TAMAMA

Pre tačno godinu dana osvanuo je prvi post na mom blogu. I to je za mene bila veoma važna stvar, jer sam ideju o blogu imala dugo, ali tada su se sve kockice konačno poklopile i počelo je. Sada, godinu dana kasnije, mogu da kažem da je to jedna od najboljih stvari koju sam uradila za sebe ikada. Kako sam uopšte došla na ideju za blog? Pre svega volim da pišem. Posao novinara sam spletom okolnosti morala da napustim ali ljubav prema novinarstvu nikada nije nestala. Pisanje bloga nije pravi novinarski posao i ne morate biti novinar da biste vodili blog, ali svakako da ima nekih sličnosti. Jedno od pitanja koje često dobijam jeste kako sam odlučila da javno delim sve naše avanture, ali i probleme sa decom. Ono što je prvenstveno cilj postojanja mog bloga je da svojim iskustvom sa decom pomognem drugima. A svakako da roditeljstvo ima i svoju težu stranu, da se deca razbole, da naiđete na problem u komunikaciji sa decom, da ne znate kako da rešite neku situaciju ili problem. Opet...

Počela sam sa čitanjem knjige "Život u porodici" Jespera Jula. Bukvalno počela, pošto pored četvoro dece ovih dana, na moju veliku žalost, vremena za čitanje imam vrlo malo. Ali već na samom početku, knjiga me je navela da se zapitam i ponovo preispitam kojim to vrednostima želimo da naučimo našu decu i na koji način ih vaspitavamo. Način na koji današnja porodica živi i gaji odnose u porodici veoma se razlikuju od načina na koji su to radili naši roditelji ili bake i deke. Vremena se menjaju, društveni odnosi se menjaju, a sa svim tim i roditelji. Mi smo generacija koja nije upoznala Tita, taj drugarski poredak u zemlji, o kom svi toliki lepo pričaju. Mi smo generacija koju su obeležili ratovi, nestabilnost u državi, u društvu, vreme inflacije, nesigurne budućnosti, želja za boljim sutra i nada da će to sutra doći. Da li je sve to uticalo na način na koji danas vaspitavamo svoju decu? Mislim da na neki način jeste. Svakako da u knjizi, kada je pisao o tome kako je ...

Mi roditelji uglavnom uvek razmišljamo o tome čemu treba da učimo svoju decu. Ali da li ste se nekada zapitali da li mi nešto možemo da naučimo od naše dece? Da, mi odrasli od dece možemo naučiti mnogo toga.  1. Ljubav je nepresušan izvor svega. Kada dobijete dete, otkrijete da postoji jedna potpuno nova dimenzija ljubavi. Ljubav koja ispuni svaki atom Vašeg bića. Ljubav zbog koje Vaše biće dobije smisao. Kao da je sve pre toga bilo manje važno. Kao da ste se i Vi tek rodili. To malo stvorenje Vam ukrade srce i spremni ste da učinite sve samo da njemu pružite sve. Ljubav koja Vas održava u životu i posle bezbroj neprespavanih noći. Jer osmeh i zagrljaj tog malog bića su najveća nagrada koja čini da se Vaše biće ponovo oseća kompletnim. Kada treba da dođe drugo dete, uvek postoji strah da li ćete i njega voleti isto kao prvo, da li ćete moći ponovo da osetite toliko jake emocije. Hoćete. I sa trećim. I sa četvrtim. I sa svakim sledećim. Rođenjem svakog deteta V...

