Prošlog vikenda imali smo mini odmor na Zlatiboru. Poslednj put na Zlatiboru sam bila pre otprilike sedam - osam godina. Bila sam u srednjoj školi i tada je svako moje putovanje bilo poput ekskurzije, Uvek sam želela što više da vidim i da obiđem. I sada sam imala želju da ponovo obiđem sva ta poznata mesta po Zlatiboru i okolini, ali mi je jedna stvar u celoj mojoj zamisli promakla, a to su DECA. Kada putujete negde sa decom, dinamiku ne diktirate vi, nego deca. I putovanje sa decom se baš i ne može nazvati odmorom.
I tako sam se suočila sa realnošću. Moji planovi su pali u vodu i na licu mesta smo pravili druge, prilagođene deci, njihovim željama, potrebama i mogućnostima. A one lepote Zlatiobua koje ja volim da obiđem iznova svaki put, moraće da pričekaju još neku godinu na nas, kada deca budu dovoljno velika da shvate značaj toga što vide.
Dakle, ovoga puta obišli smo sve ono što Zlatibor nudi deci. I to čak i u međusezoni, jer oktobar na Zlatiboru je upravo to.
- Avantura park
Za D je Avantura park bio najveći doživljaj. Isprobao je poligon, prelazio najrazličitije prepreke (neke od njih ni nama nisu ozgledale uopšte naivno), testirao svoje sposobnosti kada je reč o motoričkim sposobnostima, ali i o snalaženju i pronalaženju rešenja i, što ej najbitnije, sjajno se zabavio.
Avantura park ima poligone koji su prilagošeni čak i prilično maloj deci (od 3-4 godine), ali isto tako ima i veoma kompleksne poligone za odrasle. Tako da ovde cela porodica može da pronađe sjajnu zabavu na otvorenom.
- Dino park
Ima mnogo sadržaja, ali mi smo malo toga bili u prilici da probamo (uglavnom zbog uzrasta dece). Ali i vrlo mala deca mogu ovde pronaći nešto interesantno. Pre svega, izložene dinosauruse koji ispuštaju i glasove, pa deci na trenutak deluje kao da su živi (mislim da se N zapravo u potpunosti zbunila). Zatim Dino dečije selo, u kom ima klasičan park za decu sa ljuljaškama, toboganima, klackalicama, kao i drvene kućice u koje mogu da ulaze, razgledaju i igraju se. Takođe, tu je i mini zoo vrta, jahanje konja (koje nismo isprobali ovde jer je realno preskupo), igraonica u okviru picerije i prodavnica suvenira (gde god idemo kupimo magnet za frižider).
Sve u svemu, lepo mesto, ali su cene prilično visoke.
- Ranč Zova
Za Ranč Zova sam sada čula po prvi put i pošto su mi svi rekli da je prelepo, odlučili smo da odemo tamo. I jeste lepo i drugačije od bilo čega drugog. Ovde su deca jahala konje (i to po veoma realnim cenama), a obišli smo i mini zoo vet u okviru Ranča, u kom se nalaze kozice, zečevi, ali i divlja svinja, jazavci, lisice i vukovi. Lepo uređeno i interesantno mesto koje je deci pružilo pravu avanturu za pamćenje.
- Čigota
Mislim da nijedna moja poseta Zlatiboru nije prošla bez čuvene "šetnje do Spomenika". Tako da sam i ovog puta nagovorila muža da odemo do Spomenika, naravno pešaka. Rekao mi je da nisam normalna i da deca neće izdržati da toliko pešače. Međutim, usput sam im smišljala razne zanimacije i još jednom su nam dokazali da imaju mnogo više energije od nas i da nama zapravo duga šetnja uzbrdo pada teže nego njima.
Ako se krenete put Čigote, usput ćete naići na klasičan parkić kombinovan sa spravama za vežbanje, pa tu možete napraviti mali predah. Takođe, i ovde postoji mogućnost jahanja konja. Izgleda da se ceo Zlatibor pretvorio u jednu veliku ergelu, jer su konji bukvalno na svakom ćošku.
A kada stignete na vrh pogled i ta lepota predela će vas ostaviti bez reči. (Samo da napomenem da UVEK na vrhu duva užasan vetar, pa je poželjno da imate kapu, nezavisno od godišnjeg doba).
