Odvikavanje od pelena

Često se postavlja pitanje kada je pravo vreme za odvikavanje d pelena i mislim da je pravi odgovor: "Kada je dete spremno.". A kada je dete spremno?

Što se tiče samog uzrasta, to je kod svakog deteta individualno. Neke bebe će već sa godinu dana vrlo uspešno sedeti i tražiti nošu (mada je vrlo mali broj ovakvih), dok neka deca ostavljaju pelene tek sa tri godine. Ipak, najčešće se ova velika i važna promena deci između 18 meseci i 2,5 godine.

Mislim da je vrlo važno ne stvarati detetu konfuziju i strah od noše i ne insistirati ako dete odbija nošu, jer će to proizvesti kontraefekat. Kada dete neće na nošu, jednostavno je sklonite, pa kroz neko vreme, kada vam se učini da je povoljan trenutak, pokušajte ponovo.

Neka deca (mada retko) i preskoče nošu. To je bio slučaj sa D. On je odmah krenuo na šolju. Bilo mu je interesantno da piški na šolju i zapravo je tu najviše tata doprineo. To piškenje na šolju je bila njihova muška stvar i ja se tu nisam mnogo mešala, a D je takoreći kroz zabavu za samo dve nedelje u potpunosti izbacio pelene preko dana. Tada je imao dve godine. Noću smo ih izbacili sa 2,5 godine. Nakon toga sam ga prvo budila 2 puta u toku noći da ide da piški, potom jednom, a to nam je i dan danas ostala navika, "za svaki slučaj".

Što se tiče odvikavanja N od pelena, to teče sporo i nenametljivo, ali vrlo uspešno. Možda bi neki ovaj naš način protumačili kao loš, zbunjujuć ili neodlučan. Ali kod nas funkcioniše i polako je noša prvo postala deo svakodnevice i nešto što je tu i to što je tu je sasvim normalno.

Zapravo, ja sam vrlo ambiciozno kupila nošu još pre prvog rođendana N. Ali od toga naravno nije bilo ništa. N nije razumela ni šta znači piškiti niti čemu noša treba da služi. Igrala se sa njom, skupljala igračku u nju, ponekad bi i sela, ali na svega nekoliko sekundi obučena), ali to je sve. Odlučila sam da je sklonim i da sačekam pravo vreme.

To pravo vreme je došlo pre skoro dva meseca. Počeli smo tako što bih je preko dana skinula i stavila da sedi na nošu. Poenta je bila da se ispiški, kako bi shvatila šta uopšte treba da radi. I trebale su nedelje za to, Ali, kada se konačno to desilo, svi smo vikali "Bravoooo!" i tapšali, zbog čega je N bila presrećna. Naša reakcija je doprinela tome da N počne i sama da traži nošu. Zapravo je samo želela da ponovo izmami naše oduševljenje i aplauz.

I tako posle dugih nedelja čekanja da se nešto desi u noši, došli smo do toga da za svega nekoliko dana N počne sama da traži nošu i to vrlo često. A onda sam htela da joj uvdem neki red. Ujutru čim se probudi stavila bih je na nošu, kao i pre spavanja. Rezultat je uglavnom prazna pelena noću. A to će nam uskoro biti od velike pomoći. Mada još uvek neemam hrabrosti da joj skinem pelenu na celu noć.

Danju smo uglavnom bez pelene po kući. Ali kada idemo u šetnju ili kolima negde, onda j stavljamo. Nisam sigurna da bi to bilo uspešno još uvek, jer kada je podsećamo da ide na nošu, ona uredno sve završi na noši. Ali ako zaboravimo da je podsetimo, ona uglavnom traži nošu kada već počne da piški, mada se poslednjih dana ovo malo menja, ali je još uvek rizično.

U svakom slučaju, strpljenja imam i ne navaljujem. Ne vidim ništa loše u tome što smo još uvek u procesu skidanja pelena, a za tri nedelje punimo dve godine. I ne treba se opterećivati vremenom, upoređivati svoje dete sa drugom decom, osetiti sram pred drugim mamama koje se hvale kako njihova deca još od šest meseci sede na noši (i verovatno lažu). Kada dete bude spremno, doćiće i noša na red.

Neki od znakova koji su meni poslužili kao pokazatelji da jeste pravo vreme jeste, pre svega, to što je N sada dovoljno zrela da razume šta je noša, da kada se jednom ispiški shvati šta treba da se radi kad se sedne na nošu, da ume da prepozna osećaj da joj se piški. Jednostavno, razume uzrok i posledice i onda zdavorazumski prihvata odlazak na nošu. Bez prisile, bez potrebe za bilo kakvim kerefekama, propratnim animacijama ili bilo čim sličnim. I to je jako važno.

Što se tiče izbora noše, tu ima sada trista čuda. Mi smo kupili anatomsku muzičku nošu. I to je bila greška. Opet, sreća je što su taj deo što svira pokvarili igrajući se sa nošom, pre nego što je N shvatila njenu pravu namenu. I definitivno mislim da e obična anatomska noša najbolji izbor. Jer noša nije i ne treba da bude igračka, več pomagalo za obavljanj fizioloških potreba. I treba razdvojiti vreme za igranje od vremena za obavljanje ozbiljnih stvari.

I da, vrlo su zgodne pelene za odvikavanje u obliku gaćica. Mi njih koristimo sada preko dana, odnosno, kombinujemo njih i gaćice.

Kao što sam već rekla, naš proces odvikavanje od pelena još uvek traje. Prilično je dugačak, ali nemamo razloga za žurbu i nema potrebe za radikalnim promenama (naglim odbacivanjem pelena). U svakom slučaju, kada se odlučite da uplovite u ovu avanturu sa detetom, naoružajte se voljom i strpljenjem i budite uporni. I izbacite iz glave sve što ste čuli o naprednoj deci rođenoj na noši.  I uvek sve prilagođavajte u odnosu na Vaše dete. U odnosu na njegove potrebe, njegovu zrelost, njegovo raspoloženje. Ukoliko to uradite, završili ste pola posla i sve ostalo će biti mnogo lakše-