Kada treba da stigne prva beba, to jeste udar i na kućni budžet. Mnogo stvari je potrebno za tako malo stvorenje.
Pre svega tu su one krupne i vrlo neophodne stvari: krevetac, kolica, auto-sedište, hranilica, ležaljka, kadica za kupanje. Onda gomila sitnog inventara: flašice, cucle, grejači, sterilizatori, termofor, pumpica za nos... I naravno garderoba, koja je tako mala i preslatka, da nijedna majka ne može da odoli da kupi i obično u tom naletu slatkoće kupi i previše (da, i ja sam jedna od njih). I naravno pelene, bezbroj pelena. A i tu je kozmetika koju ipak treba pažljivo odabrati.
Ali šta nam je od svega toga zaista potrebno i šta od toga mora da bude novo, a šta može i da se nasledi?
Mi smo za D kupili krevetac. I naravno, kasnije je i N spavala u njemu, a sada ga koristi V. Uz krevetac, naravno i dušek i posteljinu. Međutim, krevetac sam po sebi može i da se pozajmi od nekih prijatelja ili rodbine čija deca su ga prerasla. Dušek smatram da bi trebalo kupiti nov za svoje dete, kao i posteljinu. Svako od naše dece je koristilo posle tu istu posteljinu, ali je svako dobilo i neku novu (što može biti slučaj kod svakoga kada rodbina i prijatelji dolaze da vide bebu, pa se među poklonima nađe i posteljina).
Korpu za iznošenje smo kupili za D, a onda nam se iscepala. N je dobila drugu i nju je iskoristila i V, ali već je i ona počela da se cepa. Ja sam želela tu starinsku korpu za iznošenje. Mada danas mnoga kolica ili autosedišta u svom sklopu imaju i tu korpu u kojoj može beba da se iznese iz porodilišta. Da li ćete je kupiti ili pozajmiti - na vama je da odlučite.
Kolica su vrlo važna, jer će se mnogo i verovatno dugo koristiti. Nažalost, kolica koja je imao D su postala neupotrebljiva (polomio se neki deo gde se montira točak), ali smo ih maksimalno iskoristili. Tako da je N dobila nova kolica, a sada i V čeka lepe dane, da se konačno provoza u njima.
Auto sedišta su nešto što smo mi za svu decu uzeli polovna. Ako je funkcionalno i dobro očuvano, mislim da nema potrebe uzimati nova, jer deca realno ne provedu mnogo vremena u njima. Važno je samo da su u njima bezbedna.
Hranilicu smo kupili za D. Međutim, slabo ju je koristio, a zauzimala nam je mnogo mesta, tako da sam odlučila da je dam. Poučena tim iskustvom, za N je nismo ni kupovali i nisam ni osetila da nam je nedostajala. D je oduvek želeo da sedi sa nama za stolom, a ne da bude odvojen u hranilici. N se odmah navikla da sedi za stolom. Nama hranilca nije bila potrebna, ali možda je nekome i lakše sa njom. I smatram da takođe ni ona ne mora da bude nova.
Ležaljke su poslednjih godina veoma popularne i ima ih najrazličitijih, što po izgledu, što po ceni. Ma koliko one papreno skupe izgledale praktično i lepo, moje mišljenje je da nema potrebe trošiti se mnogo na njih, jer ih deca vrlo brzo porastu, a i većina beba će radije tražiti pažnju roditelja i igru sa roditeljem, nego da leži u vibrirajućoj ležaljci. Ukoliko poznajete nekog ko ima ovakvu ležaljku, a više mu nije potrebna, bolje je pozajmite. Mi smo za N pozajmili onu najjednostavniju, što vibrira i iznad bebe vise zvečke. Međutim, ona je uglavnom odbijala da provodi vreme u njoj. V se za sada ne buni kada je stavim u ležaljku, ali to njeno mirovanj uglavnom kratko traje.
