Kada je potrebna pomoć logopeda?

Već neko vreme pomno pratimo N i njen razvoj govora, ali hteli mi to da prihvatimo ili ne, na tom polju se još uvek ne dešava ništa veliko. Odnosno, sa svoje pune dve godine, N i dalje ima veoma mali fond reči i njeno sporazumevanje sa nama se uglavnom svodi na mimiku. Večinu slova ponaosob izgovara potpuno pravilno, ali reči jednostavno neće da izgovara, odnosno, ima ih vrlo malo. Jedino kada su D i ona sami, a on joj kaže da ponovi neku reč, ona je izgovori poptuno tačno i to sve što je on pita. Kada sam ovo primetila (da, moram priznati da ponekad prisluškujem svoju decu, jer mi je potpuno čarobno što imaju taj svoj mali privatni svet nezavisan od nas, mada znam da prisluškivanje nije lepo), pomislila sam da je možda samo lenja, jer ona nema problem sa izgovorom slova. Samo neće da ih izgovara.

                   
Slali ste mi pitanja za logopeda i većina pitanja se svodi na isto. I činjenica je da kad god posumnjamo da nešto nije u redu, treba da odvedemo dete kod logopeda i da to proverimo. A ako postoji potreba, logoped će nam dati vežbice i uputiti nas kako treba da ih radimo sa detetom. Jer za svako dete se vežbice određuju ponaosob i ne mogu se generalizovati (kao na primer vežbice za odreženo slovo), jer nije kod sve dece isti problem zbog čega nešto ne izgovaraju pravilno. Zato se dijagnoza radi na konkretnom primeru, odnosno na samom detetu, a zatim se i roditelj obučava za sprovođenje tih vežbica sa detetom.

Pronašla sam razvojne norme po uzrastima do sedam godina. U uzrastu od 18 do 24 meseca, dete bi trebalo da radi sledeće:

• Reaguje na : „pokaži mi – kuću, čoveka, kapu“
• Može da pokaže lutkino oko, nos, usta, kosu, ruku, nogu
• Razume naloge ( sedi na stolicu, donesi patike )
• Pravi rečenicu do 3 reči
• Zna da imenuje obične predmete kao : lopta, kluč, sat, lutka i sl
• Može da pokaže 7 – 10 slika koje mu se imenuju
• Izgovara jednostavne fraze i rečenice
• Upotrebljava imenice, glagole, zamenice
• Zna da razlikuje gde je „ U“ ( unutra ) i „ I“ ( ispod )
• Odgovara na pitanje „ Kako se zoveš?“, „ Kako laje pas?“, „ Kako kaže maca?“
• Ima rečnik od prosečno 300 reči
• Izgovara sve vokale i oko 25% konsonanata ( p, b, t, d, n, m, j, v, često k, g )
• Voli da sluša priče i da gleda slike
• Zna da imenuje predmete i da traži premete sa stola
• Može da kaže kako se zove
• Priča dok se igra
• Može da saopšti šta želi
• Rado i sa pažnjom sluša pesmice i priče. Ako govorne aktivnosti izostaju, obavezno treba proveriti sluh deteta
• Samo hoda
• Pokazuje prstom šta želi
• Priključuje se drugoj deci u igri

A u uzrastu od 2 do 3 godine razvojne norme su sledeće:

• Reaguje na nalog – Pokaži kuću, čoveka, auto
• Prati jednostavna uputstva
• Imenuje predmete
• Pravi proste rečenice
• Upotrebljava imenice, glagole
• Odgovara na pitanje kako se zoveš
• Saopštava svoje želje
• Može da sluša priče i da gleda slike
• Ima rečnik od prosečno 300 reči
• Udara loptu nogom ako mu se pokaže
• Silazi niz stepenice kada se drži za ruku
• Imitira kružne pokrete olovkom
• Može da se kontoliše da ne mokri ( ne nosi pelene )

N je negde između i N radi sve sem izgovaranja skoro pa bilo čega. Do 3 godine treba da ima rečnik od oko 300 reči. Ona ih trenutno nema ni 30. Uskoro nam svakako sleduje poseta logopedu, jer nam je i pedijatar na poslednjem sistematsko rekao da, ukoliko se do septembra po pitanju njenog govora nešto ne promeni, da bismo trebali da se posavetujemo sa logopedom. Jer svaki problem je rešiv ako se otkrije na vreme. A kakvo će biti rešenje za ovaj naš problem sa nepričanjem N, ostaje da vidimo.

Napomena: Delovi teksta preuzeti su sa sajta Logopedice (razvojne norme). Na ovom sajtu možete naći sve razvojne norme deteta do sedam godina. Takođe, možete im se obratiti i ukoliko vam je potrebna pomoć logopeda.