Vikend u Budimlija Resort - 1.i deo

Prethodnog vikenda posetili smo predivno mesto Budimlija Resort. Za one koji još uvek nisu čuli za ovo mesto, nalazi se kod Loznice u mestu Trbušnica i jedno je od najpopularnijih mesta po svim kriterijumima za porodični odmor. Dakle, visoko se kotira na listi mesta za porodičan odmor u Srbiji (ne samo za vikend nego i pravi višednevni odmor), a nalazi se i prvi vrhu liste najboljih kompleksa sa bazenom. Već neko vreme sam imala želju da ga posetimo i uverimo se da li je sve baš tako kako se priča i konačno je došao i taj vikend.

U subotu smo stigli u Budimliju na ručak. Vrlo lako smo pomoću Google navigacije pronašli put iako u taj kraj nikada ranije nismo išli. Izašli smo iz Loznice i krenuli krivudavim putem koji ide uzbrdo - nizbrdo (put je dobar!) i taman kad smo pomislili da nas je navigacija prevarila, sa naše desne strane pojavio se ušuškani kompleks Budimlija. Tri vile (A, B i C), mnoštvo terena i čuveni deo sa bazenom koji se nalazi na svakoj slici iz Budimlije (kod nas ga nećete videti iz tog ugla jer smo hteli da zabeležimo i druge delove), a to je bio tek početak. Parking ispred vila je veliki, tako da problema sa parkiranjem sigurno nećete imati.

Užurbano sam uletela na recepciju jer smo kasnili na ručak. Dočekalo me je ljubazno osoblje, potpuno smireno i spremno za svaki dogovor, da sam se prosto postidela pred tolikom ljubaznošću i zapitala se da li je zaista moguće da ovakvi ljudi još uvek postoje. Pokazali su nam naš sto za ručavanje. Jer pošto smo stigli u 2, a ručak se služi do pola 3, odmah smo otišli na ručak pa tek onda u sobu.

Imali smo pun pansion. I iskreno, nikad ne očekujem od pansionske hrane ništa spektakularno. A onda je stigla supica. Potom nas je konobar upitao da li za glavno jelo želimo Karađorđevu šniclu ili špagete bolonjeze. Stigla je i salatica. Na kraju i dezert - štrudla sa džemom. Za bebe smo dobili hranilice, ali je hranilicu koristila samo V, pošto K još uvek ne ručka.

Nakon ručka otišli smo u sobu. Soba je u vili C, odmah iznad restorana i recepcije. Zapravo, prevashodno smo trebali da idemo u Budimliju 3 nedelje ranije i da budemo u apartmanu. Međutim, zbog neodloživih obaveza smo morali da pomerimo put i kada smo pitali za ovaj termin dobili smo odgovor da za tada imaju slobodnu samo sobu, koja je manja od apartmana. Nismo imali problema oko pomeranja termina, na čemu i ovom prilikom zahvaljujem divnoj Slađani, pa smo se složili da bi nam odgovarala soba. I evo nas. Soba sa francuskim krevetom, dva singl kreveta i dvosed na razvlačenje. Tu su i frižider, ormar, kupatilo sa tuš kabinom i terasa. Sasvim dovoljno mesta za nas šestoro.

Raspremili smo se na brzinu i nestrpljivo krenuli u obilazak kompleksa. I odmah nam je bilo jasno da će deca ovde uživati i da sledeći put treba da dođemo na duže. Sezona bazena još uvek nije počela zbog vremena, ali i pored toga, deci ovde neće biti dosadno, a dok se deca zabavljaju, roditelji će moći na miru da sednu u kafić i popiju kafu.

Tu je parkić sa ljuljaškama i klackalicama. Zatim deo sa drvenim kućicama. Deo sa kućicama i toboganima. Deo sa životinjama. Deca nisu znala gde će pre, trčkarali su od jednog mesta do drugog, a i mi za njima. Na kraju smo stali i pogledali oko sebe - nemaju gde, na sigurnom su. Tako da je jedno otišlo kod dela sa toboganima i životinjama, a drugo kod parkića, seli i pratili ih pogledom za svaki slučaj. Iako nije predviđen kao deo za igru, veliki deo vremena naša deca su provela igrajući se na parkingu, jer skupljanje kamenčića u kofice je uvek beskrajna zabava. Tako da eto sugestije, da se možda u nekom delu igrališta ubaci deo sa peskom ili kamenčićima.

Vratili smo se u sobu da se spremimo za večeru. Jer svi su bili uzubuđeni zbog dolaska ovde i popodnevnu dremku su preskočili. Za večeru smo dobili roštilj - pljeskavice i kobasice, svakome namenjeno po jedno od oba. Pomfrit kao prilog, salatica, hleb i dezert - pita sa višnjama. Nakon večere igrali smo se još malo napolju. Kada smo videli da deca već hodaju kao zombiji, otišli smo u sobu i kako smo koga okupali, odmah bi se uspavao. Bili su premoreni, ali zadovoljni. Što bi se u žargonu reklo - spavali su ko zaklani.

Pre nego što smo došli u Budimliju, čitala sam po forumima utiske drugih posetilaca, pretraživala šta se sve u okolini može videti i posetiti. Kao i za svaki put, htela sam da se pripremim. I zato sada želim da vam dam nekoliko napomena vezano za sam Budimlija Resort.

Čitala sam da je hrana loša i da su porcije male. Nama hrana uopšte nije bila loša, naprotiv! Zaista je raznovrsna i porcije su obilne. Za doručak dobijete čaj, mleko ili jogurt, po vašem izboru. Za ručak uvek ima supica i salata. Posle svakog obroka smo imali dezert. Onda pročitala sam da su porcije za decu manje. Samo za jedan obrok su deca dobila manje porcije (za jedan doručak i to je samo razlika bila u količini suhomesnatog koje je bilo na tanjiru, ostatak doručka je bio isti). A i da su manje, ja ne vidim ništa loše u tome jer deca realno ne mogu da pojedu istu količinu hrane kao mi. Dalje, u Resortu ne primaju kartice, dakle, naoružajte se gotovinom. Voda u sobama nije za piće, ali svuda u hodnicima su postavljeni automati sa vodom za piće, tako da vam je potrebna samo flaša koju ćete tu napuniti. Osoblje je neizmerno uslužno i ljubazno. Ukoliko vam zatreba bilo šta od posteljine, peškira - dobićete odmah. Sobe se čiste svaki dan. Sve je vrlo prilagođeno deci i deca su ovde najpoželjniji gosti.

A o ostatku našeg boravka u Budimliji čitajte sutra u nastavku.