Čak i kada ponovo posetimo neko mesto trudimo se da uvek nađemo neku novu aktivnost. Ovoga puta na Zlatiboru u centru naše pažnje našao se Ski centar Tornik. Ovde ima sasvim dovoljno sadržaja za celodnevnu porodičnu zabavu.
Zato smo se jednog jutra uputili upravo tamo. Već u podnožju Tornika shvatili smo da će ovo biti dobro iskorišćen dan i da smo napravili pravi izbor.
Pre svega devojčicama je pažnju privukao lep parkić. Inače, ovde su dva parkića. Ovaj, lep i novijeg datuma, i drugi, starijeg datuma, po malo rasturen, ali devojčice su se ljuljale u njemu.
A onda smo počeli da razmišljamo o izboru aktivnosti. Tu je prvebstveno vožnja žičarom do vrha Tornika, zatim bob na šinama, zip line, avantura park, iznajmljivanje karta... Mislim da svako ovde može da pronađe po nešto za sebe. Naš izbor je bila vožnja žičarom. Razmišljali smo i o bobu na šinama, ali smo to ipak ostavili za neki naredni put, kada devojčice ipak budu malo veće.
Vožnja žičarom - istovremeno uzbuđenje i strah. Uzbuđenje jer zaista volim takve vožnje. Strah jer se užasno plašim visine. Seli smo na žičaru. K je bila sigurna u marami. A mužu sam sve vreme ponavljala da drži čvrsto devojčice. "Drži ih čvrsto! Nemojte da se mrdate! Ne okreći se! Drži ih! Nemoj da padnu!" Realno devojčice su bile prilčno mirne i stvarno su uživale u vožnji ali mene je strah obuzeo i ta vožnja od 15 minuta mi je trajala kao čitava večnost. Pokušavala sam istovremeno i da uživam u pogledu (u povratku mi je bilo lakše), ali mi je na pameti prvenstveno bilo da niko i ništa ne padne sa žičare.
Celo jutro pričala sam o tome da ću devojčice izuti pre žičare da im ne bi u toku vožnje ispale patike, jer znam ljude kojima se to desilo. Pred ulazak na žičaru sam to smetnula s uma. A onda pred kraj vožnje smo videli da V nema jednu patiku. Znala sam! Muž mi kaže da sam ja izbaksuzirala, a ja kažem da jednostavno znam našu decu i to je moralo da se dogodi.
Kada smo stigli na vrh izulu smo V i drugu patiku i čarapice i hodala je bosa po travi. Nju je to zabavljalo. N je, ugledavši nju bosu, sela i izula svoje patike i čarape, tako da su obe hodale bose.
Na Torniku postoji kafić u kom možete sesti i popiti nešto dok uživate u nestvarnom pogledu na Zlatibor. Na primer, cena domaće kafe je 200 dinara. Mi smo poneli prostirku koju smo raširili u hladu ispod jednog drveta i napravili mini piknik. Igrali smo se i trčali po travi, upijajući prirodu oko sebe i uživajući u pogledu.
A onda je došlo vreme za vožnju nazad. Sada sam bila malo opuštenija. Devojčice mnogo opuštenije - podigle su noge na rukohvate i maksimalno uživale.
U podnožju su se još malo poigrale u parkiću i krenuli smo nazad u apartman "Maki" u kom smo odseli (više o apartmanu pročitajte OVDE).
Zlatibor je urbanizovan. Ali isto tako ima i delove netaknute prirode. Samim tim je veoma prilagodljiv za sve turiste i na Zlatiboru svako može da pronađe mesta i aktivnosti koje mu odgovaraju.
O još nekim mestima na Zlatiboru koja su lepa za posetiti sa decom možete pročitati OVDE.
Pre svega devojčicama je pažnju privukao lep parkić. Inače, ovde su dva parkića. Ovaj, lep i novijeg datuma, i drugi, starijeg datuma, po malo rasturen, ali devojčice su se ljuljale u njemu.
A onda smo počeli da razmišljamo o izboru aktivnosti. Tu je prvebstveno vožnja žičarom do vrha Tornika, zatim bob na šinama, zip line, avantura park, iznajmljivanje karta... Mislim da svako ovde može da pronađe po nešto za sebe. Naš izbor je bila vožnja žičarom. Razmišljali smo i o bobu na šinama, ali smo to ipak ostavili za neki naredni put, kada devojčice ipak budu malo veće.
Vožnja žičarom - istovremeno uzbuđenje i strah. Uzbuđenje jer zaista volim takve vožnje. Strah jer se užasno plašim visine. Seli smo na žičaru. K je bila sigurna u marami. A mužu sam sve vreme ponavljala da drži čvrsto devojčice. "Drži ih čvrsto! Nemojte da se mrdate! Ne okreći se! Drži ih! Nemoj da padnu!" Realno devojčice su bile prilčno mirne i stvarno su uživale u vožnji ali mene je strah obuzeo i ta vožnja od 15 minuta mi je trajala kao čitava večnost. Pokušavala sam istovremeno i da uživam u pogledu (u povratku mi je bilo lakše), ali mi je na pameti prvenstveno bilo da niko i ništa ne padne sa žičare.
Celo jutro pričala sam o tome da ću devojčice izuti pre žičare da im ne bi u toku vožnje ispale patike, jer znam ljude kojima se to desilo. Pred ulazak na žičaru sam to smetnula s uma. A onda pred kraj vožnje smo videli da V nema jednu patiku. Znala sam! Muž mi kaže da sam ja izbaksuzirala, a ja kažem da jednostavno znam našu decu i to je moralo da se dogodi.
Kada smo stigli na vrh izulu smo V i drugu patiku i čarapice i hodala je bosa po travi. Nju je to zabavljalo. N je, ugledavši nju bosu, sela i izula svoje patike i čarape, tako da su obe hodale bose.
Na Torniku postoji kafić u kom možete sesti i popiti nešto dok uživate u nestvarnom pogledu na Zlatibor. Na primer, cena domaće kafe je 200 dinara. Mi smo poneli prostirku koju smo raširili u hladu ispod jednog drveta i napravili mini piknik. Igrali smo se i trčali po travi, upijajući prirodu oko sebe i uživajući u pogledu.
A onda je došlo vreme za vožnju nazad. Sada sam bila malo opuštenija. Devojčice mnogo opuštenije - podigle su noge na rukohvate i maksimalno uživale.
U podnožju su se još malo poigrale u parkiću i krenuli smo nazad u apartman "Maki" u kom smo odseli (više o apartmanu pročitajte OVDE).
Zlatibor je urbanizovan. Ali isto tako ima i delove netaknute prirode. Samim tim je veoma prilagodljiv za sve turiste i na Zlatiboru svako može da pronađe mesta i aktivnosti koje mu odgovaraju.
O još nekim mestima na Zlatiboru koja su lepa za posetiti sa decom možete pročitati OVDE.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?