mogu da manipulišu. Bebama je potrebno mnogo maženje, fizičkog kontakta i potrebno im je da ih ljuljuškate.

Kakvog ste stava po pitanju ostavljanja bebe da plače u krevecu dok se sama ne uspava?

Bebe su različite, neke se razlikuju baš u tom uspavljivanju. Neke vole da se ljuljuškaju, neke same zaspu, neke plaču dugo  a neke kratko. Roditelji su ti koji bebama ditkiraju ritam spavanja i način uspavljivanja. Veoma je individualno i verujem da svaki roditelj radi po osećaju. Nije dobro ostaviti dete da zacenjeno plače.

Imam blizance od 18 meseci. Dečak se normalno i igra i odvaja od mene, dok je devojčica uvek uz mene i ne želi uopšte da se dovoji ili igra sama. Šta da radim da bi ona počela da se osamostaljuje i odvoji od mene?

Budite strpljivi, ona je tek  u fazi separacije a to je faza koja je bolna za decu. Imate dva deteta od kojih je jedno nežnije i osetljivije. Dopustite joj da emocionalno stane svoje noge.

 Kako da steknem autoritet nad detetom od 17 meseci? Kad god joj kažem „NE“ za nešto, ona ne reaguje.

Deca u tom periodu postaju svesna svoje samostalnosti. To je i period kada deca svesno počinju da izgovaraju reč JA a da znaju šta ona upravo znači. Početak te samostalnosti osetite prvi put kada vam dete kaže ne i neću i to radi sve češće . Ako već hoćete da mu zabranite nešto, potrudite se da bude što manje zabrana u tom periodu, barem verbalnih zabrana. Neka zabrane budu vezane isljučivo za detetovu bezbednost.

  Ja sam iz Makedonije, moj muž iz Ukrajne, kod kuće svi pričaju ruski. Živimo u Ukrajni. Da li je dobro da ja pričam sa bebom makedonski, moj muž na ruskom, a u vrtiću priča na ukrajinskom. Kakvo je Vaše mišljenje?

Dete koje odrasta u sredini u kojoj je istovremeno izloženo uticaju dva ili više jezika na ranom uzrastu će koristiti oba tj. u Vašem slučaju tri jezika, odnosno imaće tri prva jezika. Za očekivati je da će deca prolaziti kroz periode mešanja tri jezika i pozajmljivanja reči iz drugog jezika kako bi izrazili svoje ideje, a poneka se može desiti da u istoj rečenici koriste reči sva tri jezika. To se događa jer ista reč u jednom jeziku može postojati dok u drugom ta reč ne postoji. Podela između dva ili tri jezika odvija se postepeno. Tako npr. dete može jedan jezik koristi za komunikaciju o događajima u kući, dok drugi može da mu služi za komunikaciji izvan kuće, npr. u vrtiću. Takođe javljaće se periodi kada će jedan jezik koristiti češće od drugog, odnosno trećeg.

Deca obično nisu podjednako vešta u oba,odnosno sva tri jezika. Jedan mogu bolje da govore, a drugi bolje razumeju. Mešanje dva-tri jezika može da se smanji ukoliko se detetu ograniči komunikacija na sledeći način. Bilo bi dobro da se dva jezika razdvoje prilikom upotrebe tj. da se na jednom jeziku komunicira sa ocem a drugim sa majkom. Isto tako ih treba situaciono razdvojiti npr. u vrtiću jedan jezik a u kući drugi. U ovakvim situacijama ključni su roditelji koji moraju da imaju dovoljno vremena za svoju decu i za stimulaciju.

Moj Vam je savet da ne bi bilo loše da se ipak opredelite za dva jezika. Ruski, jer ga govorite svi u kući i ukrajinski jer ga dete sluša u vrtiću. Za učenje trećeg jezika će biti vremena kada dete izgradi bazu maternjeg jezika, u ovom slučaju ruskog i ukrajinskog.

                                                                                                                                            

Na koji način da se oslobodim griže savesti koju imam svaki put kada moram dete da ostavim nekome na čuvanje zbog nekim obaveza ili zato što mi je jednostavno potrebno vreme za sebe?

Šta je najgore što može da se deci ako dete ostaviti nekom na čuvanje pa se osećate krivim? Vaš način razmišljanja vas uvodi u disfunkcionalno ponašanje i osećanje krivice. Shvatite, roditeljstvo nije kratkotrajan proces, još manje nije savršen process, to je neto što traje do kraja vašeg života. Ako danas odete da završite u tom trenutnku važnu obavezu, to ne znači da već sutra, prekosutra neće moći da budete sa svojim detetom. Osećanje krivice koje imate postaje disfunkcionalno za vas. Ukoliko se to nastavi, najbolje bi bilo da se javite nekome za stručnu pomoć. 

Prvi deo pitanja i odgovora psihologa možete pročitati OVDE.