Peti mesec sa bebom K

Svaki mesec sa ovom malenom postaje sve interesantniji! I da, sve te faze smo prošli već i to puta tri, ali sa svakim detetom je podjednako zanimljivo, jer su svi oni različiti i razvijaju se različitim tempom - SVOJIM tempom.

K je postala baš ozbiljna beba. Pod "ozbiljna" mislim na to da je čvrsta i da već počinje da pokazuje svoj karakter. Biće to težak igrač kao i prethodno troje.

Njen smeh je ono što nam ispunjava dan. A njen smeh natera i stariju decu, a onda im se pridružimo i mi. Jedan osmeh bebe dovoljan je da se cela porodica zasmeje - eto koliko je to malo stvorenje ustvari moćno!

Iako nemamo tačan raspored u toku dana kada smo u kući, kada smo napolju, i mislila sam da joj je zato teško da postigne neku rutinu, ona je sama napravila svoj ritam. Spava dva puta u toku dana i uvek u približno isto vreme i postalo mi je mnogo lakše da je pratim. I svakog dana je tako bez obzira da li smo u tom trenutku napolju ili u kući. Ipak, trudim se da u to vreme ipak budemo kod kuće kako bih i ja olakšala njoj.

Noću se budi dva puta. U izuzetnim situacijama bude neko buđenje više. Ali čim je nahranim ona nastavi da spava. Nije zahtevna za uspavljivanje. Kada smo van kuće zaspi u nosiljci bez problema. Kod kuće uglavnom traži da sisa da bi se uspavala. Znam da mnogi ne preporučuju ovaj vid uspavljivanja, ali nama je tako lepo, ona to traži, ona to dobije i svi srećni i zadovoljni.

A ona je fenomenalna! Mnogo joj je zanimljivo kada ispušta razne zvukove. Često isprobama to svoje oglašavanje, pa se neki put čak i sama sebi zakikoće.

Već ima svoje omiljene zvečke i igračke, a to su uglavnom one koje sviraju ili šuškaju. Može baš dugo da se igra sama sa zvečkama i često to izgleda kao prava mala predstava, jer K ispušta razne zvukove, pa ponekad zvuči i kao da se svađa sa igračkama. Negde do četvrtog meseca joj položaj na stomaku nije bio najomiljeniji, asada najviše vremena provodi na njemu. Povremeno izvodi i neko migoljenje pokušavajući da dohvati igračke.

Obožava kada joj pričamo, kada je mazimo i golicamo. A čini mi se da se ipak najbolje razume sa V. Njih dve se tako site ispričaju, ismeju i niko drugi ih ne razume, ali su beskrajno slatke. I oduvek sam se pitala da li se bebe međusobno razumeju?

Što se tiče ishrane, još uvek se samo dojimo. Na kontri nam je pedijatrica dala zeleno svetlo za kašice, ali ja sam odlučila da ipak sačekamo još neku nedelju. Jer kada jednom krene sa čvrstom hranom, ješće je celog života, a majčino mleko je privilegija bebećih dana.

Najdraže od svega mi je njena interakcija sa starijom decom. Oni joj pričaju - ona ih nagradi osmehom. Oni joj nešto pokazuju - ona ih upitno zagleda. Da, to su ti trenuci koji nemaju cenu. I sada već i N stalno ponavlja ono što sam ja njima: "Čuvamo bebu da bi porasla i da bi mogla da se igra sa nama."