Vreme je za spavanje

Kako se dan približava kraju, tako polako kreće naša večernja rutina. Ona varira od deteta do deteta, jer svako od njih traži nešto posebno.

Predveče je važno da se aktivnosti svedu na minimum, svaka igra da se privede kraju, kako bi se deca umirila i mogla bez problema da odu u krevet i da zaspe, po mogućstvu sama. Što je dete uveče aktivnije, to će mu biti teže da mirno ode na spavanje.


Važno je uvesti deci određeni ritam i pridržavati se njega uvek. Poželjno je da svako veče deca odlaze na spavanje u isto vreme. Na taj način dete će već i samo osetiti kada je vreme za spavanje i znaće da odradi sve što treba, bez našeg podsećanja.

Deci je potrebno više sna nego što verovatno pretpostavljamo. Po proseku stručnjaka, u predškolsko uzrastu to je 10- 11 sati, bez dnevnog spavanja. Što znači da ako se dete budi za vrtić u 7 sati ujutru, na spavanje bi trebalo da ide u 9 uveče.

U našoj kući večera je oko 7 sati. To za sve nas znači da se tada završava svaka fizička aktivnost i svaka igra. Nakon večere, oko 8 sati ide kupanje ili samo pranje zuba (u zavisnosti od dana i deteta). Sledi oblačenje pidžame, a onda namirivanje dece pred spavanje, svako zasebno.

D uveliko sam pere zube, oblači pidžamu i leže u krevet. Jedino što smo navikli da pred njegovo spavanje uvek pročitamo priču. To je naša mala rutina bukvalno od njegovih prvih meseci i to smo sačuvali i dan danas. Bez priče odbija da zaspi.

N je još uvek mala, pa joj je za sve potrebna naša pomoć - i za pranje zuba i za oblačenje pidžame. Kada se raspremimo za spavanje, ona traži da legnem pored nje i da je češkam ili mazim. Takođe, počne da pokazuje delove tela, a ja da joj kažem šta je šta (ona i dalje odbija da priča). Njoj to dođe priča umesto priče za laku noć. Kada završimo sa preslišavanjem delova tela, okrene se na drugu stranu i uglavnom zaspi u roku od svega nekoliko minuta. Kod nje je samo važno da se pogodi pravi momenat za spavanje, tačnije, vreme za spavanje na koje je navikla. Ako se iz bilo kog razloga taj raspored poremeti, unervozi se i tada joj je vrlo teško da se smiri i uspava.

V ima opet zasebnu večernju rutinu, u skladu sa svojim uzrastom. Prvih meseci sam je kupala svako veče. Na taj način mi je bilo lakše da je naviknem na vreme za spavanje. Sada se ne kupamo svako veče, već svako drugo ili treće, a između kupanja samo peremo guzu. Njeno veče počinje upravo kupanjem (nakon što starija deca završe sa večerom, ona je prva na redu za kupanje). Nakon kupanja ide podoj i spavanje. Poslednjih nedelja V se navikla da je jednostavno spustim u krevetac umotanu u ćebe sa cuclom i uspava se potpuno sama bez ikakvog ljuljuškanja, pevušenja ili bilo čega sličnog. I na tome sam joj veoma zahvalna, jer mi je znatno olakšala.


Kada deca nešto treba da urade sama, uglavnom im je potrebno više vremena nego što mi mislimo. Zato je vrlo važno početi sve na vreme, odnosno, dati detetu dovoljno vremena i ne požurivati ga. Naučiti dete da se samo pripremi za spavanje i da samo zaspi je vrlo važno. Dete na taj način postaje samostalnije, odgovornije i ima više samopouzdanja. Deca jednostavno vole kada nešto urade sama.

Kao što sam već rekla, sa svakim detetom imam posebnu rutinu pred spavanje. Nisu sva deca ista i ne odgovara svakom detetu isto. Zato treba pronaći te male stvari koje mogu da se rade pred spavanje, a da one odgovaraju detetu i da mu olakšavaju uspavljivanje. Vreme pred spavanje je vreme povezivanja sa detetom, vreme bliskosti. Zato uvek treba odvojiti vreme za to i truditi se da se ta zbližavanja uvek ispoštuju.

Vreme kada smo im mi potrebni za uspavljivanje će vrlo brzo proći. Zato se trudim da uživam u svakoj priči koju čitam sa D, svakom češkanju i maženju sa N, svakom dojenju i uspavljivanju V. Koristim svaki trenutak sa njima. Ako dete pokazuje da mu je majka potrebna, nema razloga da ona na tu njegovu potrebu ne odgovori. Bliskost i poverenje koju stvaramo odgovaranjem na detetove potrebe je nešto što će pomoći da naše dete izraste u samosvesnu osobu punu samopouzdanja, sposobnu da pruži i primi ljubav, da poštuje druge i potrebe drugih, a da pritom ume i da se izbori za svoje.

Zato svaki put kada dete zatraži da mu pročitamo priču pred spavanje, treba da se setimo da to nije samo čitanje priče, već da ono ima mnogo veće i dublje značenje. Tada ćemo shvatiti da ništa što u tom trenutku radimo ili neka obaveza koju smo baš tad mislili da završimo, ništa baš nije važnije od našeg deteta i njegovih potreba. Uzećemo knjigu, leći pored deteta i upitati ga: "Koju bajku želiš da pročitamo?"