Svakog jutra kod nas se napravi gužva. Svi ustajemo u isto vreme, tata se sprema za posao, ja spremam D i N za vrtić, a V se baš tada probudi, da isprati i ona svo to spremanje, da joj nešto ne promakne.
Svako traži svoje, svako vuče na svoju stranu, svi čekaju svoj red za kupatilo i sve to ume da bude poprilično stresno. A stres na samom početku dana ne treba nikome.
Ujutru prvo se budimo tata i ja, a onda kreće žurka: budim D, dok se on razbudi i obuče, ja sam već probudila i obukla N, tata izlazi iz kupatila, D ide u kupatilo, V je budna i traži da je uzmem kako bi videla šta se dešava, N je već nestrpljiva da krene, D završava sa umivanjem i pranjem zuba, na redu je N da se umije i opere zube, češljamo se, pravimo frizuru (ukoliko je raspoložena za frizuru), za to vreme D se obuo i oblači jaknu, obuvam N i oblačim joj jaknu, tata je spreman, deca uzimaju rančeve i odlaze u vrtić, V nastavlja da spava, a ja mogu da predahnem i na miru skuvam jutarnju kafu.
Nekada mi se čini da tih pola sata traju čitavu večnost. A onda smo malo po malo počeli da menjamo jutarnju rutinu, kako bi celo to spremanje prošlo što bezbolnije. Uveče izvršimo prve pripreme za ujutru - pripremimo garderobu i spakujemo rančeve za vrtić. Jutarnje obaveze smo podelili. D je tu takoreći izvukao deblji kraj, ali vreme je da počne da stiče radne navike i obaveze.
Tako smo pre neki dan seli i pričali o tome koje su to stvari koje bi on trebao da uradi svako jutro kada se pobudi. Prva je da se obuče. Zatim ide umivanje i pranje zuba. Nameštanje kreveta - ovo sam ja do skoro radila umesto njega, ali sam sada počela da potenciram da to on sam radi, jer je dovoljno veliki. Pregledanje ranca - za svaki slučaj, ako smo prethodno veče nešto zaboravili da spakujemo. I obuvanje i odlazak.
Kako bi D što lakše zapamtio sve jutarnje obaveze, tačnije, kako ne bi bilo potrebe za mojim opominjanjem šta treba da uradi sledeće, a i da bi mu bilo interesantnije, dala sam mu da u sličicama nacrta svaku od obaveza. Crtež smo okačili kod njegovog kreveta i sada svako jutro gleda sličice i bez reči završava sve što je potrebno.
Dete u njegovom uzrastu već uveliko treba da bude sposobno da se samo obuče, umije, obuje, namesti krevet. Prvo i drugo radi sam odavno, treće polovično (ne ume da veže pertle još uvek), a četvrto mu je još uvek nova obaveza na koju se privikava. Važno je da ostanemo dosledni i da ga pustimo da nauči sam da namešta krevet. Nekad se pobuni, nekada traći pomoć, ali od nas dobije samo reči ohrabrenja.
Ako neprestano radimo nešto umesto samog deteta, a ono je pritom sposobno da to uradi samo, pravimo mu medveđu uslugu. Sprečavamo ga da postane samostalno i da postane svesno svojih mogućnosti. Dete će se u početku verovatno buniti kada dobije neki novi zadatak koji do tad nije obavljalo samo. Ali isto tako će biti srećno i zadovoljno kada ga uspešno izvrši.Tada roditelji treba da pruže podršku, ne pomoć.
Što se tiče jutarnje rutine, D je potrebno više vremena da se spremi nego N. Jer N ja spremam i ona nema obavezu da namešta svoj krevet. Ali to što se D probudi desetak minuta ranije ne remeti njegovo spavanje, a mnogo znači za njegovu samostalnost.
N već radi sama onoliko koliko je u njenoj mogućnosti: pakuje u ranac stvari koje joj dam da spakuje, sama se umiva, donosi čizme da joj obujem. Kao mlađa, ona pokušava u svemu da imitira starijeg brata. To je još jedan razlog da D postane samostalan - N će poželeti da i ona bude samostalna. Ako vidi da njen veliki bata ujutru namešta svoj krevet i ona će poželeti da bude velika i namesti svoj krevet. Ako vidi da on ode u kupatilo da se umije i ona će otrčati u kupatilo da se umije. Ako se bata prenemaže i neće ni da ustane iz kreveta, a kamoli nešto da uradi sam, ona će da radi baš to. Mlađa deca oponašaju stariju uvek i u svemu.
Jutro treba da bude miran deo dana, kada se svi polako razbuđuju i pripremaju za obaveze koje ih tog dana očekuju. Kažu da se po jutru dan poznaje. Ako je jutro stresno i užurbano, šta onda da očekujete od celog dana?