Pult za presvlačenje takođe se u mom slučaju kratko koristio. Kupili smo nov, tvrd, koji može da se stavi na krevetac. Međutim, čim beba počne da se mnogo prevrće, pult postaje prilično nebezbedan i tada i prestanem da ga koristim. Ali u prvim mesecima mi je mnogo značio, jer prilikom presvlačenja bebe na krevetu i savijanja su me mnogo bolela leđa, dok mi je pult bio na pravoj visini da ne moram da se krivim.
Kadica za kupanje je najjeftinija od svog ovog krupnog inventara i pošto je od plastike i sklona habanju, svako može da priušti novu. Vaše drugo dete kasnije može da je nasledi.
Kengure sam dobila razne, ali nijedan mi nije potpuno odgovarao, ni meni, a ni mojoj deci, tako da kengure nikada nismo koristili.
Ogradice za bebe su takođe nešto sa čime nisam imala iskustva. Mada mislim da mog bti od pomoći majkama koje nemaju pomoć u kući. Kada beba postane aktivna i ne sme se ostaviti sama, a mama ima posla po kući, ogradica jeste dobro rešenje, jer je u njoj beba bezbedna, a mami su ruke slobodne.
Od sitnog inventara kao što su flašice i cucle, naravno, za svako dete treba kupiti novo, jer to je potrošni materijal. Cucle i na flašicama i laže se izrizu, pocepaju, razvuku i poželjno je i jednom detetu ih menjati s vremena na vreme, tako da dva deteta ne mogu da koriste iste cucle.
Kada je D imao kolike, kupili smo pojas za stomačić koji se ugreje sa peglom. I to nam je bilo glavno pomagalo u borbi sa grčevima sa svakim detetom.
Pumpica za nos, set za nokte, toplomer i sve one sitne, a korisne stvari, kada jednom kupite, trajaće i koristiće se za svako dete.
Garderoba je nešto oko čega se uvek diže velika polemika. Naravno da kada dolazi prva beba, svaki novi roditelj želi da joj kupi sve novo i kupuje mnogo garderobe. Realnost je malo drugačija. Bebe vrlo brzo prerastu sve, na svaka dva-tri meseca nose veličinu više, a za to vreme vrlo malo stvari stvarno stignu da iznosaju. Ja imam garderobu od D koju je tek N stigla da obuče, a i stvari od N koje su još uvek nenošene i čekaju da V poraste da može da ih obuče. Mnogo stvari su mi i prijateljice davale od svoje dece i mislim da u tome nema ništa loše. Važno je samo da ako smatrate da vam neke stvari više ne trebaju, odmah ih prosledite nekome, jer garderoba koja godinama stoji u kutiji (a svi smo skloni da tako nešto spakujemo i ono stoji bespotrebno ili zaboravljeno), gubi na kvalitetu i jednostavno se upropaštava, koliko god dobro i pažljivo bilo upakovano. Vaša deca bez ikakvih problema mogu jedno od drugog da nasleđuju stvari. I mnogo stvari istih mogu nositi i dečaci i devojčice.
Prve cipelice su takođe nešto što kupim novo za svako dete, mada ima i nasleđene obuće, ali vrlo malo, jer je obuća nešto što se često pocepa ili na neki drugi način ošteti.
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. I to je normalno. Kada saznamo da ćemo postati roditelji, skloni smo da razgledamo po dečijim robnim kućama i biramo sve ono najskuplje, vodeći se time da je to onda i najkvalitetnije. A zapravo, na mnogo stvari može da se ušteti i mnogo stvari može da se nađe da su kvalitetne, a prihvatljivije za naš kućni budžet. Garderobu ne treba gomilati (priznajem da ovu grešku ja pravim konstantno), jer se brzo preraste. Sve to ne znači da će vaše dete biti oštećeno u bilo kom smislu. Ono o čemu najviše treba da razmišljamo je kako ćemo i šta ćemo raditi sa tom bebeom, a ne da mu kupimo sve najskuplje.
Zapamtite da su svakom detetu najpotrebniji roditelji, roditeljska pažnja i beskrajna ljubav, a ne materijalne stvari.