- Pijaca
Da, insistirala sam da sa decom detaljno obiđemo pijacu. I to smo zapravo radili svakog dana, dok sve lepo vidimo, uporedimo i odlučimo šta da kupimo. Ja ovu pijacu zaista obožavam, što zbog pršute, sira i kajmaka, što zbog svih predivnih vunenih rukotvorina. Naravno, tu su i drugi domaći proizvodi - od čvaraka, preko slatkog od svega i svačega, džemova, sokova, rakija, do meda za koji prodavci uveravaju da je sto posto prirodan, a nama ostaje da im poverujemo. Tu je i razna drvenarija, mada u tom delu primećujem sve više istih predmeta na tezgama, pa čak i čitave tezge sa istim sadržajem, a ja sam od onih što više vole i cene unikatni ručni rad, ali dobro, to ne umanjuje vrednost celokupne pijace.
Dakle, zlatiborska pijaca je za mene predivno mesto gde svako može pronači nešto lepo i unikatno za sebe. Mi svakako jesmo.
Svaki dan smo naravno šetali i centrom i pored jezera, ali smo zaključili da je bolje izbegavati ga, jer je puno automobilčića, trambolina, zamkova na naduvavanje i ostalih mamaca za decu koja izvlače novac iz džepa roditelja, a koja realno imaju i kod kuće, gde god da žive. Jednostavno, kada odemo negde više volim da radimo nešto novo i drugačije, nego da gubimo i vreme i novac na ono čega ima i kod nas. Recimo, pre ću da dam detetu za još jedno jahanje konja ili poligon u Avantura parku, nego za skaknje na trambolini (iako N stvarno obožava da skače na trambolini i svaki put moramo da ulazimo po nju da bismo je izveli napolje).
Sadržaja za decu svakako ima. Zlatibor se mnogo izmenio od poslednjeg puta kada sam ja bila. Na svakom ćošku su gradilišta. Odseli smo u Sunny apartmanima, koji su relativno blizu centra, a o kojima više možete pročitati OVDE.
Shvatila sam još jednu stvar - mi živimo zapravo na većoj nadmorskoj visini od one na kojoj je centar Zlatibora i kod nas je mnogo oštrija klima. Tako da je nama na Zlatiboru bilo izuzetno toplo i prijatno, jer smo sa više planine sišli na manju, I naravno, Zlatibor je prelep u svako godišnje doba. Do sada sam bila tamo na proleće, leti i zimi. Sada sam videla i zlatiborsku jesen. I da, prelepo je.
I tako sam se suočila sa realnošću. Moji planovi su pali u vodu i na licu mesta smo pravili druge, prilagođene deci, njihovim željama, potrebama i mogućnostima. A one lepote Zlatiobua koje ja volim da obiđem iznova svaki put, moraće da pričekaju još neku godinu na nas, kada deca budu dovoljno velika da shvate značaj toga što vide.
Dakle, ovoga puta obišli smo sve ono što Zlatibor nudi deci. I to čak i u međusezoni, jer oktobar na Zlatiboru je upravo to.
- Avantura park
Za D je Avantura park bio najveći doživljaj. Isprobao je poligon, prelazio najrazličitije prepreke (neke od njih ni nama nisu ozgledale uopšte naivno), testirao svoje sposobnosti kada je reč o motoričkim sposobnostima, ali i o snalaženju i pronalaženju rešenja i, što ej najbitnije, sjajno se zabavio.
Avantura park ima poligone koji su prilagošeni čak i prilično maloj deci (od 3-4 godine), ali isto tako ima i veoma kompleksne poligone za odrasle. Tako da ovde cela porodica može da pronađe sjajnu zabavu na otvorenom.
- Dino park
Ima mnogo sadržaja, ali mi smo malo toga bili u prilici da probamo (uglavnom zbog uzrasta dece). Ali i vrlo mala deca mogu ovde pronaći nešto interesantno. Pre svega, izložene dinosauruse koji ispuštaju i glasove, pa deci na trenutak deluje kao da su živi (mislim da se N zapravo u potpunosti zbunila). Zatim Dino dečije selo, u kom ima klasičan park za decu sa ljuljaškama, toboganima, klackalicama, kao i drvene kućice u koje mogu da ulaze, razgledaju i igraju se. Takođe, tu je i mini zoo vrta, jahanje konja (koje nismo isprobali ovde jer je realno preskupo), igraonica u okviru picerije i prodavnica suvenira (gde god idemo kupimo magnet za frižider).
