Dečiji psiholog nam može pomoći da bolje razmemo detetovo ponašanje i usmeri nas kako da se postavimo u nekim određenim situacijama. Zato sam odlučila da ovoga puta upravo psiholog bude taj koji će odgovarati na vaša pitanja. Na pitanja je odgovarala diplomirani psiholog i osnivač Centra za dečiju psihologiju Mirjana Marković. Stigao je veliki broj pitanja, pa da bi post bio pregledan, razdvojila sam na dva posta. Drugi će biti objavljen sutra. Hvala još jednom Mirjani što je izdvojila vreme i odgovorila na pitanja, jer će sigurno mnogim mamama značiti, kao i meni.
Imam dete od 5 godina koje stalno tera inat.
Kako to da promenim?
Inat u tim godinama može da se tumači na
više načina, ali ono što je važno da znate da je inat izraz detetove
frustracije i ono mu koristi za nešto što dete smatra važnim. Roditelji tada
često gube strpljenje i postaju frustrirani oko toga, gde prave greške. Decu na
inat podstiče impuls a oni nemaju razvijenu veštinu da pokažu da se ne slažu sa
onim što se od njih traži. Tek kada se smiri dete može drugačije da reaguje.
Vaše strpljenje je ključno da bi se dete opustilo bez previše natezanja. Ako
igrate njegovu igru i otvoreno mu se suprostavite pozivaući se na roditeljski
autoritet doći ćete do borbe moći gde i vi i vaše dete gubite. Kad se smiri, najbolje je da odmah
razgovarate o granicama. Dete uzrasta od 5 godina to može da razume.
Moje dete više voli da bude u društvu odraslih
nego dece. Ide u vrtić i tamo je sve u redu. Ali van vrtića se uopšte ne druđi
sa vršnjacima, već voli da sedi i učestvuje u razgovorima odraslih, koji često
nisu ni primereni njegovom uzrastu. Ima 4 godine. Kako da mu pomognem da se združi
sa drugom decom?
Socijalizacija dece počinje oko 3 godine. Nekada su svi preduslovi za dobru
socijalizaciju ispunjeni pa,opet, neka dece teže sklapaju
prijateljstva,jednostavno nema pravila. Ako je u vrtiću sve u redu ( i imate
utisak da je detetu zaista prijatno sa određeno decom tamo), pokušajte da se i
van vrtića zblizite sa roditeljima te dece, možetei sami organizovati neke
skupove sa decom iz vrtićke grupe. Verorvatno postoji neka slobodna
aktivnost koja interesuje vaše dete,
prijateljstva i dece i odraslih se zansivaju na zajednickim interesima pa
probajte to da mu obezbedite.
Kako sprečiti da starje dete bude ljubomorno na
mlađe?
Postoje više vrsta ljubomora kada
je ovaj odnos braće/sestara u pitanju. U većini slučajeva to je normalna i
prirodna faza borbe dece za svoje mesto,ali je poželjno sprečiti je. Objasnite detetu da mlađi brat ili sestra nikako ne
ugrožava ono što vi osećate prema njemu. Probajte zaista češće da mu ponavljate
da ga neizmerno volite.
Šta raditi u situaciji kada je dete preterano
vezano za majku, kada ne dozvoljava da ga bilo ko drugi čuva ili uspava? Čak je
ljubomorno i kada majka posveti pažnju nekoj drugoj osobi (na primer mužu).
Dete ima 17 meseci. Nije tako bilo od početka, već poslednja 3-4 meseca.
Od 10. meseca dete ulazi u fazu separacije
od majke. Odvajanje od roditelja može za dete biti bolno iskustvo. Šta da mu
kažemo da moramo da idemo, kako dag a utešimo i slično su samo pitanja na koja
nema tačnog odgovora. Ono to je u tom momentu stvarno jeste detetov prirodni
reflex u njemu kada shvati da mu u datom momentu sledi odvajanje od jednog od
roditelja a posebno majke. Što se tiče ljubomore na oca, to je isto deo faze a
ako pitate iskusnije majke, videćete da je to jako često. . Kada god ste u
mogućnosti, pobajte da odvajanje ne bude naglo.
Kako postepeno bebu od 8 meseci odvajati od
majke i ostavljati drugima na čuvanje?
To je zaista individualno i zavisi od
ličnog doživaljaja roditelja.
Kada beba može da počne da se odvaja od majke?
To je zaista individualno i mislim da svaka
majka, ukoliko nije prinuđena da rano ostavi svoje dete zbog poslovnih obaveza
, to pokiušava da oseti, isprobava i sl. Dete od godinu dana ima senzomotornu inteligneciju, ne misli, već
ono uči putem osećaja. Oko 4-5 meseca se
beba smeje skoro svim stranima dok oko 8-9 počinju prvi strahovi. Prema većini
psihologa od 9meseca do navršene godine,
su najizraženiji strahovi kod beba pa se i savetuje da se tada dete ne odvaja
na duže, pa čak ni da se uvodi nova osoba u čuvanju dece. Svakako, zaista je
individualno.
Da li kod deteta od pet godina treba insistirati
na radnim navikama (lična higijena, sređivanje igračaka, pakovanje garderobe...)
i kako to postići da ne dobijemo suprotan efekat, odnosno da dete odbija to da
uradi?
Naravno da treba. Dete od dve godine već kupi igračke, pomaže u
kućnim poslovima i sl. do pete godine je sigurno upsostavilo kontrolu
sfinktera, verovatno ima i neke obaveze u kući, dok lična higijena prilagođena tom uzrastu je nešto što treba da
je već savladalo.
Dete je počelo povremeno da žmirka kao da ima
tik. Da li treba potražiti pomoć lekara? Ima tri godine.
To nije retka pojava na tom
uzrastu. Često prolaze spontano. Probajte da pratite, najbolje je da zapisujete
za vas kada se najčešće javlja, u kakvom je emocinalnom raspoloženju dete bilo
pre pojave tika, da li je bilo nekih događaja i sl. Ovo se obično radi kada su
starija deca u pitanju. Kod dece na uzrastu do 3-4 godine tikovi uglavnom
prolaze sami i spontano ali ako ne prođu nekoliko mesecei idete kod oftomologa
ili decijeg neuropsihijatra.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?