Pre svega tu su one krupne i vrlo neophodne stvari: krevetac, kolica, auto-sedište, hranilica, ležaljka, kadica za kupanje. Onda gomila sitnog inventara: flašice, cucle, grejači, sterilizatori, termofor, pumpica za nos... I naravno garderoba, koja je tako mala i preslatka, da nijedna majka ne može da odoli da kupi i obično u tom naletu slatkoće kupi i previše (da, i ja sam jedna od njih). I naravno pelene, bezbroj pelena. A i tu je kozmetika koju ipak treba pažljivo odabrati.
Ali šta nam je od svega toga zaista potrebno i šta od toga mora da bude novo, a šta može i da se nasledi?
Mi smo za D kupili krevetac. I naravno, kasnije je i N spavala u njemu, a sada ga koristi V. Uz krevetac, naravno i dušek i posteljinu. Međutim, krevetac sam po sebi može i da se pozajmi od nekih prijatelja ili rodbine čija deca su ga prerasla. Dušek smatram da bi trebalo kupiti nov za svoje dete, kao i posteljinu. Svako od naše dece je koristilo posle tu istu posteljinu, ali je svako dobilo i neku novu (što može biti slučaj kod svakoga kada rodbina i prijatelji dolaze da vide bebu, pa se među poklonima nađe i posteljina).
Korpu za iznošenje smo kupili za D, a onda nam se iscepala. N je dobila drugu i nju je iskoristila i V, ali već je i ona počela da se cepa. Ja sam želela tu starinsku korpu za iznošenje. Mada danas mnoga kolica ili autosedišta u svom sklopu imaju i tu korpu u kojoj može beba da se iznese iz porodilišta. Da li ćete je kupiti ili pozajmiti - na vama je da odlučite.
Kolica su vrlo važna, jer će se mnogo i verovatno dugo koristiti. Nažalost, kolica koja je imao D su postala neupotrebljiva (polomio se neki deo gde se montira točak), ali smo ih maksimalno iskoristili. Tako da je N dobila nova kolica, a sada i V čeka lepe dane, da se konačno provoza u njima.
Auto sedišta su nešto što smo mi za svu decu uzeli polovna. Ako je funkcionalno i dobro očuvano, mislim da nema potrebe uzimati nova, jer deca realno ne provedu mnogo vremena u njima. Važno je samo da su u njima bezbedna.
Hranilicu smo kupili za D. Međutim, slabo ju je koristio, a zauzimala nam je mnogo mesta, tako da sam odlučila da je dam. Poučena tim iskustvom, za N je nismo ni kupovali i nisam ni osetila da nam je nedostajala. D je oduvek želeo da sedi sa nama za stolom, a ne da bude odvojen u hranilici. N se odmah navikla da sedi za stolom. Nama hranilca nije bila potrebna, ali možda je nekome i lakše sa njom. I smatram da takođe ni ona ne mora da bude nova.
Ležaljke su poslednjih godina veoma popularne i ima ih najrazličitijih, što po izgledu, što po ceni. Ma koliko one papreno skupe izgledale praktično i lepo, moje mišljenje je da nema potrebe trošiti se mnogo na njih, jer ih deca vrlo brzo porastu, a i većina beba će radije tražiti pažnju roditelja i igru sa roditeljem, nego da leži u vibrirajućoj ležaljci. Ukoliko poznajete nekog ko ima ovakvu ležaljku, a više mu nije potrebna, bolje je pozajmite. Mi smo za N pozajmili onu najjednostavniju, što vibrira i iznad bebe vise zvečke. Međutim, ona je uglavnom odbijala da provodi vreme u njoj. V se za sada ne buni kada je stavim u ležaljku, ali to njeno mirovanj uglavnom kratko traje.