U poslednje vreme gotovo svakodnevno se oduševljavam jer posmatrajući V primećujem koliko je ona zapravo velika. Svakako da je i dolazak K doprineo tome. Do skoro je V bila beba u kući i svi smo je tako i gledali - kao bebu. A sada, evo je, svakog dana mi iznova pokazuje da je sve, samo ne mala beba. Tek sad u odnosu na K vidim koliko je V porasla ( i otežala i stvarno nemam pojma kako sam je nosila tokom cele trudnoće sa K). Već sve razume, ali još uvek ne priča ( svega nekoliko reči ). Pokušava sama da se obuče (ne baš uspešno, ali bitna je volja) i traži sama da jede. I dok sam ja i dalje u svojoj glavi imala V kso bebicu kojoj non stop treba pažnja, držanje, nosanje, ona me je potpuno demantovala. Igra se sama, počinje i da crta, lista slikovnice, slaže kocke. Da, V više nije mala beba i to mi svakim danom postaje sve jasnije. Igre i aktivnosti koje okupiraju našem detetu pažnju često nam pokazuju koliko je ono zapravo zrelo i radoznalo. Dete istražuje i pronalazi reš...

Često dobijam pitanje kako održavam mir u kući, kako izlazim na kraj sa decom kada neće da slušaju i kada me dovedu do ivice nerava. Jer da, dešava se i to i to je sasvim normalno. S vremena na vreme dođe period kada D tera inat za sve i u svakoj situaciji. Tada bi se samo raspravljao od jutra do sutra i to je zaista isrpljujuće. Pritom sada imamo i N, koja je u fazi tipičnoj za dvogodišnjake, kada su joj "Ne" i "Neću" odgovori na uglavnom sve. To dvoje u kombinaciji znaju da stvore pravi pakao. Samokontrola je nešto na čemu se trudim da radim iz dana i dan, a čemu isto tako pokušavam da naučim i decu. Međutim, mala deca imaju veoma burne reakcije i dešava se da nekad pre nego što stignem da razmislim, uhvatim sebe kako urlam. I već sledećeg trenutka zažalim zbog toga. Vikanje na decu nije način da izrazimo svoj autoritet. Naprotiv. Vikanjem samo pokazujemo našu nemoć. Ali svi grešimo, pa tako i ja. Najvažnije je da radimo na sebi, da ispravljamo svoje greš...

Kada ima već dece u kući koja su u manjoj ili većoj meri naviknuta na dolazak novog člana, to našu svakodnevnu rutinu ne menja mnogo. Bar ne u početku. Jer beba većinu vremena spava. Ja imam više obaveza sada kada je tu još jedna beba. Ostala deca su zainteresovana za novu bebu, žele da je maze, grke, ljube, čuvaju, gledaju kako je hranim, presvkačim, kupam. Beba za sada njima predstavlja jednu novu zanimaciju. I za sada su to sve promene koje se osećaju u kući. Što se tiče same bebe, prednost kada nije pr o dete je to što ste pripremljeniji u smislu da znate šta sve možete da očekujete, kako će sve otprilike izgledati i šta vam je realno potrebno. Sa prvim smo svi skloni da kupujemo sve i šro treba i što ne treba i da u vekikoj meri i preterujemo, samo da bismo bili sigurni da smo našoj bebi obezbedili sve. Što se tiče opreme za bebu, K je već četvrto dete koje spava u istom krevecu. I to mi je mnogo lepo. Sva moja deca su koristila isti krevetac. Onaj klasični, drveni. Poste...

Kada treba da dobijemo bebu, očekujemo da će sve biti lepo, da ćemo se snaći lako. Pa zar se nisu milioni žena do sad našli u ulozi majke? Kad su mogle one, zašto ne bih mogla i ja? Porodite se, mislite gotovo je sa bolovima. Stavljate bebu na dojku. Sa svih strana slušali ste najlepše stvari i dojenju i jedva ste čekali ovaj momenat. I tada vam se sve kule koje ste izgradili na tim lepim pričama sruše. Beba vas grize, bradavice vas bole, grudi su vam tvrde ko kamen i užasno bole. Niko vam nije ni spomenuo da boli. Pomišljate da možda vi ne znate da dojite. Jer niko nije pričao o ovome. Trebalo bi da bude lepo, da uživate. A sve što vu isećate su užasni bolovi. Nešto nije kako treba. Mnoge mame ostanu zatečene kada shvate da dojenje nije lako iako je najprirodnija stvar na svetu. Baš i nema neke logike, zar ne? Ali svaki početak je težak, pa tako i početak dojenja. Uspostavljanje laktacije je proces koji može i da potraje. Problem je što niko ne upoziri mame da će biti bolno i d...