Zbog toga treba naći način da jutra postanu rasterećena i mirna. Da s lakoćom uplovite u dan. Da li će nekome jutro olakšati pripreme prethodno veče ili ranije buđenje ujutru ili pravljenje rasporeda za jutarnje obaveze ili nešto četvrto - svejedno je. Svako radi po svom nahođenju i potrebama. Važno je samo da dan počne bez žurbe i stresa. Onda je sve drugo lako.
Svako traži svoje, svako vuče na svoju stranu, svi čekaju svoj red za kupatilo i sve to ume da bude poprilično stresno. A stres na samom početku dana ne treba nikome.
Ujutru prvo se budimo tata i ja, a onda kreće žurka: budim D, dok se on razbudi i obuče, ja sam već probudila i obukla N, tata izlazi iz kupatila, D ide u kupatilo, V je budna i traži da je uzmem kako bi videla šta se dešava, N je već nestrpljiva da krene, D završava sa umivanjem i pranjem zuba, na redu je N da se umije i opere zube, češljamo se, pravimo frizuru (ukoliko je raspoložena za frizuru), za to vreme D se obuo i oblači jaknu, obuvam N i oblačim joj jaknu, tata je spreman, deca uzimaju rančeve i odlaze u vrtić, V nastavlja da spava, a ja mogu da predahnem i na miru skuvam jutarnju kafu.
 |
| "Budna sam i obučena, ali bih ipak još malo da dremnem" |
Tako smo pre neki dan seli i pričali o tome koje su to stvari koje bi on trebao da uradi svako jutro kada se pobudi. Prva je da se obuče. Zatim ide umivanje i pranje zuba. Nameštanje kreveta - ovo sam ja do skoro radila umesto njega, ali sam sada počela da potenciram da to on sam radi, jer je dovoljno veliki. Pregledanje ranca - za svaki slučaj, ako smo prethodno veče nešto zaboravili da spakujemo. I obuvanje i odlazak.
Kako bi D što lakše zapamtio sve jutarnje obaveze, tačnije, kako ne bi bilo potrebe za mojim opominjanjem šta treba da uradi sledeće, a i da bi mu bilo interesantnije, dala sam mu da u sličicama nacrta svaku od obaveza. Crtež smo okačili kod njegovog kreveta i sada svako jutro gleda sličice i bez reči završava sve što je potrebno.
 |
| "Češljanje mi baš i nije najomiljenija stvar na svetu" |
Dete u njegovom uzrastu već uveliko treba da bude sposobno da se samo obuče, umije, obuje, namesti krevet. Prvo i drugo radi sam odavno, treće polovično (ne ume da veže pertle još uvek), a četvrto mu je još uvek nova obaveza na koju se privikava. Važno je da ostanemo dosledni i da ga pustimo da nauči sam da namešta krevet. Nekad se pobuni, nekada traći pomoć, ali od nas dobije samo reči ohrabrenja.
Ako neprestano radimo nešto umesto samog deteta, a ono je pritom sposobno da to uradi samo, pravimo mu medveđu uslugu. Sprečavamo ga da postane samostalno i da postane svesno svojih mogućnosti. Dete će se u početku verovatno buniti kada dobije neki novi zadatak koji do tad nije obavljalo samo. Ali isto tako će biti srećno i zadovoljno kada ga uspešno izvrši.Tada roditelji treba da pruže podršku, ne pomoć.
Što se tiče jutarnje rutine, D je potrebno više vremena da se spremi nego N. Jer N ja spremam i ona nema obavezu da namešta svoj krevet. Ali to što se D probudi desetak minuta ranije ne remeti njegovo spavanje, a mnogo znači za njegovu samostalnost.
N već radi sama onoliko koliko je u njenoj mogućnosti: pakuje u ranac stvari koje joj dam da spakuje, sama se umiva, donosi čizme da joj obujem. Kao mlađa, ona pokušava u svemu da imitira starijeg brata. To je još jedan razlog da D postane samostalan - N će poželeti da i ona bude samostalna. Ako vidi da njen veliki bata ujutru namešta svoj krevet i ona će poželeti da bude velika i namesti svoj krevet. Ako vidi da on ode u kupatilo da se umije i ona će otrčati u kupatilo da se umije. Ako se bata prenemaže i neće ni da ustane iz kreveta, a kamoli nešto da uradi sam, ona će da radi baš to. Mlađa deca oponašaju stariju uvek i u svemu.
Jutro treba da bude miran deo dana, kada se svi polako razbuđuju i pripremaju za obaveze koje ih tog dana očekuju. Kažu da se po jutru dan poznaje. Ako je jutro stresno i užurbano, šta onda da očekujete od celog dana?
Zbog toga treba naći način da jutra postanu rasterećena i mirna. Da s lakoćom uplovite u dan. Da li će nekome jutro olakšati pripreme prethodno veče ili ranije buđenje ujutru ili pravljenje rasporeda za jutarnje obaveze ili nešto četvrto - svejedno je. Svako radi po svom nahođenju i potrebama. Važno je samo da dan počne bez žurbe i stresa. Onda je sve drugo lako.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?