Pult za presvlačenje takođe se u mom slučaju kratko koristio. Kupili smo nov, tvrd, koji može da se stavi na krevetac. Međutim, čim beba počne da se mnogo prevrće, pult postaje prilično nebezbedan i tada i prestanem da ga koristim. Ali u prvim mesecima mi je mnogo značio, jer prilikom presvlačenja bebe na krevetu i savijanja su me mnogo bolela leđa, dok mi je pult bio na pravoj visini da ne moram da se krivim.
Kadica za kupanje je najjeftinija od svog ovog krupnog inventara i pošto je od plastike i sklona habanju, svako može da priušti novu. Vaše drugo dete kasnije može da je nasledi.
Kengure sam dobila razne, ali nijedan mi nije potpuno odgovarao, ni meni, a ni mojoj deci, tako da kengure nikada nismo koristili.
Ogradice za bebe su takođe nešto sa čime nisam imala iskustva. Mada mislim da mog bti od pomoći majkama koje nemaju pomoć u kući. Kada beba postane aktivna i ne sme se ostaviti sama, a mama ima posla po kući, ogradica jeste dobro rešenje, jer je u njoj beba bezbedna, a mami su ruke slobodne.
Od sitnog inventara kao što su flašice i cucle, naravno, za svako dete treba kupiti novo, jer to je potrošni materijal. Cucle i na flašicama i laže se izrizu, pocepaju, razvuku i poželjno je i jednom detetu ih menjati s vremena na vreme, tako da dva deteta ne mogu da koriste iste cucle.
Kada je D imao kolike, kupili smo pojas za stomačić koji se ugreje sa peglom. I to nam je bilo glavno pomagalo u borbi sa grčevima sa svakim detetom.
Pumpica za nos, set za nokte, toplomer i sve one sitne, a korisne stvari, kada jednom kupite, trajaće i koristiće se za svako dete.
Garderoba je nešto oko čega se uvek diže velika polemika. Naravno da kada dolazi prva beba, svaki novi roditelj želi da joj kupi sve novo i kupuje mnogo garderobe. Realnost je malo drugačija. Bebe vrlo brzo prerastu sve, na svaka dva-tri meseca nose veličinu više, a za to vreme vrlo malo stvari stvarno stignu da iznosaju. Ja imam garderobu od D koju je tek N stigla da obuče, a i stvari od N koje su još uvek nenošene i čekaju da V poraste da može da ih obuče. Mnogo stvari su mi i prijateljice davale od svoje dece i mislim da u tome nema ništa loše. Važno je samo da ako smatrate da vam neke stvari više ne trebaju, odmah ih prosledite nekome, jer garderoba koja godinama stoji u kutiji (a svi smo skloni da tako nešto spakujemo i ono stoji bespotrebno ili zaboravljeno), gubi na kvalitetu i jednostavno se upropaštava, koliko god dobro i pažljivo bilo upakovano. Vaša deca bez ikakvih problema mogu jedno od drugog da nasleđuju stvari. I mnogo stvari istih mogu nositi i dečaci i devojčice.
Prve cipelice su takođe nešto što kupim novo za svako dete, mada ima i nasleđene obuće, ali vrlo malo, jer je obuća nešto što se često pocepa ili na neki drugi način ošteti.
Svaki roditelj želi najbolje za svoje dete. I to je normalno. Kada saznamo da ćemo postati roditelji, skloni smo da razgledamo po dečijim robnim kućama i biramo sve ono najskuplje, vodeći se time da je to onda i najkvalitetnije. A zapravo, na mnogo stvari može da se ušteti i mnogo stvari može da se nađe da su kvalitetne, a prihvatljivije za naš kućni budžet. Garderobu ne treba gomilati (priznajem da ovu grešku ja pravim konstantno), jer se brzo preraste. Sve to ne znači da će vaše dete biti oštećeno u bilo kom smislu. Ono o čemu najviše treba da razmišljamo je kako ćemo i šta ćemo raditi sa tom bebeom, a ne da mu kupimo sve najskuplje.
Zapamtite da su svakom detetu najpotrebniji roditelji, roditeljska pažnja i beskrajna ljubav, a ne materijalne stvari.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?