Šta se sve nalazi u mojoj torbi kad krenem negde sa decom?

Opšte je poznato da se u torbi jedne žene može pronaći svašta, a još ako je ta žena i mama, e onda zaista ima svega i svačega. U mojoj pogotovu, a nekako najmanje je tu stvari za mene, ali kada idem negde sa decom, uvek mi je najvažnije da ponesem sve potrebno (a i ono manje potrebno) za njih. Pa da počnemo...

                     

Svakako da kada imate bebu, u vašoj torbi se mora naći nekoliko rezervnih pelena, vlažne maramice, kremica za guzu. Dalje, tu je mleko za V, termos za vodu (za rastvaranje mleka) i flašica za mleko, zatim flašica za vodu za V, flašica za vodu za N, flašica za vodu za D. I ako stane jedna i za mene. Papirne maramice. Što više papirnih maramica.



Deca mnogo bolje jedu napolju dok se igraju - ovo je provereno tačno! Zato im uvek ponesem i neko voće koje im poturim neprimetno, tako da imaju zdravu užinu, a da toga nisu ni u potpunosti svesni. Za V uvek imam neku ovu kašicu u kesici. Kada smo van kuće koristimo ovakve kašice, dok kod kuće ručka pravljene. Ali kada negde pođemo da razmišljam još i o pravljenju kašica i da li će mi se ta pravljena kašica usput pokvariti na vrućini,  zaista ne mogu. Tako da se divim mamama koje i van kuće i na putovanjima i svuda koriste isključivo domaće kašice. I, naravno, uz kašicu ide i portiklica.

Obavezno moramo da imamo i keks. Uglavnom dobro posluži za V kada se unervozi. Dam joj da žvaćka keks i to je baš zabavlja.

Igračke se podrazumevaju. I to uglavnom kada izlazimo iz kuće svako dete ponese po jednu igračku, a onda čim dođemo do parka, sve te igrčke završe u mojoj torbi.

Obavezno su u torbi i jedne rezervne čarapice. Zbog čega? pa zato što V obožava da skida čarapice i dešavalo se i da jednu baci, a da ja ni ne primetim i tako ponekad ostanemo bez čarapica. A ponekad kad vidim da je rešila da se izuje, odmah joj ih uzmem i stavim u torbu, tako da se neki put nađe i po nkoliko pari čarapica u mojoj torbi.

Uvek nosim za N rajfove, šnalice, gumice. Jer uglavnom joj ja stavim nešto na glavu pre izlaska iz kuće, jer joj već smeta kosa, a ja sam odlučna u tome da neču da je šišam, ali ona to posle nekog vremena skine, pa onda kopam po torbi da nađem nešto drugo da stavimo, što joj se više sviđa i tako se usput doterujemo.

U zavisnosti od toga gde idemo, varira sledeći sadržaj torbe; krede, bojice, sveske, plastelin. Kada idemo u park, nosimo krede. Kada idemo u goste ili u neki zatvoren prostor (na primer kafić, restoran...), obavezno su tu drvene bojice, voštane bojice, sveske,bojanke, slikovnice, ali i plastelin u kesici.

Plastelin u kesici je veoma praktičan, jer lako može i da se izvadi i po potrebi vrati u kesicu, a za razliku od većine običnih plastelina nije lepljiv, tako da ne ostavlja tragove po odeći, tepihu i slično. Ipak bi bilo malo nepristojno da odemo sa decom u goste i upropastimo ljudima tepih plastelinom.

Sa slikovnicama treba biti oprezan. Jer, ako idete u goste, a dete je malo i Vi ste ti koji mu čitate slikovnice, ono će i tada tražiti od Vas da to uradite. A poenta nošenja rekvizita kada idete u goste jeste da deca budu animirana nezavisno od Vas. S druge strane, nama su slikovnice odlične za putovanja, odnosno, svaki duži period koji treba provesti u prevozu.

Što se tiče stvari koje nosim za sebe (zar uopšte ostane mesta???), tu je samo ono najosnovnije: novčanik, telefon, stik, labelo, gumica za kosu (pogotovu leti, krenem optimistično iz kuće sa puštenom kosom, a onda posle pet minuta shvatim da od toga nema ništa i kopam po torbi da nađem gumicu) i flašica sa vodom.

Do skoro sam svuda nosila onu klasičnu torbu za pelene, koju smo dobili uz kolica. Međutim, več joj je došao kraj i dugo sam tražila čvrstu torbu klasičnog izgleda, koja će moći da izdrži sve ovo i konačno sam našla ovu iz Bershke, i to na popustu. Tako da, ako želite da nosite normalnu torbu i kada idete negde sa decom, osnovno je da bude velika i da ručke budu mnogo čvrste. Inače rizikujete da negde usput ostanete bez torbe, pogotovu ukoliko nosite trista čuda kao ja.

Al takve smo mi mame. Gde god da pođemo, mislimo da nam sve treba i uvek sve što na padne na pamet, "da se nađe" i "za svaki slučaj".