Planina Tara iz našeg ugla

Daleko od toga da su tri dana obiđe ova planinska lepotica, ali mislim da smo ipak uspeli mnogo toga da vidimo. Naročito što je vreme pretilo da upropasti putovanje, nismo se dali.

U petak u prepodnevnim časovima od Perućca smo se popeli na Taru. Hteli smo da odemo do Banjske stene, li smo u poslednjem trenutku odustali. Dakle, vidikovac Banjska stena ostaje za neki sledeći put. Otišli smo direkto na Zaovinsko jezero gde su nas čekali apartmani Terase u kojima smo se smestili (a o kojima više možete pročitati OVDE).

Pošto nas ne drži mesto, brže bolje smo skoknuli do Mitrovca (ovuda smo prošli i kad smo dolazili tog jutra). Utisak: lep je svakako, ali u odnosu na sve što sam videla tokom naredna dva dana, čini mi se malo precenjen. U centru Mitrovca imate prodavnicu i poštu, kafić, restoran. Jedna napomena: to je jedina prodavnica u ovom kraju, imajte to na umu kada se uputite u ovaj deo Tare! Tu je i parkić za decu sa ljuljaškama, toboganima... Tu je i statua mrkog medveda koji je jedan od simbola Tare, pa smo kao pravi turisti morali da se slikamo pored njega.

Odmah pored centra Mitrovca je Dečije selo. U to odmaralište uglavnom dolaze deca na rekreativnu nastavu. Svakako je lepo prošetati ovuda. Ima lepih livada gde deca mogu da se istrče i izigraju, terena, ljuljaški, penjalica. 

Ovde smo pronašli i Sovinu šumsku učionicu. Lepe staze vode vas kroz šumu, a usput su postavljene table sa informacijama o biljnom i životinjskom svetu koji tu živi. Na nekoliko mesta ima klupica na kojima možete odmoriti i uživati u šumskoj hladovini uz cvrkut ptica.

U dečijem selu pronašli smo i Omoriku želja. Otvoreni dlan naslonite na omoriku i poželite neku želju. Akp nikome ne kažete, želja će vam se ostvariti. Istina ili ne, svakako je interesantno.

Poigrali smo se još malo, a potom se vratili u apartman na popodnevni odmor.

Predveče smo sišli do Zaovinskog jezera da vidimo i izbliza kakva je situacija. Jezero je mnogo ispušteno, ali čuli smo da ga ponovo pune i da bi početkom juna trebalo da bude skroz puno. Nadamo se da je tako, jer je stvarno velika šteta. Kada se situacija sa jezerom stabilizuje, u ovom delu se vrlo lako može prići jezeru i kupati se ili pecati. Ovaj deo je rukavac jezera i zove se Konjska reka.

Drugog dana nas je probudila kiša. I usledilo je razočarenje. Mislila sam da je to to od našeg putovanja i da nećemo uspwleti da vidimo više ništa. Međutim, kiša je stala i pojavilo se sunce. Krenuli smo na ručak u restoran Tarsko jezero. Restoran se nalazi na brani i ima fenomenalan pogled i na Zaovinsko jezero, ali i na Malo jezero u Spajićima koje smo nakon ručka i posetili.Dok smo bili na ručku naleteo je još jedan pljusak. A onda ponovo sunce.

Otišli smo prvo baš do same brane da vidimo i ovaj deo Zaovinskog jezera. I zaista je prelepo.

Potom smo se spustili do malog jezera u Spajićima. Kao neka skrivena laguna, potpuno je magično. Jezero okruženo velikim stenama. I puno pecaroša. Pored jezera videli smo tablu sa oznakom "Izvor Vodice - Vilinska korita" i krenuli smo tim putem da prošetamo i pronađemo izvor. Deca trčkarala, njihovi glasovi su odjekivali i to je svima bilo interesantno. Jer okruživale su nas ogromne stene i prelepa priroda. Tata je pronašao izvor ali kaže da je polu zatrpan. Tako da mi ostali nismo išli do kraja puta. Inače, celo put prati rečica koja se sliva iz tog izvora u jezero. Sa druge strane rečice imaju stazice koje vode uzbrdo kroz šumu, ali je nama sa decom bilo neizvodljivo da krenemo njima.

Vratili smo se do jezera da priđemo bliže i slikamo se. Onda sam htela da odemo do dela gde su pecaroši jer taj deo ulazi bukvalno do polovine jezera, međutim počela je kiša i pobegli smo u auto. Mislim da su i pecaroši osetili olakšanje jer smo mi prilično glasni, a ribolovci ne vole buku.

Taman kad smo se spakovali u auto počeo je jak pljusak, potom i grad. Jedva smo stigli do apartmana. Naše obilaženje drugog dana ovim je završeno.

U nedelju na Uskrs osvanuo je lep dan. Od početka putovanja plan nam je bio da obiđemo Mokru goru i provozamo se Šarganskom osmicom. Ali je ovaj obilazak bio neizvestan jer nisam htela da idemo tamo po kiši. Ali nedelja je bilo lepa pa mi je ideja o obilasku Mokre gore ponovo bila tu. Pozvala sam da se raspitam za karte i rekli su mi da je ogromna gužva, a nama zbog dece to nije odgovaralo. Bilo je mesta za polazak od 16h, ali to nam je bilo kasno. Tako da će Mokra gora sačekati do neke naredne prilike.

Mi smo se spakovali i napustili apartmane. Krenuli smo put Kaluđerskih bara. Tamo je ergela konja. A deca su navikla da na svakom putovanju jašu konje. I čim krenemo negde, oni počnu da pitaju za konje i za jahanje. E pa našli smo ih i ovde.

Kaluđerske bare su me oduševile! Ne može rečima da se opiše taj spoj planine i ravnice, planinskih kućica i lepo uređenih dvorišta, četinarskih šuma i prelepih livada. Prava bajka! U ovom delu nalazi se i pumpa i mislim da je i jedina na Tari. Nalazi se 20 km od Zaovina, tako da imajte i to na umu i napunite rezervoar na vreme. 

Ergela konja je veoma lepa. Konjima se može vrlo lako prići i slobodno se mogu maziti. Međutim, ljudi iz jahačkog kluba na Uskrs nisu radili pa nismo mogli da jašemo konje. Ali svejedno smo se zadržali dobra dva sata na ovom mestu. Deca su očarana konjima i bilo je pravo uživanje posmatrati ih i maziti, opustiti se u blizini ovih plemenitih životinja. Definitivno mesto koje treba posetiti kada ste sa decom na Tari. 

Dalje smo krenuli ka Mačkatu. Usput smo naišli na Kremnu i Spomen dom porodice Tarabić. Moram priznati da uopšte nisam imala pojma da se to nalazi na Tari! Svratili smo da pogledamo čega tu ima i veoma je interesantno. Tu je Kralj iz bureta, Kosmička kugla, Zid želja... Sve govori o Kremanskom proročanstvu i iako iskreno ne verujem u ovakve stvari, ceo Spomen dom i cela priča o Kremanskom proročanstvu mi je zanimljiva.

Ostavili smo Spomen dom Tarabića za nama i ovo je ujedno i bila naša poslednja destinacija na Tari. Na putu do Jagodine otkrili smo još neka lepa mesta o kojima vam pišem uskoro.