Sve u svemu, lepo mesto, ali su cene prilično visoke.
- Ranč Zova
Za Ranč Zova sam sada čula po prvi put i pošto su mi svi rekli da je prelepo, odlučili smo da odemo tamo. I jeste lepo i drugačije od bilo čega drugog. Ovde su deca jahala konje (i to po veoma realnim cenama), a obišli smo i mini zoo vet u okviru Ranča, u kom se nalaze kozice, zečevi, ali i divlja svinja, jazavci, lisice i vukovi. Lepo uređeno i interesantno mesto koje je deci pružilo pravu avanturu za pamćenje.
- Čigota
Mislim da nijedna moja poseta Zlatiboru nije prošla bez čuvene "šetnje do Spomenika". Tako da sam i ovog puta nagovorila muža da odemo do Spomenika, naravno pešaka. Rekao mi je da nisam normalna i da deca neće izdržati da toliko pešače. Međutim, usput sam im smišljala razne zanimacije i još jednom su nam dokazali da imaju mnogo više energije od nas i da nama zapravo duga šetnja uzbrdo pada teže nego njima.
Ako se krenete put Čigote, usput ćete naići na klasičan parkić kombinovan sa spravama za vežbanje, pa tu možete napraviti mali predah. Takođe, i ovde postoji mogućnost jahanja konja. Izgleda da se ceo Zlatibor pretvorio u jednu veliku ergelu, jer su konji bukvalno na svakom ćošku.
A kada stignete na vrh pogled i ta lepota predela će vas ostaviti bez reči. (Samo da napomenem da UVEK na vrhu duva užasan vetar, pa je poželjno da imate kapu, nezavisno od godišnjeg doba).
- Pijaca
Da, insistirala sam da sa decom detaljno obiđemo pijacu. I to smo zapravo radili svakog dana, dok sve lepo vidimo, uporedimo i odlučimo šta da kupimo. Ja ovu pijacu zaista obožavam, što zbog pršute, sira i kajmaka, što zbog svih predivnih vunenih rukotvorina. Naravno, tu su i drugi domaći proizvodi - od čvaraka, preko slatkog od svega i svačega, džemova, sokova, rakija, do meda za koji prodavci uveravaju da je sto posto prirodan, a nama ostaje da im poverujemo. Tu je i razna drvenarija, mada u tom delu primećujem sve više istih predmeta na tezgama, pa čak i čitave tezge sa istim sadržajem, a ja sam od onih što više vole i cene unikatni ručni rad, ali dobro, to ne umanjuje vrednost celokupne pijace.
Dakle, zlatiborska pijaca je za mene predivno mesto gde svako može pronači nešto lepo i unikatno za sebe. Mi svakako jesmo.
Svaki dan smo naravno šetali i centrom i pored jezera, ali smo zaključili da je bolje izbegavati ga, jer je puno automobilčića, trambolina, zamkova na naduvavanje i ostalih mamaca za decu koja izvlače novac iz džepa roditelja, a koja realno imaju i kod kuće, gde god da žive. Jednostavno, kada odemo negde više volim da radimo nešto novo i drugačije, nego da gubimo i vreme i novac na ono čega ima i kod nas. Recimo, pre ću da dam detetu za još jedno jahanje konja ili poligon u Avantura parku, nego za skaknje na trambolini (iako N stvarno obožava da skače na trambolini i svaki put moramo da ulazimo po nju da bismo je izveli napolje).
Sadržaja za decu svakako ima. Zlatibor se mnogo izmenio od poslednjeg puta kada sam ja bila. Na svakom ćošku su gradilišta. Odseli smo u Sunny apartmanima, koji su relativno blizu centra, a o kojima više možete pročitati OVDE.
Shvatila sam još jednu stvar - mi živimo zapravo na većoj nadmorskoj visini od one na kojoj je centar Zlatibora i kod nas je mnogo oštrija klima. Tako da je nama na Zlatiboru bilo izuzetno toplo i prijatno, jer smo sa više planine sišli na manju, I naravno, Zlatibor je prelep u svako godišnje doba. Do sada sam bila tamo na proleće, leti i zimi. Sada sam videla i zlatiborsku jesen. I da, prelepo je.
Comments
Post a Comment
Šta vi mislite o ovome?