Znate ono čuveno "da mi je ova pamet bila tada"? Kad razmišljam o svojim tinejdžerskim danima, ima tih momenata. Ali ipak, da nije sve bilo tako, verovatno me ne bi dovelo do ovoga gde sam sada. A ako je tako - sve je vredelo.
Bila sam čudak na neki svoj način. Nedruštvena, a opet za prave prijatelje bih dala sve. Teško pronalazila zajednički jezik sa svima, a napravila svoj krug ljudi koji su mi sve. I dan danas deo njih mi je veoma blizak.
Imala sam gomilu snova i sada kada se osvrnem vidim da sam dobar deo njih ostvarila. S tim što su se vremenom stvorili i neki novi, ali uvek treba imati nešto čemu stremimo, zar ne?
Bila sam veoma nesigurna, veoma introvertna. Često odavala utisak srži negativnosti sažet u jednoj osobi. Osećala sam kao da me niko ne razume i da moje snove niko ne shvata ozbiljno. Kao da je moj trud neprimetan, kao da ništa što uradim nije dovoljno.
Sve sam primala k srcu i kad god se nešto što zamislim ne bi ostvarilo moj svet se rušio. Iznova bih ga gradila na sve nesigurnijim temeljima visoko pod oblake, pa i na njima. Veliki ciljevi, ogromna nesigurnost i niko ko bi rekao "dobro je" ili "u redu je".
Nisam imala neke bog zna kakve traume, samo vrlo iskristalisane faze puberteta koje su se razvijale u relativno disfunkcionalnoj porodici. Period kada ne želim da budem u sopstvenoj kući. Period neslaganja sa roditeljima zbog njihovog nerazumevanja. Periode privremenih prijateljstava. "Svi me vole" i "niko me ne voli" periode. Sve one periode kroz koje prolazi i većina tinejdžera, samo je razlika u intenzitetu.
Iskreno, pakao period. Jedino što izaziva osmeh jesu prijatelji koje sam u tom periodu i upoznala, a koji su i dalje tu. Sve borbe koje smo vodili zajedno kao tim, pomagali se, putovali, učili jedni od drugih. Bili smo stvarno prava ekipa kakva se samo poželeti može. Moj Krug. Ljudi, ako čitate ovo, prepoznaćete se. Volim vas najviše na svetu i mnogo mi nedostajete!
Tokom tog tinejdžerskog perioda čitala sam mnogo tinejdž knjiga, o popularnim i manje popularnim devojčicama, njihovim problemima sa roditeljima, pronalaženje dečka, sticanje statusa u školi... Uvek pronađem nešto da se poistovetim, jer one su tinejdžeri i ja sam i to je više nego dovoljna potvrda da manje-više imamo iste muke. Tada sam upijala svako slovo iz tih knjiga. Sada su mi te knjige beskrajno zabavne.
Jedna od dražih knjiga bile su mi iz serijala "Štreberka" Holi Smejl. I kada sam otkrila da je preveden i prvi deo njenog serijala o sestrama Valentajn, stvarno sam se obradovala. Znate neke one knjige koje biste stvarno voleli da i vaša deca pročitaju? E pa "Štreberka" je bila jedna od njih, a sada pridodajem i "Rođena pod srećnom zvezdom", koja je prvi deo serijala o tri sestre Valentajn. Još me je više dotakla ta simbolika tri sestre, jer toliko ih je i u našoj porodici. Razlog više da ovu knjigu sačuvam u kućnoj biblioteci i poturim N, V i K da je čitaju kada dođe red na to.
Možda će čak pomisliti i da sam kul roditelj kad vide da im ne poturam samo lektiru već i neke knjige koje verujem da će im stvarno prirasti k srcu. Jer ja se sećam svoje prve knjige tog tipa. Poklonila mi ju je kasirka iz obližnje prodavnice. Zove se "Prva ljubav". Ona je petnaestogodišnja devojka bebisiterka, dečak dve godine stariji dostavljač hrane za pse. Prati se njihovo upoznavanje, zbližavanje, zaplet, rasplet, i knjiga se završava tako što on njoj da svoju narukvicu i to znači da je ona njegova devojka. Veoma jednostavna priča, lepršava, a i dalje negde stoji na mom spisku omiljenih knjiga ikada jer sam je tada prosto obožavala.
Elem, da se vratim na ovaj sadašnji osvrt na tinejdž period kroz Valentajnove. Iskreno, počela sam da je čitam iz čiste znatiželje, a onda sam uhvatila sebe da se smejem naglas i da želim da pročitam još. I tako malo po malo pročitah ja knjigu. I to jedna od retkih nevezanih za decu u poslednje vreme. Bar ne direktno. I znate šta? Užasno mi je prijala.
"Rođena pod srećnom zvezdom" prati život jedne od sestara - Houp Valentajn, kojoj je život serviran kao bajka. Njihovi roditelji su u filmskoj industriji i oni žive život koji većina tinejdžerki sanja. Međutim, Houp se zaljubljuje i zbog ljubavi se seli iz Londona u Ameriku. I kako ja to volim da kažem: život joj je opalio šamar. Nije više ušuškana u svoj bajkovit svet, već suočena sa realnošću i sa nizom odluka za koje nije bila ni svesna da može da ih donese.
Veoma duhovita i opuštajuća priča, puna dirljivih momenata. Meni je izuzetno zanimljivo bilo da namontiram mozak na tinejdž razmišljanje i da pokušam da predvidim šta će i kako će uraditi. Tako da ukoliko imate tinejdžerku u kući - znate šta vam je činiti. Ukoliko su vaše devojčice još uvek male, uvrstite Valentajnove u vašu porodičnu biblioteku, jer "kul roditelj" momenat će doći brže nego što mi to želimo. A kad pubertet dođe, sestre Valentajn - Houp, Fejt i Mersi su odlični saveznici!