U prethodnom periodu isprobavali smo proizvode iz Lidlove Lupilu linije za decu. Sada vam prenosim naše utiske. Pre svega, ono što je mene oduševilo svakako su jedbokratne pelene. Izuzetno elastične, prilagođavaju se telu bebe i onogućuju joj da se nesmetano kreće. Imaju odličnu moć upijanja i nikad nam se nije desilo da procure noću, a to je problem koji smo u poslednje vreme imali sa drugim pelenama. Mekane su, tanke i udobne. Najviše me nervira kada su pelene krute. Nemaju nikakve mirise i slične hemijske dodatke. A cena - savršena! Lupilu pelene su za mene pravo otkriće i od kako smo ih probali sa V, ne menjamo ih. Lupilu vlažne maramice sa ekstraktom kamilice izuzetno su nežne prema dečijoj koži. Ne sadrže alkohol i ne iritiraju bebinu kožu. U pakovanju ima 80 komada. Sa N smo oduvek imali problem sa crvenilom pelenske regije i nismo mogli da koristimo vlažne maramice. Idealna zamena za vlažne maramice su Lupilu blaznice za bebe. Jedbostavno ih nakvasite sa vo...

Za decu uvek biram kvalitetno. Jednostavno sam mirnija kada znam da su stvari sa kojima dolaze svakodnevno u kontakt kvalitetne i od prirodnih materijala. Bebe najveći deo dana provedu u spavanju. Zato želim bebi da obezbedim lep i miran san. I pronašla sam nešto što mi u tome pomaže. Be Eco proizvodi su još odavno privukli moju pažnju. Pravljeni od organskih prirodnih materijala i dizajnirani tako da budu prilagođeni čak i najmanjim bebama - definitivno su nešto što vredi imati. K je dobila svoju Be Eco posteljinu. I svi smo oduševljeni. Set koji je dobila K sadrži pamučni jastuk za bebe i vuneni jorgan. Jastuče je dizajnirano za bebe (poput klasičnih jastuka za krevetac) i napravljeno od 100% organskog pamuka. Kada pomislim na vuneni jorgan, to u mojoj glavi izgleda kao nešto teško i toplo. Ovaj jorgan jeste topao, ali nije težak. Naprotiv. Izuzetno je lagan i napravljen od čiste runske vune. Ono što je meni takođe izuzetno važno je da imam stvari koje nisu zahtevne za o...

Moj dan počinje u pola 7. Tada muž i ja ustajemo. Ja spremam doručak za D, on se sprema za posao. Jutros se i N probudila u pola 7. Za doručak im dajem maslac, džem od šljive i tost hleb. Pripremam stvari koje će D da obuče za školu i budim ga u 7. D se oblači, ide na umivanje, doručkuje. I N doručkuje sa njim. U pola 8 muž kreće na posao, D u školu. Oblačim i umivam N. Budi se K. Presvlačim je i dojim. Odmah nastavlja da spava. N je uzela da se igra sa plastelinom. Budi se V. Oblačim i umivam V i dajem i njoj doručak. I V uzima plastelin da se igra. Za to vreme koristim priliku da spakujem veš koji je opran juče. Puštam im crtani film. V se već spava. Nije se naspavala. Uspavljujem V, dok N gleda crtani. V se uspavala, nosim je u sobu. U dnevnoj sobi i N je zaspala. 9 sati je. K se probudila. Opet presvlačenje i podoj. Ja moram da se izmuzem. Kao i na svakom početku dojenja - problem sa prevelikom količinom mleka. U pola 10 se probudila V. K stavljam u krevetac dok presvučem ...