Prvi dan u novoj školi

Jedan od najvećih strahova vezanih za selidbu jeste kako će se D snaći u novoj školi. Jer u Crnoj Travi ih je bilo troje u prvom razredu, a učionicu su delili sa trećim razredom. Samim tim je bilo vrlo specifično. 

Danas je bio prvi dan u novoj školi za D. Pre desetak dana smo boli na razgovoru u školi i rekli su nam da prvog dana posle raspusta dođemo sa đakom knjižicom i to je to. Ostatak posla oko prebacivanja završe škole između sebe službeno. I tako smo i uradili. Zapalo mu je da ove nedelje ide popodne. Do sada nije išao po smenama u školi. Išli su uvek prepodne. Dakle, na samom početku već velika promena.

Došli smo u školu malo ranije kako bismo opet popričali sa direktorkom i upoznali učiteljicu. Prvi utisak o učiteljici: deluje sjajno, a posebno mi se svidelo to što je odmah ušla u priču sa D i potrudila se da ga opusti. A mebi je strpljivo i ljubazno odgovorila na milion i jedno pitanje. Dakle, sasvim je izvesno da ima dobar pristup. Za početak odlično!

U prvom razredu D ima 17 novih drugara i drugarica. Dakle, atmosfera u učionici i na samim časovima potpuno drugačija od onog na šta je on navikao. Imali su četiri časa. Nakon nastave smo ponovo došli da ga sačekano i popričamo sa učiteljicom. Ona kaže da se super snašao za prvi dan i da se lepo uklopa sa ostalom decom.

U školi imaju trpezariju i za vreme ručka idu tamo da jedu. Još jedna promena. Postoji opcija da uzmu školsku užinu (40 dinara dnevno) ili da ponesu svoju od kuće. Ali u oba slučaja jedu svi zajedno u trpezariji. Za sada D nosi svoju užinu od kuće, ali ćemo verovatno da ga prebacimo na školsku, prosto da ne bi odskakao od ostale dece, jer skoro svi uzimaju užinu u školi. Da, volim da sama detetu pripremim zdravu užinu kod kuće, ali kada si nov u razredu nije pravo vreme za potenciranje zdrave ishrane. Po mom mišljenju mnogo je važnije da za početak bude prihvaćen od strane druge dece. A i užine u školi su im poput onih u vrtićima (namazi i hleb, voće...), tako da je manje-više zdrava hrana u pitanju.

Svakog dana imaju četiri časa plus ponekad dopunsku nastavu po potrebi. D malo zaostaje sa gradivom, ali učiteljica kaže da nije strašno, svega 2-3 slova iz srpskog i 2-3 lekcije iz matematike. Ostaće sa njim na nekoj dopunskoj da to nadoknade i već sledeće nedelje će moći da uhvati korak s njima.

Ićiće i na ekskurzuju. Još uvek ne znam gde (zaboravila sam da pitam gde, samo sam čula razgovor učiteljice i jedne mame o istoj). Naravno da će i D da ide. Pa gde god da je. I to je još jedna novost za njega. U prvoj školi nije bilo takvih ekskurzija po razredima, već se eventualno organizuje neki proizvoljni izlet za celu školu (na primer, gle ironije, u Jagodinu!). Tako da sam baš srećna što će ipak redovne ekskurzije biti deo njegovog školskog života, jer mislim da su ekskurzije nešto što svima ostaje u lepom sećanju.

 što se tiče njegovih utisaka, od svega najviše je još uvek zbunjen. Treba ipak da prođe malo vremena da se sve slegne i da se jednostavno navikne. Ali kaže da mu se ovde više sviđa. Upoznao je nove drugare, nije svima zapamtio imena, ima novu drugaricu iz klupe i jedva čeka da sutra ponovo dođe u školu. Rekla bih dobar znak!

Kada smo birali školu, dvoumili smo se između dve, kolima podjednako udaljene. A onda je nešto presudilo da se ipak prebacimo u "Goran Ostojić" (ne mogu tačno da objasnim šta). I malo me je brinulo iskreno kako će umeti sam da ode do škole. Međutim, danas smo shvatili da odmah kod naše zgrade ima mostić preko reke koji vodi direktno u školsko dvorište. Do škole mu treba bukvalno dva minuta!

Svakako da je ovo ogromna promena za D. Ali mislim da će se vrlo brzo uklopiti i navići. I da deca zapravo mnogo lakše podnose promene od nas odraslih. Možda je ovo baš dobitna kombinacija jer mu je prva škola zbog svog načina funcionisanja lepo poslužila za prvi period prelaska iz vrtića u školu. Sada još samo preostaje da se navikne na veliko odeljenje. Bilo kako bilo, sigurna sam da će se moj pametni dečak lepo snaći.