P.S. Izdavač je Propolis books!
Bila sam čudak na neki svoj način. Nedruštvena, a opet za prave prijatelje bih dala sve. Teško pronalazila zajednički jezik sa svima, a napravila svoj krug ljudi koji su mi sve. I dan danas deo njih mi je veoma blizak.
Imala sam gomilu snova i sada kada se osvrnem vidim da sam dobar deo njih ostvarila. S tim što su se vremenom stvorili i neki novi, ali uvek treba imati nešto čemu stremimo, zar ne?
Bila sam veoma nesigurna, veoma introvertna. Često odavala utisak srži negativnosti sažet u jednoj osobi. Osećala sam kao da me niko ne razume i da moje snove niko ne shvata ozbiljno. Kao da je moj trud neprimetan, kao da ništa što uradim nije dovoljno.
Sve sam primala k srcu i kad god se nešto što zamislim ne bi ostvarilo moj svet se rušio. Iznova bih ga gradila na sve nesigurnijim temeljima visoko pod oblake, pa i na njima. Veliki ciljevi, ogromna nesigurnost i niko ko bi rekao "dobro je" ili "u redu je".
Nisam imala neke bog zna kakve traume, samo vrlo iskristalisane faze puberteta koje su se razvijale u relativno disfunkcionalnoj porodici. Period kada ne želim da budem u sopstvenoj kući. Period neslaganja sa roditeljima zbog njihovog nerazumevanja. Periode privremenih prijateljstava. "Svi me vole" i "niko me ne voli" periode. Sve one periode kroz koje prolazi i većina tinejdžera, samo je razlika u intenzitetu.
Iskreno, pakao period. Jedino što izaziva osmeh jesu prijatelji koje sam u tom periodu i upoznala, a koji su i dalje tu. Sve borbe koje smo vodili zajedno kao tim, pomagali se, putovali, učili jedni od drugih. Bili smo stvarno prava ekipa kakva se samo poželeti može. Moj Krug. Ljudi, ako čitate ovo, prepoznaćete se. Volim vas najviše na svetu i mnogo mi nedostajete!
Tokom tog tinejdžerskog perioda čitala sam mnogo tinejdž knjiga, o popularnim i manje popularnim devojčicama, njihovim problemima sa roditeljima, pronalaženje dečka, sticanje statusa u školi... Uvek pronađem nešto da se poistovetim, jer one su tinejdžeri i ja sam i to je više nego dovoljna potvrda da manje-više imamo iste muke. Tada sam upijala svako slovo iz tih knjiga. Sada su mi te knjige beskrajno zabavne.
Jedna od dražih knjiga bile su mi iz serijala "Štreberka" Holi Smejl. I kada sam otkrila da je preveden i prvi deo njenog serijala o sestrama Valentajn, stvarno sam se obradovala. Znate neke one knjige koje biste stvarno voleli da i vaša deca pročitaju? E pa "Štreberka" je bila jedna od njih, a sada pridodajem i "Rođena pod srećnom zvezdom", koja je prvi deo serijala o tri sestre Valentajn. Još me je više dotakla ta simbolika tri sestre, jer toliko ih je i u našoj porodici. Razlog više da ovu knjigu sačuvam u kućnoj biblioteci i poturim N, V i K da je čitaju kada dođe red na to.
Možda će čak pomisliti i da sam kul roditelj kad vide da im ne poturam samo lektiru već i neke knjige koje verujem da će im stvarno prirasti k srcu. Jer ja se sećam svoje prve knjige tog tipa. Poklonila mi ju je kasirka iz obližnje prodavnice. Zove se "Prva ljubav". Ona je petnaestogodišnja devojka bebisiterka, dečak dve godine stariji dostavljač hrane za pse. Prati se njihovo upoznavanje, zbližavanje, zaplet, rasplet, i knjiga se završava tako što on njoj da svoju narukvicu i to znači da je ona njegova devojka. Veoma jednostavna priča, lepršava, a i dalje negde stoji na mom spisku omiljenih knjiga ikada jer sam je tada prosto obožavala.
Elem, da se vratim na ovaj sadašnji osvrt na tinejdž period kroz Valentajnove. Iskreno, počela sam da je čitam iz čiste znatiželje, a onda sam uhvatila sebe da se smejem naglas i da želim da pročitam još. I tako malo po malo pročitah ja knjigu. I to jedna od retkih nevezanih za decu u poslednje vreme. Bar ne direktno. I znate šta? Užasno mi je prijala.
"Rođena pod srećnom zvezdom" prati život jedne od sestara - Houp Valentajn, kojoj je život serviran kao bajka. Njihovi roditelji su u filmskoj industriji i oni žive život koji većina tinejdžerki sanja. Međutim, Houp se zaljubljuje i zbog ljubavi se seli iz Londona u Ameriku. I kako ja to volim da kažem: život joj je opalio šamar. Nije više ušuškana u svoj bajkovit svet, već suočena sa realnošću i sa nizom odluka za koje nije bila ni svesna da može da ih donese.
Veoma duhovita i opuštajuća priča, puna dirljivih momenata. Meni je izuzetno zanimljivo bilo da namontiram mozak na tinejdž razmišljanje i da pokušam da predvidim šta će i kako će uraditi. Tako da ukoliko imate tinejdžerku u kući - znate šta vam je činiti. Ukoliko su vaše devojčice još uvek male, uvrstite Valentajnove u vašu porodičnu biblioteku, jer "kul roditelj" momenat će doći brže nego što mi to želimo. A kad pubertet dođe, sestre Valentajn - Houp, Fejt i Mersi su odlični saveznici!
P.S. Izdavač je Propolis books!
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?